Sutra se proslavlja Vidovdan, veliki praznik SPC i značajan datum u srpskoj istoriji, koji se praznuje radno.
Između ostalog, Vidovdan važi i za dan proricanja i gatanja, najčešće uz pomoć trave vid, poznate u narodu i kao vidac, vidić, vidovka ili vidovčica. Jedan vekovima star ritual izvodio se upravo u noći pre Vidovdana…
Naime, veruje se da vidova trava, koja se od davnina smatrala biljkom za gatanje, devojkama u san dovodi budućeg muža. Ali, i udate žene trebalo bi da oprobaju trik sa vidovom travom. Pošto oko Vidovdana rastu dve vrste travčica: vidovčica - jakocrvenog i malog cveta i modra vida, sličnog cveta. Treba ih pronaći obe, ubrati i staviti pod jastuk. Udate žene, šta sanjaju te noći to će im se i desiti.
Međutim, za devojke važi drugo verovanje. One bi trebalo da vidovu travu, parče hleba i malo soli da stave pod jastuk. Pre nego što legnu, treba da izgovore:
"Vide, Vide! Tako ti soli i hleba, zemlje i neba, kaži mi ko će mi biti suđen. Neka mi izađe na san."
Prema narodnim verovanjima vidova trava pomoći će mladim neudatim devojkama da kroz vrlo kratko vreme upoznaju budućeg muža.
Pre spavanja, treba i da izgovore: "Sveti Vide neviđeni, dođi dragi suđeni, dođi noćas u moj san, dođi na moj prvi sastanak." Te devojke, kako se veruje, će već u narednih nekoliko dana upoznati budućeg muža.
Jedna verzija ove bajalice spominje i detelinu sa četiri lista: "Ako je daleko - evo mu detelina od četiri krila neka k’ meni doleti". Takođe, veruje se da na Vidovdan treba ustati pre zore i, gledajući prema Suncu, reći: "Oj Vido, oj Vidovdane, daj mi vid dok sam živ!"
Na Vidovdan se gleda i kakvo je vreme - ako ovog dana bude vedro, svu odeću treba izneti napolje da se provetri i napuni dobrom energijom. Ako bude oblačno, potrebno je prekrstiti oblake, pa će i kiša koja padne biti blagotvorna i dobra za useve.
Tek 1892. godine Srpska pravoslavna crkva je Vidovdan prvi put unela kao praznik u svoje kalendare, stavljajući ga u zagradu iza proroka Amosa i kneza Lazara, čije je kultove negovala. Zbog toga što se najvažniji događaj u srpskoj istoriji u minulih šest vekova, Kosovski boj, odigrao na Vidovdan 1389. godine, prepliću se istorijska zbilja i narodni običaji i verovanja, pa se kosovski mit, kao najrazgovetniji znak srpske narodne svesti, razvijao uporedo s paganskim kultovima starog slovenskog božanstva Vida.
(Mondo)
