U Srbiji je od početka godine do 31. avgusta ubijeno 26 žena, od kojih je njih 14 tragično nastradalo od ruku onih koji su im bili bliski, izjavila je danas glavna policijska inspektorka Uprave kriminalističke policije Jelena Tomković.
Tomković je na okruglom stolu u centru "Sava" posvećenom ženama koje su ubili supružnici i parnetri pod nazivom "Zašto ih nema među nama" kazala da je tim ženama oduzeto osnovno ljudsko pravo - pravo na život.
Od ukupnog broja stradalih žena u 2009. godini, 14 su bile žrtve ubistva, dok je za 12, koje su ubijene na svirep, nehuman način, pokrenut postupak za teško ubistvo, precizirala je inspektorka.
Prema njenim rečima, motivi ovih ubistava najčesće su osveta, ljubomora, socijalni uslovi, ali se jedan deo razloga može tumačiti i kao posledica ratnih sukoba.
Podaci ukazuju da su žene pre ubistva duže vreme bile žrtve nasilja, ali da to nisu prijavljivale iz straha, zbog toga što su u velikoj meri ili apsolutno ekonomski zavisne od supruga, ugleda koji partner ima u društvu, straha da ne izgube decu, ali i činjenice da nemaju "gde da odu" ako se odluče da napuste supruga.
Osim fizičke i psihičke štete koju žena i čitava porodica trpi zbog dugogodišnjeg nasilništva koje može završiti i smrtnim ishodom, posebno zabrinjava, kako je kazala Tomković, činjenica da u određenom procentu deca iz takvih brakova model nasilništva prenose i na svoje buduće veze i brakove, zbog čega drušstvo mora aktivnije reagovati na nasilje.
Specijalista forenzičke medicine Instituta za sudsku medicinu u Beogradu Đorđe Alempijević istakao je da bi u pravovremenom reagovanju na sprečavanje smrtnih ishoda usled nasilja partnera nad ženama trebalo razviti kliničku sudsku medicinu.
Prema njegovim rečima, lekari osim što leče pacijenta koji im se obrati, treba i da dokumentuju povrede, jer su one obično takve da nestaju bez traga - najčešće ogrebotine, modrice i podlivi, a postojanje takve dokumentacije olakšalo bi rad sudskih organa.
Problem nedostatka jasne statistike, medicinske dokumentacja, ali i razlika između statistika koje vode različite službe otežavaju rad policije i pravosudnih organa, kazao je Alepmijević i dodao da se sa sličnim problemima susreće veliki broj zemalja.
Specijalista sudske medicine iz Danske Karin Helveg - Larsen složila se sa ocenom svog srpskog kolege i ukazala da je zbog toga neophodno voditi jasnu evidenciju o ženama koje su ubili supružnici ili partneri kako bi se izdvojili faktori rizika i delovalo preventivno.
Prema njenim rečima, pojava ubistva žena krajnji je "dokaz rodne neravnopravnosti jednog društva", a na tu pojavu utiče mnogo faktora, među kojima je i udaljenost mesta stanovanja od zdravstvenih centara, kvalitet zdravstvene zaštite, kao i samo mesto nasilja, odnosno da li se ono dešava u kući ili na javnom prostoru.
Helveg-Larsen je ukazala i na to da podaci govore da je među žrtvama nasilja najveći procenat mlađih žena, a kao posebno zabrinjavajuće izdvojila je pojavu nasilja u emotivnim vezama između mladih.
(Tanjug, ilustracija Guliver/Getty Images)
Tomković je na okruglom stolu u centru "Sava" posvećenom ženama koje su ubili supružnici i parnetri pod nazivom "Zašto ih nema među nama" kazala da je tim ženama oduzeto osnovno ljudsko pravo - pravo na život.
Od ukupnog broja stradalih žena u 2009. godini, 14 su bile žrtve ubistva, dok je za 12, koje su ubijene na svirep, nehuman način, pokrenut postupak za teško ubistvo, precizirala je inspektorka.
Prema njenim rečima, motivi ovih ubistava najčesće su osveta, ljubomora, socijalni uslovi, ali se jedan deo razloga može tumačiti i kao posledica ratnih sukoba.
Podaci ukazuju da su žene pre ubistva duže vreme bile žrtve nasilja, ali da to nisu prijavljivale iz straha, zbog toga što su u velikoj meri ili apsolutno ekonomski zavisne od supruga, ugleda koji partner ima u društvu, straha da ne izgube decu, ali i činjenice da nemaju "gde da odu" ako se odluče da napuste supruga.
Osim fizičke i psihičke štete koju žena i čitava porodica trpi zbog dugogodišnjeg nasilništva koje može završiti i smrtnim ishodom, posebno zabrinjava, kako je kazala Tomković, činjenica da u određenom procentu deca iz takvih brakova model nasilništva prenose i na svoje buduće veze i brakove, zbog čega drušstvo mora aktivnije reagovati na nasilje.
Specijalista forenzičke medicine Instituta za sudsku medicinu u Beogradu Đorđe Alempijević istakao je da bi u pravovremenom reagovanju na sprečavanje smrtnih ishoda usled nasilja partnera nad ženama trebalo razviti kliničku sudsku medicinu.
Prema njegovim rečima, lekari osim što leče pacijenta koji im se obrati, treba i da dokumentuju povrede, jer su one obično takve da nestaju bez traga - najčešće ogrebotine, modrice i podlivi, a postojanje takve dokumentacije olakšalo bi rad sudskih organa.
Problem nedostatka jasne statistike, medicinske dokumentacja, ali i razlika između statistika koje vode različite službe otežavaju rad policije i pravosudnih organa, kazao je Alepmijević i dodao da se sa sličnim problemima susreće veliki broj zemalja.
Specijalista sudske medicine iz Danske Karin Helveg - Larsen složila se sa ocenom svog srpskog kolege i ukazala da je zbog toga neophodno voditi jasnu evidenciju o ženama koje su ubili supružnici ili partneri kako bi se izdvojili faktori rizika i delovalo preventivno.
Prema njenim rečima, pojava ubistva žena krajnji je "dokaz rodne neravnopravnosti jednog društva", a na tu pojavu utiče mnogo faktora, među kojima je i udaljenost mesta stanovanja od zdravstvenih centara, kvalitet zdravstvene zaštite, kao i samo mesto nasilja, odnosno da li se ono dešava u kući ili na javnom prostoru.
Helveg-Larsen je ukazala i na to da podaci govore da je među žrtvama nasilja najveći procenat mlađih žena, a kao posebno zabrinjavajuće izdvojila je pojavu nasilja u emotivnim vezama između mladih.
(Tanjug, ilustracija Guliver/Getty Images)
Pridruži se MONDO zajednici.
