Istraživanje UN o putevima droge iz Avganistana pokazalo je da je Balkan jedan od glavnih tranzitnih pravaca, ali da je zabeležen i veći broj korisnika ilegalnih droga u tom regionu.
U izveštaju "Porast broja zavisnika, jačanje kriminalnih organizacija i finansiranje pobunjeničkih naoružanih grupa" navodi se da u putevima krijumčarenja heroina značajno mesto zauzimaju balkanske zemlje, a UN procenjuju da ogromna količina heroina koji stiže u Evropu dolazi baš preko Balkana.
Jedan od autora izveštaja UN Hakan Demirbuken rekao je za Bi-Bi-Si (BBC) na srpskom jeziku da policije balkanskih zemalja treba da ojačaju svoje pozicije kako bi bile u stanju da zaplene veće količine krijumcarenog heroina.
"Govorimo o 90 tona heroina koji preko Balkana stiže do zapadne Evrope. Organizovane kriminalne grupe ne bi mogle da krijumčare toliku količinu droge da nemaju pomoć iz policije ili iz drugih državnih službi. Na Balkanu, kao i u drugim regionima postoji problem korupcije", naglasio je Damirbuken.
Najveći deo heroina iz Turske se u EU i dalje krijumčari drumskim saobraćajem, što znači da prelazi preko svih granica, navodi se u izveštaju UN.
"Preko Irana u Tursku i onda iz Turske u Bugarsku ili u Grčku pa dalje preko zemalja Zapadnog Balkana. Od Bugarske i Grčke vode dva velika kanala šverca. Jedan ide preko Albanije do Italije i do Švajcarske. Drugi ide preko Srbije i Rumunije prema Austriji i dalje do Holandije i Velike Britanije", rekao je Demirbuken.
On je dodao da policije balkanskih zemalja zaplene vrlo mali deo heroina koji prelazi preko njihovih granica i zatim dalje nastavlja put ka drugim evropskim državama.
"Preko granica balkanskih zemlja godišnje se prokrijumčari oko 90 tona heroina, a zapleni se svega jedna i po tona. To znači da se zapleni manje od dva odsto heroina koji prolazi kroz te zemlje. To je zabrinjavajuće jer se u drugim zemljama zaplenjuje veći procenat", kazao je Damirbuken.
On je dodao da se u Turskoj otkrije i zapleni oko deset odsto, a u Iranu 20 odsto krijumčarenog heroina, dok su balkanske zemlje po zapleni blizu Avganistanu gde se takođe zapleni manje od dva odsto ukupne količine heroina.
Takvo stanje na terenu, kaže Demirbuken, može da bude opasno za balkanske zemlje jer finansijski jača kriminalne grupe.
Prema podacima Biroa UN za borbu protiv droge i kriminala, u svetu godišnje 15 miliona ljudi koristi opium, heroin i morfijum. Njihova ulična vrednost se procenjuje na 65 milijardi dolara. Devedeset odsto te droge dolazi iz Avganistana.
Evropa je najveće tržište ilegalnih opijata. Godišnje u Evropi od prevelike doze heroina umre između 5.000 i 8.000 ljudi, piše Bi-Bi-Si pozivajući se na izveštaj UN.
(Beta)
U izveštaju "Porast broja zavisnika, jačanje kriminalnih organizacija i finansiranje pobunjeničkih naoružanih grupa" navodi se da u putevima krijumčarenja heroina značajno mesto zauzimaju balkanske zemlje, a UN procenjuju da ogromna količina heroina koji stiže u Evropu dolazi baš preko Balkana.
Jedan od autora izveštaja UN Hakan Demirbuken rekao je za Bi-Bi-Si (BBC) na srpskom jeziku da policije balkanskih zemalja treba da ojačaju svoje pozicije kako bi bile u stanju da zaplene veće količine krijumcarenog heroina.
"Govorimo o 90 tona heroina koji preko Balkana stiže do zapadne Evrope. Organizovane kriminalne grupe ne bi mogle da krijumčare toliku količinu droge da nemaju pomoć iz policije ili iz drugih državnih službi. Na Balkanu, kao i u drugim regionima postoji problem korupcije", naglasio je Damirbuken.
Najveći deo heroina iz Turske se u EU i dalje krijumčari drumskim saobraćajem, što znači da prelazi preko svih granica, navodi se u izveštaju UN.
"Preko Irana u Tursku i onda iz Turske u Bugarsku ili u Grčku pa dalje preko zemalja Zapadnog Balkana. Od Bugarske i Grčke vode dva velika kanala šverca. Jedan ide preko Albanije do Italije i do Švajcarske. Drugi ide preko Srbije i Rumunije prema Austriji i dalje do Holandije i Velike Britanije", rekao je Demirbuken.
On je dodao da policije balkanskih zemalja zaplene vrlo mali deo heroina koji prelazi preko njihovih granica i zatim dalje nastavlja put ka drugim evropskim državama.
"Preko granica balkanskih zemlja godišnje se prokrijumčari oko 90 tona heroina, a zapleni se svega jedna i po tona. To znači da se zapleni manje od dva odsto heroina koji prolazi kroz te zemlje. To je zabrinjavajuće jer se u drugim zemljama zaplenjuje veći procenat", kazao je Damirbuken.
On je dodao da se u Turskoj otkrije i zapleni oko deset odsto, a u Iranu 20 odsto krijumčarenog heroina, dok su balkanske zemlje po zapleni blizu Avganistanu gde se takođe zapleni manje od dva odsto ukupne količine heroina.
Takvo stanje na terenu, kaže Demirbuken, može da bude opasno za balkanske zemlje jer finansijski jača kriminalne grupe.
Prema podacima Biroa UN za borbu protiv droge i kriminala, u svetu godišnje 15 miliona ljudi koristi opium, heroin i morfijum. Njihova ulična vrednost se procenjuje na 65 milijardi dolara. Devedeset odsto te droge dolazi iz Avganistana.
Evropa je najveće tržište ilegalnih opijata. Godišnje u Evropi od prevelike doze heroina umre između 5.000 i 8.000 ljudi, piše Bi-Bi-Si pozivajući se na izveštaj UN.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.
