Predstavnici "Roskosmosa" i organizacije "Juniti" zajedno sa Aleksandrom Vučićem razgovarali o mogućoj saradnji i obuci srpskih astronauta za putovanje u svemir.
O mogućoj budućoj saradnji razgovarali su predsednik Aleksandar Vučić i predstavnici "Roskosmosa" i organizacije "Juniti", koji do kraja ove nedelje borave u našoj zemlji.
U dogledno vreme trebalo bi da bude potpisan sporazum, na osnovu kog bi se vršile kvalifikacije naših građana, starih između 28 i 55 godina, zdravih, koji govore ruski i engleski. Oni bi polagali test, a najbolji bi prošli i simulacije boravka u svemiru, i možda i poleteli.
Ruski kosmonaut Sergej Kud-Sverčkov na Međunarodnoj svemirskoj stanici proveo je 185 dana. Za let u kosmos astronauti pripremaju i po šest i više godina, ali se on zbog posebnih okolnosti za ovaj let pripremao godinu dana. U Kosmički odred je primljen 2010.
Svaki dan života u stanici isplaniran je po minutima: ustaje se u 6.30, radni dan počinje u osam, a povečerje je u 21.30. U međuvremenu postoji i "kosmičko" slobodno vreme, ali obično su i tokom njega zauzeti. Obavezno je dvosatno dnevno bavljenje sportom: trčanje na traci, voženje trenažer bicikla i korišćenje trenažera koji imitira vežbe tegovima.
"Sa Zemlje su mi najviše nedostajala druženja s prijateljima, ali za to smo bili dobro pripremljeni. Nekada nam je nedostajala i određena hrana. Imali smo, na primer, ograničene količine voća i povrća, jer to ne može dugo da se čuva, ali, generalno, hrana je bila ukusna", otkriva ruski astronaut.
Svakodnevno su vršili razne eksperimente, ukupno više od 50. Među njima i medicinske, i to jedan na drugom.
"LJudski organizam se menja kada dospe u kosmos i stručnjake zanimaju te promene. Radili smo i tehničke eksperimente, koji će nam pomoći da dalje osvajamo svemir, a tu su i proučavanja Zemlje iz kosmosa, atmosfere, okeana i površine planete", izjavljuje on.
Prvi dani po sletanju ovde teški su, ali organizmi astronauta se regenerišu posle nekoliko dana, a za potpuno obnavljanje potrebno je nekoliko meseci.
Anastasja Stepanovna, kosmonaut i istraživač pri Ruskoj akademiji nauka, sprema se za let na Mars. Biznismen i inženjer Ilon Mask bavi se razvojem kosmičkog broda.
"Ukoliko ispitivanja prođu uspešno, kroz 10 godina uputićemo se na Mars. Misija još nije formirana, a mi, istraživači, ispitujemo ekstremne uslove koji mogu da se pojave tokom leta. Radili smo imitaciju uslova na Marsu, u pustinji Juta, gde je boravila međunarodna posada. Sve vreme smo se kretali u skafanderima, imali ograničenje hrane i vode. Zatim smo se uputili na nenaseljeno ostrvo na Arktiku i tamo smo živeli kao marsovci", otkriva Anastasija Stepanovna.
Najtežejoj je pala ograničena komunikacija, jer se nalazila u posadi od pet osoba iz različitih zemalja, pa je trebalo međusobno se prilagoditi.
"Najviše mi se dopalo što svakoga dana rastem, stalno učim nešto novo i razvijam se. To je i avantura i iskustvo. Divno je saznanje da daješ doprinos nauci, makar bio mali kao zrno peska", kaže Stepanovna.
Ona i Kud-Sverčkov su se, tokom boravka u Srbiji, sreli i sa srpskim patrijarhom Porfirijem i posetili Univerzitet u Novom Sadu.
UZ BLAGOSLOV PATRIJARHA
Aljonaa Kuzmenko, iz organizacije "Juniti", kosmičkog tima koji se bavi psihološkom pomoći obolelima od raka, otkriva da će najnoviji crteži dece iz Srbije, koje su radili na radionicama s kosmonautima, prvi ukrasiti raketu, čija konstrukcija je u toku.
Simbolično je da smo novi projekat otpočeli s blagoslovom srpskog patrijarha Porfirija.
(MONDO/Novosti)
