Ukoliko se građanima Srbije od prvog januara 2010. dozvoli putovanje bez viza u zemlje šengenskog sporazuma, novi pasoš vredeće kao onaj stari crveni bivše SFRJ, o kom su poslednje dve decenije ispredani mitovi u pričama o vremenu kada smo slobodno mogli da putujemo po celom svetu.
Ukoliko se građanima Srbije od prvog januara naredne godine dozvoli putovanje bez viza u zemlje šengenskog sporazuma, novi pasoš Srbije carskocrvene boje vredeće kao onaj stari komunistički crveni pasoš bivše SFRJ, o kom su poslednje dve decenije ispredani mitovi u pričama o vremenu kada smo slobodno mogli da putujemo po celom svetu.
Ulazak na belu šengen listu, koji je sve izvesniji, svojevrsna je garancija koja će dati signal i drugim zemljama van "sporazuma" da sa Srbijom uspostave bezvizni režim.
Odnedavno građani Srbije bez viza mogu da putuju i u Rusiju i Izrael, tako da će uz bilateralne sporazume sa zemljama trećeg sveta, koje smo nasledili od stare SFRJ, naši ljudi moći da putuju skoro po celom svetu, osim nekoliko zemalja koje imaju izrazito strogu imigracionu politiku.
Miroslava Jelačić iz nevladine organizacije "Grupa 484", koja je bila angažovana u procesu ulaska na belu šengen listu, kaže za "Press" da su generacije odrasle na mitu da se sa pasošem bivše Jugoslavije moglo ulaziti u sve zemlje.
"Ako Srbija konačno dobije svoj prostor na beloj šengen listi, to će definitivno biti napredak u odnosu na prethodni period. Standardi koje Srbija ispunjava na putu za beli šengen mogu biti garancija i za druge zemlje."
Kada je reč o tome koliko će vredeti novi pasoš Srbije, prema njenim rečima, to je nesumnjivo, a uz činjenicu da pruža mogućnost za ulazak u veliki broj zemalja, verovatno će dostići veću vrednost i na crnom tržištu dokumenata.
"Pitanje je da li uopšte može da se falsfikuje biometrijska isprava. Što se tiče bezbednosti dokumenata, srpski pasoš je urađen po najvišim standardima i to je izuzetno pozitivno ocenjeno u izveštaju Evropske komisije", ističe Miroslava Jelačić.
On kaže da je razlika u odnosu na poziciju nekadašnje SFRJ u tome što se u Titovo vreme bezvizni režim ostvarivao kroz bilateralne sporazume. "Sa EU je postignut režim na bazi multilateralnog dogovora, gde mi dobijamo pravo da koristimo njen bezvizni režim, a Tito je sam ostvarivao to pravo."
Pored toga, naša vlada je u to vreme proglasila bezvizni režim za gotovo sve strance, osim za nekoliko zemalja.
Odlučili smo se da unilateralno ukidamo vize nekim zemljama, bez obzira na to da li su oni ukidali vize nama. Hteli smo turistički da se otvorimo i tadašnja SFRJ je zauzela ulogu pionira u otvaranju granica prema spoljnom svetu“, ističe Jovanović.
On podseća da je bivša SFRJ održavala vizni režim jedino prema zemljama s kojima su postojali zategnuti politički odnosi.
"Za tadašnju Južnu Afriku, Kinu i Albaniju to nije važilo. Postojao je određen vizni režim i prema SSSR, pošto su naši odnosi uvek bili 'toplo-hladno' i nikada nije uspostavljeno potpuno poverenje. I sa Amerikom smo imali vizni režim", kaže Jovanović.
On smatra da srpskoj diplomatiji predstoji da sa još nekoliko zemalja ostvari dogovor o ukidanju viza.
"Sa Rusijom smo tek nedavno postigli dogovor. A kako se naši interesi okreću i prema Kini, moraćemo i sa njima da nađemo model za ukidanje viza. Sa Amerikom će biti nešto teže."
Amerika, Kanada i Australija imaju strogu imigracionu politiku i pažljivo biraju koga će pustiti. Jedino ako jednog dana uđemo u EU, pa iskoristimo sporazum koji Unija ima sa SAD“, zaključuje Jovanović.
Kada Srbija uđe na belu šengensku listu, od članica EU vize će biti potrebne samo za Veliku Britaniju i Irsku, koje nisu u zoni šengena.
