Jevreji danas dočekuju Novu 5770. godinu - Roš Hašana. U beogradskoj sinagogi molitvu za početak jevrejske Nove godine koja počinje prvog dana meseca Tišri predvodiće, u predvečerje, rabin Isak Asijel.
Jevreji danas dočekuju Novu 5770. godinu - Roš Hašana, prvi u ciklusu velikih jevrejskih praznika.
U beogradskoj sinagogi molitvu za početak jevrejske Nove godine koja počinje prvog dana meseca Tišri predvodiće, u predvečerje, rabin Isak Asijel.
Roš Ašana u doslovnom prevodu znači glava godine, a prevodi se kao Nova godina i slavi u mesecu Tišri koji je sedmi mesec jevrejskog lunarnog kalendara.
Prvi mesec jevrejskog kalendara je mesec nisan kada se slavi praznik Pesah ali se Nova godina slavi u sedmom mesecu jer se Jevreji rukovode preporukama i zakonima Talmuda, u kome izričito piše da je Roš Ašana početak tvorevine, a Tišri mesec u kome se stvoren svet.
Prema rečima beogradskog rabina Asijela, Jevreji veruju da je "svet u duhu stvoren u tišriju, a činom u nisanu" i da se sedam dana stvaranja odigralo pre više od petnaest milijardi godina, pre Velikog praska.
"Bilo je to stvaranje duhovnih temelja sveta koje se u Talmudu spominje kao 'stvaranje u misli'. Svet se potom razvijao prema Božijoj promisli, shodno duhovnoj podlozi koju je On sazdao", rekao je rabin Tanjugu.
Pre manje od šest hiljada godina, objasnio je on, Bog je stvorio Adama, prvo biće nove vrste koje je za razliku od predhodno stvorenih bića dostiglo naročitu duhovnu osetljivost i sposobnost da ostvari živ odnos sa Bogom.
Prema Talmudu i nekim drugim drevnim zapisima, kako kaže rabin, Adamu su prethodile 974 generacije, Mojsije bio dvadeset šesta generacija posle Adama, a starost sveta iznosi 42.000 godina.
Ovim praznikom koji se slavi 48 sati završava se prethodna 5769. godina koja je prema Gregorijanskom kalendaru počela 30. septembra 2008. godine i završava se prestankom sutrašnjeg dana.
Prema zvaničnom gregorijanskom kalendaru Roš Hašana se slavi u jesen, između početka septembra i kraja oktobra i sa Jom kipurom se po ozbiljnosti razlikuje se od ostalih jevrejskih praznika.
Deset dana između ta dva praznika nazivaju se - Jamim noraim (strašni dani) na koje, po verovanju, ljudska zajednica izlazi pred "nebeski sud".
Na Roš Hašana se kroz molitvu izražava želja oslobođenjem od duševnih tegoba kako bi u Novu godinu čovek ušao očišćen od greha.
Otuda običaj koji se naziva Tašlih da se na prvi dan praznika ide na obalu reke ili mora i kada se gresi simbolično bacaju u vodu.
Roš Ašana je vreme kada se sva čovečija dela stavljaju na tas pravde i nijedno neće biti zaboravljeno pred sudom Prestola Božijeg i vreme za primanje onih koji se kaju i koji su doneli odluku da kroz život ne idu nasumice.
Novogodišnja trpeza obavezno treba da sadrži nešto slatko - da bi cela godina bila slatka. U okviru iste simbolike ne služi se ništa kiselo, gorko ni ljuto, jede se riba sa glavom ili jagnjeća glava da bi godina bila celovita.
Osnovna molitva Bogu na praznik Roš Hašana glasi - Upiši nas u knjigu života.
(Tanjug)
U beogradskoj sinagogi molitvu za početak jevrejske Nove godine koja počinje prvog dana meseca Tišri predvodiće, u predvečerje, rabin Isak Asijel.
Roš Ašana u doslovnom prevodu znači glava godine, a prevodi se kao Nova godina i slavi u mesecu Tišri koji je sedmi mesec jevrejskog lunarnog kalendara.
Prvi mesec jevrejskog kalendara je mesec nisan kada se slavi praznik Pesah ali se Nova godina slavi u sedmom mesecu jer se Jevreji rukovode preporukama i zakonima Talmuda, u kome izričito piše da je Roš Ašana početak tvorevine, a Tišri mesec u kome se stvoren svet.
Prema rečima beogradskog rabina Asijela, Jevreji veruju da je "svet u duhu stvoren u tišriju, a činom u nisanu" i da se sedam dana stvaranja odigralo pre više od petnaest milijardi godina, pre Velikog praska.
"Bilo je to stvaranje duhovnih temelja sveta koje se u Talmudu spominje kao 'stvaranje u misli'. Svet se potom razvijao prema Božijoj promisli, shodno duhovnoj podlozi koju je On sazdao", rekao je rabin Tanjugu.
Pre manje od šest hiljada godina, objasnio je on, Bog je stvorio Adama, prvo biće nove vrste koje je za razliku od predhodno stvorenih bića dostiglo naročitu duhovnu osetljivost i sposobnost da ostvari živ odnos sa Bogom.
Prema Talmudu i nekim drugim drevnim zapisima, kako kaže rabin, Adamu su prethodile 974 generacije, Mojsije bio dvadeset šesta generacija posle Adama, a starost sveta iznosi 42.000 godina.
Ovim praznikom koji se slavi 48 sati završava se prethodna 5769. godina koja je prema Gregorijanskom kalendaru počela 30. septembra 2008. godine i završava se prestankom sutrašnjeg dana.
Prema zvaničnom gregorijanskom kalendaru Roš Hašana se slavi u jesen, između početka septembra i kraja oktobra i sa Jom kipurom se po ozbiljnosti razlikuje se od ostalih jevrejskih praznika.
Deset dana između ta dva praznika nazivaju se - Jamim noraim (strašni dani) na koje, po verovanju, ljudska zajednica izlazi pred "nebeski sud".
Na Roš Hašana se kroz molitvu izražava želja oslobođenjem od duševnih tegoba kako bi u Novu godinu čovek ušao očišćen od greha.
Otuda običaj koji se naziva Tašlih da se na prvi dan praznika ide na obalu reke ili mora i kada se gresi simbolično bacaju u vodu.
Roš Ašana je vreme kada se sva čovečija dela stavljaju na tas pravde i nijedno neće biti zaboravljeno pred sudom Prestola Božijeg i vreme za primanje onih koji se kaju i koji su doneli odluku da kroz život ne idu nasumice.
Novogodišnja trpeza obavezno treba da sadrži nešto slatko - da bi cela godina bila slatka. U okviru iste simbolike ne služi se ništa kiselo, gorko ni ljuto, jede se riba sa glavom ili jagnjeća glava da bi godina bila celovita.
Osnovna molitva Bogu na praznik Roš Hašana glasi - Upiši nas u knjigu života.
(Tanjug)
