Ministarstvo pravde Crne Gore dobilo je zahtev Specijalnog suda u Beogradu da se Stanku Subotiću privremeno konfiskuje vila „Montenegro” na Svetom Stefanu
Da li će imovina biznismena Stanka Subotića Caneta, koja se nalazi u Crnoj Gori, biti konfiskovana ili privremeno zamrznuta, za sada niko u nadležnim institucijama Crne Gore ne želi da govori.
Okružni sud iz Beograda doneo je rešenje da se ovom biznismenu privremeno oduzme vila "Montenegro” u okviru finansijske istrage koja se protiv njega vodi zbog sumnje da je „stečena imovina nastala kao posledica krivičnog dela”, piše "Politika."
U vreme velikog "transporta” cigareta kroz Crnu Goru pre desetak godina, Subotić je sa još nekim ljudima bio vlasnik preduzeća "Mia”, koje se bavilo uvozom, transportom i prodajom cigareta. Ne zna se, niti je to moguće proveriti, da li je od tog preduzeća ostalo nekretnina, jer je ono u međuvremenu ispisano iz registra Privrednog suda.
Novinari ovog lista nisu dobili u Ministarstvu pravde odgovor na pitanje da li će shodno crnogorskom zakonodavstvu a na zahtev kolega iz Srbije biti privremeno stavljena zabrana korišćenja imovine Subotiću. Takvu informaciju osim ministra mogao je da potvrdi samo sekretar ministarstva Nikola Šaranović.
On je prethodno, podgoričkim medijima, odbio da komentariše zahtev beogradskog Specijalnog suda, navodeći da za davanje takvih informacija nije ovlašćen, ne negirajući da je zahtev srpskih organa zakonski utemeljen, jer je reč o postupku koji tretira korupciju ili organizovani kriminal.
"Zahtev srpskog Specijalnog suda za zamrzavanje imovine, koju državljani te države poseduju u Crnoj Gori, zakonski je utemeljen kada se oni u matičnoj zemlji gone za krivična dela korupcije ili organizovanog kriminala”, precizirao je Šaranović. "U takvim slučajevima pravosudni organi zamoljene države postupaju u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom.”
Po njegovim rečima, saradnja pravosudnih organa Crne Gore i Srbije odvija se na osnovu tri bilateralna ugovora o međunarodnoj pravnoj pomoći, Evropske konvencije i niza drugih multilateralnih ugovora kojima su pristupile dve države.
"Kada je predmet međunarodne pravne pomoći zahtev za zamrzavanje imovine lica protiv kojih se u matičnoj zemlji vodi krivični postupak, pravosudni organi zamoljene zemlje postupiće u skladu sa domaćim zakonodavstvom, odnosno Zakonom o krivičnom postupku”, pojasnio je Šaranović.
(MONDO)
Da li će imovina biznismena Stanka Subotića Caneta, koja se nalazi u Crnoj Gori, biti konfiskovana ili privremeno zamrznuta, za sada niko u nadležnim institucijama Crne Gore ne želi da govori.
Okružni sud iz Beograda doneo je rešenje da se ovom biznismenu privremeno oduzme vila "Montenegro” u okviru finansijske istrage koja se protiv njega vodi zbog sumnje da je „stečena imovina nastala kao posledica krivičnog dela”, piše "Politika."
U vreme velikog "transporta” cigareta kroz Crnu Goru pre desetak godina, Subotić je sa još nekim ljudima bio vlasnik preduzeća "Mia”, koje se bavilo uvozom, transportom i prodajom cigareta. Ne zna se, niti je to moguće proveriti, da li je od tog preduzeća ostalo nekretnina, jer je ono u međuvremenu ispisano iz registra Privrednog suda.
Novinari ovog lista nisu dobili u Ministarstvu pravde odgovor na pitanje da li će shodno crnogorskom zakonodavstvu a na zahtev kolega iz Srbije biti privremeno stavljena zabrana korišćenja imovine Subotiću. Takvu informaciju osim ministra mogao je da potvrdi samo sekretar ministarstva Nikola Šaranović.
On je prethodno, podgoričkim medijima, odbio da komentariše zahtev beogradskog Specijalnog suda, navodeći da za davanje takvih informacija nije ovlašćen, ne negirajući da je zahtev srpskih organa zakonski utemeljen, jer je reč o postupku koji tretira korupciju ili organizovani kriminal.
"Zahtev srpskog Specijalnog suda za zamrzavanje imovine, koju državljani te države poseduju u Crnoj Gori, zakonski je utemeljen kada se oni u matičnoj zemlji gone za krivična dela korupcije ili organizovanog kriminala”, precizirao je Šaranović. "U takvim slučajevima pravosudni organi zamoljene države postupaju u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom.”
Po njegovim rečima, saradnja pravosudnih organa Crne Gore i Srbije odvija se na osnovu tri bilateralna ugovora o međunarodnoj pravnoj pomoći, Evropske konvencije i niza drugih multilateralnih ugovora kojima su pristupile dve države.
"Kada je predmet međunarodne pravne pomoći zahtev za zamrzavanje imovine lica protiv kojih se u matičnoj zemlji vodi krivični postupak, pravosudni organi zamoljene zemlje postupiće u skladu sa domaćim zakonodavstvom, odnosno Zakonom o krivičnom postupku”, pojasnio je Šaranović.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
