Način obeštećenja građana kojima je oduzeta imovina u Srbiji biće predložen do sredine novembra kako bi Vlada do kraja godine usvojila predlog zakona o denacionalizaciji.
Način obeštećenja građana kojima je oduzeta imovina u Srbiji biće predložen do sredine novembra kako bi Vlada do kraja godine usvojila predlog zakona o denacionalizaciji, izjavio je državni sekretar Ministarstva finansija Srbije Slobodan Ilić.
"Ministarstvo finansija je spremno da do kraja godine pripremi predlog zakona o denacionalizaciji, a nesporno je i postojanje političke volje za usvajanje tog zakona", rekao je Ilić u intervjuu agenciji Beta.
On je istakao da u pripremi zakona o denacionalizaciji Ministarstvu finansija pomažu stručnjaci Saveta Evrope sa kojima je 23. septembra u Beogradu ogranizovan sastanak na kojem su analizirana iskustva 12 zemalja koje su spovele denacionalizaciju.
"Taj skup je pokazao da su te zemlje imale pozitivna i negativna iskustva u primeni dva modela denacionalizacije, od kojih je jedan kombinacija naturalnog i novčanog obeštećenja, a drugi samo novčane isplate. Preporuka je da Srbija istestira koji model je za nju primerniji, ali Savet Evrope se neće mešati u izbor modela", istakao je Ilić.
On je naveo da su oba modela denacionalizacije u Srbiji praktično moguća, ali će analize pokazati da li bi možda bilo lakše sprovodljivo novčano obeštećenje bivših vlasnika i to emitovanjem državnih hartija od vrednosti koje bi se naplaćivale u određenom periodu, slično kao što je urađeno sa isplatom stare devizne štednje za koju se iz budžeta godišnje izdvaja od 250 do 300 miliona evra.
Treba imati u vidu, kako je ukazao Ilić, da naturalni povraćaj imovine, što je potvrdilo i iskustvo drugih zemalja, podrazumava brojna ograničenje i uzuzetke, pre svega kad je reč o pravima novih vlasnika koja su legitimno stečena.
"Dogovoreno je da se u narednih mesec dana testiraju oba koncepta kako bi se došlo do izbalansiranog rešenja koje mora da zadovolji tri principa - da država efikasno ispuni tu obavezu, da ne dođemo u situaciju da napravimo nove nepravde i da odgovora ekonomskom potencijalu zemlje", pojasnio je Ilić i naglasio da se ne favorizuje nijedan model.
Predstavnici vlasnika oduzete imovine, koji su uključeni u pripremu zakona, u nastojanju da odbrane svoje intrese zalažu se za naturalni povraćaj imovine, ali je, kako je naglasio Ilić, dužnost onih koji predlažu zakon da brane interese svih gradajana i da bez emocionalnog odnosa prema tom problemu pripreme rešenja koja će zadovoljiti sve učesnike u denacionalizaciji i nikoga neće oštetiti.
Ukoliko bi zakon o denacionalizaciji, kako je planirano, u Skupštini bio usvojen u 2010. godini, prema rečima Ilića on ne bi mogao da se primenjuje pre 2011.
"Pre početka primene zakona potrebno je da se precizno utvrde obaveze države u postupku denacionalizacije, jer sa prijavama na osnovu Zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine iz 2005. godine, nisu dostavljani dokazi, što će biti neophodno da bi se procenila vrednost imovine koja će biti predmet denacionalizacije", rekao je Ilić.
Na osnovu pristiglih prijava bivših vlasnika i njihovih naslednika Poreska uprava je napravila okvirnu procenu tržišne vrednosti imovine koju potražuju i ona se, kako je naveo, kreće od 102 do 221 milijarde evra.
Ilić je naglasio da će građani koji potražuju imovinu, a bili su sprečeni da podnesu prijavu, to moći da učine, što će biti predviđeno budućim zakonom o denacionalizaciji.
(Beta/Na slici. Sa jednog od protesta Mreže za restituciju)
"Ministarstvo finansija je spremno da do kraja godine pripremi predlog zakona o denacionalizaciji, a nesporno je i postojanje političke volje za usvajanje tog zakona", rekao je Ilić u intervjuu agenciji Beta.
On je istakao da u pripremi zakona o denacionalizaciji Ministarstvu finansija pomažu stručnjaci Saveta Evrope sa kojima je 23. septembra u Beogradu ogranizovan sastanak na kojem su analizirana iskustva 12 zemalja koje su spovele denacionalizaciju.
"Taj skup je pokazao da su te zemlje imale pozitivna i negativna iskustva u primeni dva modela denacionalizacije, od kojih je jedan kombinacija naturalnog i novčanog obeštećenja, a drugi samo novčane isplate. Preporuka je da Srbija istestira koji model je za nju primerniji, ali Savet Evrope se neće mešati u izbor modela", istakao je Ilić.
On je naveo da su oba modela denacionalizacije u Srbiji praktično moguća, ali će analize pokazati da li bi možda bilo lakše sprovodljivo novčano obeštećenje bivših vlasnika i to emitovanjem državnih hartija od vrednosti koje bi se naplaćivale u određenom periodu, slično kao što je urađeno sa isplatom stare devizne štednje za koju se iz budžeta godišnje izdvaja od 250 do 300 miliona evra.
Treba imati u vidu, kako je ukazao Ilić, da naturalni povraćaj imovine, što je potvrdilo i iskustvo drugih zemalja, podrazumava brojna ograničenje i uzuzetke, pre svega kad je reč o pravima novih vlasnika koja su legitimno stečena.
"Dogovoreno je da se u narednih mesec dana testiraju oba koncepta kako bi se došlo do izbalansiranog rešenja koje mora da zadovolji tri principa - da država efikasno ispuni tu obavezu, da ne dođemo u situaciju da napravimo nove nepravde i da odgovora ekonomskom potencijalu zemlje", pojasnio je Ilić i naglasio da se ne favorizuje nijedan model.
Predstavnici vlasnika oduzete imovine, koji su uključeni u pripremu zakona, u nastojanju da odbrane svoje intrese zalažu se za naturalni povraćaj imovine, ali je, kako je naglasio Ilić, dužnost onih koji predlažu zakon da brane interese svih gradajana i da bez emocionalnog odnosa prema tom problemu pripreme rešenja koja će zadovoljiti sve učesnike u denacionalizaciji i nikoga neće oštetiti.
Ukoliko bi zakon o denacionalizaciji, kako je planirano, u Skupštini bio usvojen u 2010. godini, prema rečima Ilića on ne bi mogao da se primenjuje pre 2011.
"Pre početka primene zakona potrebno je da se precizno utvrde obaveze države u postupku denacionalizacije, jer sa prijavama na osnovu Zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine iz 2005. godine, nisu dostavljani dokazi, što će biti neophodno da bi se procenila vrednost imovine koja će biti predmet denacionalizacije", rekao je Ilić.
Na osnovu pristiglih prijava bivših vlasnika i njihovih naslednika Poreska uprava je napravila okvirnu procenu tržišne vrednosti imovine koju potražuju i ona se, kako je naveo, kreće od 102 do 221 milijarde evra.
Ilić je naglasio da će građani koji potražuju imovinu, a bili su sprečeni da podnesu prijavu, to moći da učine, što će biti predviđeno budućim zakonom o denacionalizaciji.
(Beta/Na slici. Sa jednog od protesta Mreže za restituciju)
