Mnogi podvizi srpskih hirurga poznati su gotovo celoj Evropi, naročito kada se radi o operacijama srca i promenama pola.
Pojedine hirurške tehnike i metode prvi put su izvedene upravo u Beogradu, olakšale su život i pomogle mnogim pacijentima, iako mnoge od njih za "običan svet" zvuče gotovo neverovatno, nadrealno i pomalo bizarno.
Presađivanje testisa bratu blizancu, transplatacija materice ženi koja je nakon toga rodila dete, ugrađivanje svinjskog i goveđeg srčanog zalistka i pravljenje gornje vilice od ramene lopatice, samo su neke od njih.
DONIRAO ORGAN BRATU BLIZANCU
Presađivanje testisa prvi put je izvedeno u Srbiji, a drugi put u svetu, na Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj pre tri godine. Davalac je bio tridesetšestogodišnji muškarac koji je svom bratu, jednojajčanom blizancu, donirao organ.
"Čovek koji je rođen sa dva testisa donirao je jedan organ bratu rođenom sa jednim testisom, koji mu je još u detinjstvu uklonjen zbog lošeg funkcionisanja. Operacija je trajala šest sati, pacijent se uspešno oporavlja i nakon određenog vremena biće u mogućnosti da ima potomstvo. Pacijent je čitavog života uzimao hormonsku terapiju da bi mogao da vodi normalan život. Samo tri dana nakon transplantacije, njegovo telo počelo je samo da proizvodi hormon testosteron",rekao je tada profesor dr Miroslav Đorđević, specijalista dečje hirurgije, urolog Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj i profesor na Medicinskom fakultetu.
"NIJEDAN ZDRAV ORGAN KOJI UKLANJAMO NE TREBA DA ZAVRŠI NEISKORIŠĆEN"
Beogradski centar za urogenitalnu rekostruktivnu hirurgiju je poznat u svetskim razmerama i poslednjih 20 godina uvedeno je 30 novih operativnivih tehinika za rešavanje urođenih anomalija genitalija, stečenih defromiteta i problema tokom života.
"Mi smo uradili uspešnu transpalantaciju testisa u Srbiji pre 18 meseci i promenili kvalitet života pacijentima, što je bio jedan od glavnih argumenata. Uradili smo to u sklopi projekta “sačuvajmo organe” sa idejom da nijedan zdrav organ koji uklanjamo iz medicinskih razloga ne bi trebalo da završi neiskoriščen", kaže za MONDO dr Miroslav Đorđević, specijalista dečje hirurgije, urolog Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj i profesor na Medicinskom fakultetu.
Prema njegovim rečima, organe koji se odstranjuju prilikom operacija promene pola trebalo bi iskoristiti, jer su potrebnim mnogim drugim pacijnetima.
"S obzirom da smo jedan od vodećih centara u svetu koji se bavi transprodnom medicinom i da smo do sada uradili 3.000 operacija promena polova, odnosno promene genitalnih organa prema polu koji želimo. Došli smo na ideju da sačuvamo i iskoristimo genitalne organe koji se uklanjanju u ovim operacijama za one ljude koji su se ili rodili bez njih ili ostali zbog njih zbog traume ili tumora", objašnjava dr Đorđević.
40 DEVOJAKA TRAŽI POMOĆ
Profesor podseća da je pre četiri godine urađena i transplantacija materice i to je bila 12. uspešna transpalantacija ove vrste na svetu.
"Žena koja se rodila bez materice, nakon trasplantacije je rodila zdravo dete. I sada dolazimo do pitanja šta će da se dešava dalje? Mi smo pokazali da je sve ovo izvodljivo i sada očekujemo da ćemo nastaviti da pomažemo osobama koje određene organe ne poseduju. Imamo preko 40 devojaka i žena koje su nas kontaktirale sa željom da dobiju mogućnost da ostvare materinstvo", kaže profesor za naš portal.
SLEDEĆA JE TRANSPLANTACIJA PENISA?
Na polju rekonstruktivne hirurgije svakodnevno se dešava napredak i radimo već nekoliko godina na transplantaciji penisa kod transrodnih muškaraca, odnosno osoba ženskog pola koje žele da žive kao muškarci i da imaju odgovarajuće genitalije, kaže dr Đorđević.
"Kao rekostruktivni hirurzi pratimo savremene trendove i nadamo se da će za nekoliko godina svaki muškarac koji je zbog urođene anomalije, traume ili tumora ostao bez penisa, moći da nastavi da živi normalno", kaže prof. Đorđević.
OVE OPERACIJE JOŠ NE MOGU DA BUDU RUTINSKE
Ipak, među lekarima postoji dilema da li operacije kao što su doniranje testisa i materice treba da se rade rutinski. Između ostalog, postavlja se i etičko pitanje, čije je zapravo dete koje je začeto nakon transplantacije.
"Tu postoji više zamki. Prva je doživotno korišćenje veoma stroge imunosupresivne terapije, u cilju sprečavanja odbacivanja transplatiranog organa.Kada se ne radi o jednojajčanim blizanacima, transplantacija među nesrodnicima podrazumeva doživotno uzimanje imunosupresivne terapije, koja može da ugrozi život pacijenta. Postavlja se pitanje da li je to u redu, s obzirom na to da testis nije organ bez kojeg ne može da se živi. Nadamo se da ćemo imati manje opasne imunosupresivne lekove", kaže dr.
OD DELA RAMENE LOPATICE CELA GORNJA VILICA
Nedavno je objavljena vest da je u Srbiji prvi put izvedena operacija gde se od dela ramene lopatice pravi cela gornja vilica.
"Pacijent nam se javio zbog otoka u predelu gornje vilice. Nije ga ništa bolelo, ali smo uzeli uzorak za biopsiju i dokazali da se radi o jednom od najzloćudnijih tumora, osteosarkomu. Urađen je jedan od najsloženijih zahvata u medicini. Čitava operacija trajala je 15 časova uz čitav tim doktora i medicinskog osoblja, ali su se prethodno za nju pripremali stotinama sati", rekao je docent dr Drago Jelovac, specijalista maksiofacijalne hirurgije.
VRAĆANJE FUNKCIJE DISANJA, GOVORA, ŽVAKANJA
Prvo mora da se ukloni tumor i pripreme krvni sudovi, zatim se uzima transplantat, u ovom slučaju deo lopatice sa mišićima i krvnim sudovima, koji su jako mali, prečnika manjeg od jednog milimetra.
"Ubacili smo implantat u predeo lopatica, što smo prethodno simulirali preciznim 3D modelovanjem i odredili gde tačno treba da se ugradi kako bi pacijent mogao što pre da počne rehabilitaciju i vrati funkciju usne duplje, žvaće, govori, diše“,kaže dr.
LOPATICA SE OPORAVI I SRASTE
Jelovac navodi i da će se lopatica pacijenta, koja je uzeta kao materijal za rekonstrukciju vilice, oporaviti i srasti, a doktori očekuju da će se on vrlo brzo vratiti normalnim aktivnostima.
"Imali smo primer petnaestogodišnjaka kojem smo radili rekonstrukciju donje vilice. Uzeli smo deo kosti kuka. Posle dva meseca je igrao fudbal i vozio bicikl", kaže hururg.
