Plin je ogroman kamen spoticanja u donošenju evropskih, ali i svetskih ekoloških politika. Obično ga lobisti ove branše pokušavaju "brendirati" kao manje štetan i manje prisutan od sagorevanja nafte, što nije baš tačno.
.Kako bi se dokazalo puštanje metana u atmosferu neprofitna organizacija Clean Air Task Force (CATF) pokrenula je projekt #CutMethaneEU za koji je nabavila posebnu infracrvenu kameru vrednu 100.000 evra s kojom je snimala 123 nalazišta nafte i plina u Austriji, Češkoj, Nemačkoj, Mađarskoj, Italiji, Poljskoj i Rumuniji.
O važnosti ove kampanje za "Bilten" je govorila Marija Mileta iz Zelene akcije koja godinama upozorava na štetnosti LNG projekta na Omišlju: "S jedne strane, po prvi put imamo vizualizovano zagađenje iz plinskih elektrana, LNG terminala i plinovoda, nešto što nije vidljivo ljudskom oku poput zagađenja ugljem ili naftom. Cilj je javnosti predočiti i osvestiti je kako to izgleda jer je teško komunicirati zagađenje vezano uz plin, kao i uticaj njegovog korišćenja na klimu i zdravlje ljudi."
Takođe dodaje kako je cilj ove kampanje da EK konačno sistemski reguliše emisije metana koje su godinama ignorisane, a pravi je uticaj verovatno puno veći nego što mislimo. Industrija je dosad uspešno eskivirala da odgovara za takve emisije, no nadamo se kako tome sada dolazi kraj."
Video snimci koji se mogu videti na CATF-ovoj stranici i na Youtubeu a pokazuju da plinska infrastruktura u celoj Evropi ispušta metan u atmosferu. Podsetimo, metan je otrovan staklenički plin koji je višestruko štetniji i opasniji od CO2. Mileta naglašava da je "metan najveći uzročnik klimatskih promena nakon ugljen dioksida (CO2), glavna je komponenta plina -- fosilnog goriva - i preko 80 puta snažniji od CO2 tokom prvih 20 godina u atmosferi. Stoga, plin se nikako ne može smatrati tranzicijskim odnosno prelaznim gorivom u niskougljeničnu budućnost, ili bolje rečeno, budućnost bez fosilnih goriva.
Radi se dakle o toliko ozbiljnom zagađivaču, da će vegetarijanskoj moralnoj panici skloni pojedinci pozivati celi svet da prestane da jede meso, jer goveda proizvode ogromne količine CO2. Sve to vreme, dok su oči javnosti fokusirane na mesnu industriju, plinska infrastruktura neometano zagađuje planetu. Štaviše, ni EU ali ni brojne druge zemlje nemaju zapravo zaštitu tj. zabranu emisija od LNG-a i drugih plinskih pogona. Nije da makar nekakvi filteri ne postoje, nego ne postoji politička volja koja bi bila snažnija od lobističkih isplata, i omogućila da se problem (ne sanira nego) počne znanstveno adresirati.
Jednostavnije rečeno, EU ne reguliše emisije metana u energetskom sektoru, što znači, piše Reuters, da firme koje imaju koncesije na lokacijama na kojima je CATF snimio emisije metana ne krše nikakve zakone zbog curenja opasnog stakleničkog plina. To bi se ove godine trebalo promeniti te se očekuje da EU uvede zakone i kazne za ovakve postupke. CATF je izbrojao 271 ovakav incident -- namernog ili slučajnog ispuštanja metana u atmosferu. Preko 90 posto posećenih lokacija u Češkoj, Mađarskoj, Italiji, Poljskoj i Rumuniji emituje metan, dok je broj lokacija koje emituju metan u Nemačkoj i Austriji bila nešto niža.
Aktivisti i novinari posebno su apostrofirali problem izostanka sanacije rupa u npr. rđavim tankovima u kojima se čuva metan, i druge propuste u održavanju infrastrukture, koje možemo možda pripisati manjku strogih propisa i penala za takvo postupanje. Ukratko, to znači da se rupe ostavljaju, jer je jeftinije nego da budu popravljene. O globalnim posledicama takvog poslovnog ponašanja, tek se počinje voditi računa. Nova pravila napraviće nered u plinskoj branši, ali nered koji je i nužan i zakasnio. S obzirom na sporost birokracije, nova pravila počet će se primenjivati tek 2023. godine, no pre toga bi trebalo nekim penalima kazniti sve firme koje puštaju metan u atmosferu. MOL i OMV su istaknuti u CAFT-ovom izveštaju kao firme koje imaju brojne emisije metana na svojim poljima. Na upite Reutersa iz OMV-a su odgovorili da podržavaju nova energetska pravila EU i da će otkloniti rupe u svojoj infrastrukturi, ali reagovali su tek nakon što je priča došla u javnost.
Globalno, koncentracija metana u atmosferi raste. UN je u aprilu saopštio da će bez značajnog smanjenja emisija metana u ovoj deceniji cilj Pariskog sporazuma, ograničenje zagrevanja na 1.5 Celzijusa, ostati izvan dosega. Jednom kad se metan nađe u atmosferi, gotovo je nemoguće ponovo ga uhvatiti i zarobiti što znači da je sve ove slobodne emisije nemoguće sanirati, ali i da svako prolongiranje rešenja znači dodatna, svesna ali nepotrebna zagađenja.
Marija Mileta ističe kako je bitno naglasiti da "regulacija emisija metana i kratkoročne sanacije njegovog isticanja nikako ne smeu biti glavno rešenje, već ono leži u postupnom ukidanju korišćenja plina, a trenutna decenija je prema relevantnim naučnim izveštajima ključna. Kompromisne politike koje teže održavanju plinske infrastrukture u životu i davanju daljnjih subvencija za projekte na fosilna goriva zbog snažnog uticaja industrije nisu prihvatljive. Jednostavno je - živimo u klimatskoj krizi i nema prostora za novu potporu za plinsku infrastrukturu, bez izuzetka. Ulaganje mora ići u smeru obnovljivih izvora energije, energetske učinkovitosti te pravedne tranzicije za radnike i radnice u industriji."
Dok čekamo novi izveštaj međuvladinog panela IPCC o stanju života na planeti Zemlji, preliminarni rezultati već su procurili preko AFP-a u javnost i prema onome što se da pročitati, situacija je još gora nego u prethodnom izveštaju. Glad i izumiranje u narednim dekadama sve su bliže. Istovremeno, Evropska unija posredstvom EK, iz odluke u odluku pravi kompromise sa vlastitim ministrima koji i dalje gledaju svoje partikularne interese, što sada nakon nekoliko godina takvih odluka znači da nisu sposobni doneti društveno korisne odluke, čak ni onda kada se radi o golom preživljavanju. O posledicama takvih odluka niko ne vodi računa, no javnost mora, i svi se ti političari moraju kazniti u idućim izbornim ciklusima. Problem je samo to što novi zeleni političari koji dolaze i sami često naprave kompromise jer su neposredne, vidljive, prve posljdice prestvarne i prevelike. Problem klimatskih promena dakle rešavamo tako da još malo odložimo rešenje. Za to vreme, naučni podaci iz godine u godinu pogorašvaju se nezapamćenom brzinom. Iluzija više nema, čak i ako uspemo sanirati klimu sada i odmah, u idućih 20 do 30 godina svetu prete katastrofe i glad.
Izvor: Bilten
