Počele su vrućine i sezona na kupalištima, što je Srbiji u poslednjim danima juna donelo i neočekivanu crnu statistiku. Čak šestoro ljudi se udavilo kupajući se na bazenima, jezerima, rekama... Nemanja Milić, instruktor Udruženja spasilaca na vodi Srbije, objasnio je greške koje skupo mogu da nas koštaju na kupalištima.

Često kažu da je nekoga samo "preseklo" u grudima kada je ušao u vodu, što može imati i smrtonosne posledice. Nije svejedno da li smo u vodu ušli postepeno ili uskočili, ali postoji i prednost plićaka koja nam može spasti život.

"Ljudi ulaze u vodu bez pripreme, važno je da ulazimo postepeno, da telo pomalo navikavamo na temperaturu, bilo kvašenjem ili tuširanjem. Najpre donje ekstremitete, noge, tu su glavni krvni sudovi, arterije i vene. Pa onda ruke, dobro je ako možete da se umijete vodom i rashladite glavu zbog izloženosti Suncu. Onda kvasimo ostale delove tela i ne ulazimo naglo, već postepeno, naročito ako, kao na Adi, dubina ne postaje naglo velika već imate plićak", rekao je on.

Ako pričamo o bazenima, onda ljudi moraju da se istuširaju, ili sednu na ivicu i pokvase se, da bi se aklimatizovali.

"Nagli ulazak u vodu je veliki problem, malo ljudi to shvata. Temperature su visoke, bilo je i 40 stepeni, vi se sunčate i temperatura tela raste. Voda na bazenu ili kupalištu je od 22 do 25 stepeni. Te temperature su u velikom disbalansu, telo ne može naglo da isprati tu promenu. Ako ne idemo postepeno, može da nas 'preseče', kako se to kaže u narodu", rekao je on.

Ako naglo uskočimo u vodu, sa čamca ili skakaonice, je li opasnost veća nego kada ulazimo u plićak?

"Ima razlike, kada ulazimo u plićak makar i utrčavali, tegobe kao teško disanje ili spazam ćemo osetiti dok se još uvek nalazimo u dubini vode iz koje možemo da izađemo. U plićaku je voda i toplija. A sa čamca ili skakaonice, mi upadamo u duboku vodu, temperatura se sa dubinom smanjuje. Prvo plivajte po površini, a ako ste baš odlučili da zaronite što nije preporuka, nemojte to naglo da radite", rekao je on.

(MONDO)