POLIO ME JE VINOM I NATERAO DA SE TUŠIRAM DOK ME GLEDA! Jezive ispovesti zlostavljanih devojčica iz Petnice

Bile su maloletne, ili tek punoletne, kada ih je čovek identifikovan kao S. primoravao da se skidaju, fotografišu gole, a u nekoliko slučajeva dogodilo se i celonoćno maltretiranje i fizičko nasilje. S. je polaznicima programa u Petnici, u kojoj je bio "možda i od osnivanja", predstavljan kao autoritet i omiljena osoba, i bio je zadužen za pregledanje radova koje su pisali a koji su kasnije objavljivani u "Petničkim sveskama". Ono što deca nisu znala je da S. nema autoritet da odluči da li će rad izaći u toj publikaciji - što je bila stvar prestiža i uspeha za polaznike, garancija poziva za narednu godinu. Ali, S. ih je ucenjivao govoreći im da im radovi neće izaći ako ga ne budu slušali.

"U Petnici vlada uverenje da treba da ti bude čast ako ti ponudi da se slikaš. Dok pregleda rad, ti si zatvorena s njim u tom ćumezu u kom živi, naizmenično te hvali i priča ti da si glupa. Onda u pauzi uzme fotoaparat. Ako kažeš da nećeš, preti da ti neće objaviti rad", govori jedna od polaznica i dodaje da je njoj bilo "predstavljeno kao da je normalno" da S. fotografiše decu.

Sastanci s njim počinjali su kasno uveče i mogli da potraju po šest sati, uz verbalno zlostavljanje, ako devojčica ne bi pristala na fotografisanje.

Ona je imala 16 godina kada joj je, tokom pregledanja rada, S. tražio da ostane u majici ali skine brushalter.

"Počinjem da se osvešćujem da je to pogrešno. On neprekidno škljoca, slika me iz raznih uglova, ali sve vreme ubrzano diše i dahće, počinjem da se bojim da ga ta situacija seksualno uzbuđuje", ispričala je devojka.

S. joj je pokazao druge slike golih devojčica da bi je "ubedio da su umetničke". Dala mu je izgovor da će sutradan doći, i tada sa sobom povela dečaka, što su devojčice u Petnici često radile. Ali S. bi "pratnju" ignorisao ili jednostavno - izbacio napolje.

Leta 2014, jedna od polaznica odlazi kod S. i on je tera da pije alkohol, preti joj da skine brushalter, pokušava nasilno da joj smakne bretelu majice. Postoje fotografije na kojima ova devojka sklupčana plače na stolici. Konačno je pobegla i zavrištala, što je alarmiralo okolinu i dovelo do prvih pokušaja da se deca zaštite. Reagovao je Tomica Mišljenović, tadašnji rukovodilac seminara biologije, i obavestio upravu. Tada dolazi informacija da je sa S. razgovarano i da se "neprihvatljiva situacija više neće ponoviti". Mišljenović kaže da je tada svojim polaznicima uveo praksu da se kod S. odlazi samo u grupi. To su uradili još neki rukovodioci programa, ali ne svi.

Deca su se poveravala jedna drugima, i na sve načine se dovijala kako ne bi išla kod S. sama. Jedna sagovornica navodi da mu je kazala da ona voli da fotografiše, nakon čega ju je brutalno vređao i terao je da mu pere sudove, a onda da iz jedne od prljavih čaša pije. Druga devojka navodi da je morala kod njega i da je tražila drugarima da posle sat i po vremena zakucaju na vrata, da kažu da je stigao lek koji mora da popije odmah jer se prethodnog dana povredila.

Jednu od polaznica S. je pozvao na vino, otišla je s dečkom. Kada je dečko otišao da spava, S. je izvređao, da je zanima samo seks, sve vreme je terajući da pije.

"Govorio je da mora da me kazni. Naterao me da se skinem, govorio mi koje poze da zauzimam. Sve vreme me prisiljavao da pijem, prolila sam vino po sebi u jednom trenutku. Naterao me da odem da se tuširam, i gledao me dok sam se tuširala. Onda me je opet polio vinom i oterao na tuširanje. Tek kada je moj dečko počeo da se budi, prestao je", ispričala je ona.

Naredne godine, ova devojka dolazi u Petnicu u nameri da se raspravi sa S., od kojeg dobija "tužnu priču o ženi, ratištu, deci". Tu pravi pauzu u priči. Kasnije ga sreće, preprečivao joj je put i situacija je bila preteća, ali je od njega dobila USB stik sa svojim slikama.

"Videla sam sve fotografije. One za koje sam znala kada su nastale, i fotografije sebe bez svesti. Potpuno gole. Stavljao je na mene jabuke, tkanine, premeštao moje telo u razne poze", priča ona i dodaje da su te slike nastale kada je došla kod njega da razgovaraju. Samo nagađa kako je ostala bez svesti, da li zbog alkohola ili jakog anksioznog napada.

Odlazi u upravu i prijavljuje osnivaču i bivšem direktoru, Vigoru Majiću, i direktoru Nikoli Božiću šta se dogodilo. Odgovaraju joj da je s njim razgovarano, da je on težak čovek, pa i suicidalan. Kažu joj da je hard disk sa fotografijama "sklonjen". Tokom celog tog razgovora, S. stoji ispod prozora i sluša. Iste godine, s njim je sporazumno raskinut radni odnos, ali naredne godine ovu devojku zove koleginica i govori joj da je S. upravo u Petnici.

Zvanično, od 2017. nema nikakve veze sa Istraživačkom stanicom Petnica, ali mejl prepiske u koje je "Vreme" imalo uvid pokazuju da je aktivno učestvovao u izradi "Petničkih svezaka". Uprava navodi da su ga angažovali honorarno jer su čuli da je u teškoj materijalnoj situaciji, i da nije imao nikakav kontakt s decom.

ISTORIJAT PETNICE

Istraživačka stanica Petnica osnovana je u selu Petnica kod Valjeva 1982. od strane mladih entuzijasta, naučnika, istraživača i studenata, koji nisu bili zadovoljni postojećim praksama u obrazovanju i formiranju mladih naučnih kadrova.

Prva nezavisna obrazovna organizacija u tadašnjoj Jugoslaviji, tokom godina nije samo opstala već se i razvila i postala cenjeni centar inovativnog naučnog obrazovanja, uživajući ugled ne samo u zemlji, već i u svetu.

Tokom skoro četiri decenije rada, više od 50.000 učesnika raznih uzrasta prošlo je kroz programe Petnice. Godišnje, ISP realizuje više od 100 programa za više od 2.000 učenika iz Srbije i mnogih drugih zemalja. Poseban fokus je na radu sa talentovanim i motivisanim mladim ljudima, posebno onima koji ne žive u velikim gradovima. U Petnici postoje programi za učenike osnovnih i srednjih škola, kao i studente ali i nastavnike.

Ako trpite nasilje ili znate nekog ko je žrtva pozovite SOS telefon 0800 - 35 00 36. Ukoliko ste žrtva seksualnog zlostavljanja ili znate nekog ko jeste, javite se na SOS telefon Autonomnog ženskog centra 0800-100-007.

(Mondo/Vreme)