Teška situacija je i dalje u pet loklanih samouprava u Zapadnoj Srbiji, jer usled sušnog perioda vodostaj na reci Rzav je ispod svakog dosadašnjeg minumuma, pa se do potrošača distribuira 380 litara, što je višestruko manje od proseka.
Najkritičnija situacija je u opštinama Arilje i Požega jer na njihovoj teritoriji ne postoje lokalna, alternativna izvorišta i skoro sva domaćinstva su priključena na vodosistem Rzav.
"Visinska područja su bez vode danima, a meštane pijaćom vodom snabdevaju cisterne. Prigradska naselja isključuju se sa sistema povremeno i po potrebi, dok kontinuiranu isporuku vode ima samo jezgro opštine, u kome su vitalne institucije. Ukoliko se ovakvo stanje nastavi plašim se da ćemo morati da pribegnemo restrikcijama i u samom jezgru, ali svi se nadamo da do toga neće doći jer bi veliki problem moglo da izazove i pucanje starih azbestnih cevi", izjavio je za RINU Predrag Maslar predsednik opštine Arilje.
Spas za nekoliko hiljada ljudi bile bi samo padavine, koje su nakon dužeg vremena i najavljene. U zavisnosti od intenziteta padavina, u proseku bi se obezbedilo još oko 30 dodatnih litara u sekundi.
"Na reci protiče 1.000 sekundarnih litara vode, mi uzimamo oko 400 litara, ostatak vraćamo u reku kako bismo održali biološki minimum. Nije moguće dodatno smanjiti biološki minimum, jer bi time ugrozili reku u nizvodnom toku. Umesto 700 litara, mi već sada, po dozvoli nadležnog ministarstva, vraćamo od 600 do 650 litara. Ispod toga ne može da se ide, a i za tu količinu se svakodnevno vrše detaljna ispitivanja kako ne bi bio ugrožen biljni i životinjski svet u samoj reci", izjavio je direktor JP Rzav, Zoran Barać.
Vanredna situacija osim u Arilju i Požegii, i dalje traje u Čačku, Gornjem Milanovcu i Lučanima.
(MONDO)