OVDE pogledajte spisak zemalja za koje neće biti potrebna viza.
(MONDO)
Ulazak na belu šengen listu, koji je sve izvesniji, svojevrsna je garancija koja će dati signal i drugim zemljama van "sporazuma" da sa Srbijom uspostave bezvizni režim.
Odnedavno građani Srbije bez viza mogu da putuju i u Rusiju i Izrael, tako da će uz bilateralne sporazume sa zemljama trećeg sveta, koje smo nasledili od stare SFRJ, naši ljudi moći da putuju skoro po celom svetu, osim nekoliko zemalja koje imaju izrazito strogu imigracionu politiku.
Miroslava Jelačić iz nevladine organizacije "Grupa 484", koja je bila angažovana u procesu ulaska na belu šengen listu, kaže za "Press" da su generacije odrasle na mitu da se sa pasošem bivše Jugoslavije moglo ulaziti u sve zemlje.
"Ako Srbija konačno dobije svoj prostor na beloj šengen listi, to će definitivno biti napredak u odnosu na prethodni period. Standardi koje Srbija ispunjava na putu za beli šengen mogu biti garancija i za druge zemlje."
Kada je reč o tome koliko će vredeti novi pasoš Srbije, prema njenim rečima, to je nesumnjivo, a uz činjenicu da pruža mogućnost za ulazak u veliki broj zemalja, verovatno će dostići veću vrednost i na crnom tržištu dokumenata.
"Pitanje je da li uopšte može da se falsfikuje biometrijska isprava. Što se tiče bezbednosti dokumenata, srpski pasoš je urađen po najvišim standardima i to je izuzetno pozitivno ocenjeno u izveštaju Evropske komisije", ističe Miroslava Jelačić.
U Ameriku, Kanadu i Australiju će biti najteže
Vladislav Jovanović, nekadašnji ministar spoljnih poslova SRJ, slaže se da je ulazak na beli šengen diplomatski uspeh, jer tako treba okarakterisati svako otvaranje prema svetu, uz ogradu da bi bio problem ukoliko postoji protivusluga u vidu nastavka kompromisnog držanja Srbije u pitanju Kosova.On kaže da je razlika u odnosu na poziciju nekadašnje SFRJ u tome što se u Titovo vreme bezvizni režim ostvarivao kroz bilateralne sporazume. "Sa EU je postignut režim na bazi multilateralnog dogovora, gde mi dobijamo pravo da koristimo njen bezvizni režim, a Tito je sam ostvarivao to pravo."
Pored toga, naša vlada je u to vreme proglasila bezvizni režim za gotovo sve strance, osim za nekoliko zemalja.
Odlučili smo se da unilateralno ukidamo vize nekim zemljama, bez obzira na to da li su oni ukidali vize nama. Hteli smo turistički da se otvorimo i tadašnja SFRJ je zauzela ulogu pionira u otvaranju granica prema spoljnom svetu“, ističe Jovanović.
On podseća da je bivša SFRJ održavala vizni režim jedino prema zemljama s kojima su postojali zategnuti politički odnosi.
"Za tadašnju Južnu Afriku, Kinu i Albaniju to nije važilo. Postojao je određen vizni režim i prema SSSR, pošto su naši odnosi uvek bili 'toplo-hladno' i nikada nije uspostavljeno potpuno poverenje. I sa Amerikom smo imali vizni režim", kaže Jovanović.
On smatra da srpskoj diplomatiji predstoji da sa još nekoliko zemalja ostvari dogovor o ukidanju viza.
"Sa Rusijom smo tek nedavno postigli dogovor. A kako se naši interesi okreću i prema Kini, moraćemo i sa njima da nađemo model za ukidanje viza. Sa Amerikom će biti nešto teže."
Amerika, Kanada i Australija imaju strogu imigracionu politiku i pažljivo biraju koga će pustiti. Jedino ako jednog dana uđemo u EU, pa iskoristimo sporazum koji Unija ima sa SAD“, zaključuje Jovanović.
Kada Srbija uđe na belu šengensku listu, od članica EU vize će biti potrebne samo za Veliku Britaniju i Irsku, koje nisu u zoni šengena.
OVDE pogledajte spisak zemalja za koje neće biti potrebna viza.
(MONDO)
