• Izdanje: Potvrdi
Emisije
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

SVE O PROGNOZI! DIREKTOR RHMZ OTKRIVA: Kako se pravi, da li je tačna i kako sami da predvidite - Ako vas bole zglobovi..

Kako se zna kakvo vreme će biti za 10 dana, da li crveno nebo znači da ćé biti vetra, da li ponašanje komaraca može da predvidi kišu, kako se lansira balon koji nam donosi prognozu?

Lansiranje meteorološkog balona Izvor: MONDO/Stefan Stojanović

Ekipa MONDA posetila je Republički hidrometerološki zavod u kojem se svakog dana pravi prognoza vremena, snimila je lansiranje balona 30 kilometara u atmosferu i postavila pitanja koja sve interesuju.

Direktor RHMZ profesor dr Jugoslav Nikolić pokazao nam je kako sonda na balonu svake sekunde šalje podatke o temperaturi, vlažnosti, pritisku i vetru i kako izgledaju najjači kompjuterski procesori koji obrađuju te podatke. 

Zatim, odgovorio je na pitanja da li tragovi aviona na nebu i laste koje nisko lete pokazuju kakvo vreme će biti, koje ekstremne prilike u Srbiji možemo da očekujemo i koga meteorolozi krive kada se ispostavi da se prognoza nije ostavarila.

Možda će vas zanimati

KAKO NASTAJE VREMENSKA PROGNOZA?

Prvi korak u dobijanju prognoze jesu visinski podaci koji se dobijaju lansiranjem balona, koji komunicira sa satelitima, sve dok ne dođe do njegovog pucanja zbog širenja u atmosferi. Balon se lansira svakog dana u 13.15 časova sa Košutnjaka u Beogradu, dok se tačno u isto vreme, isti takav balon lansira i iz Niša. 

"Sve vreme dok ne padne, balon šalje podatke. Retke su situacije da balon uleti u oblak sa gradom i da dođe do prevremenog pucanja, ali onda radimo ponavljanje. To su standardna visinska merenja, a za prognozu vremena vrše se i prizemna meterološka merenja instrumentima u meterološkom krugu. Onda se svi podaci prikupljaju u računarskim centrima i to je početak izrade vremenske prognoze", kaže za MONDO Jugoslav Nikolić. 

Pogledajte

00:36
Lansiranje meteorološkog balona
Lansiranje meteorološkog balona
Izvor: MONDO
Izvor: MONDO

 Kembel-Stokov heliograf je instrument koji izgleda kao staklena kugla, služi za merenje osunčanosti tako što se stvara sunčana žiža, koja pada na traku ispod kugle i ostavlja trag na traci.

"Ovo je instrument za merenje sunčevog sjaja, odnosno osunčavanje. Traka je sagorevajuća i pomoću nje se učitava koliko je tačno bilo osunčavanja tokom dana. Prosek je oko šest sati dnevno ali nema pravila. Temperatura vazduha se meri uvek u hladu, na dva metra visine. Subjektivni osećaj je često drugačiji zato što ne zavisi od temperature, već od vlažnosti vazduha. Mnogi tvrde da prognoza nije realna, a zapravo ne poznaju standarde za merenje", kaže prof. Nikolić. 

Računari i sistemi sa više stotina procesora unutra prikupljaju sve podake i koriste kao početni uslovi za izračunavanje prognoze vremena.

"Računski centar je srce hidrometeorološkog zavoda. Naš RHMZ je lider u regionu i veoma je prepoznatljiv u Evropi i svetu. Modeli naših stručnjaka se operativno koriste u više zemalja sveta od SAD pa nadalje. Sva merenja, i prizemna i visinska, vrše se na osnovu podataka iz zemlje i sveta. Imamo englesku i nemačku prognozu, sve se to gleda. Često nas pitaju o prognozi na telefonu. To ima verovatnoću, ali to je manja pouzdanost od naših prognoza", kaže profesor.

TO NIJE DIJAGNOZA, NEGO PROGNOZA

U Srbiju u čak 95 slučajeva padavine i vremenski uslovi stižu sa zapada, severozapada i jugozapada. Odatle nam stižu vazdušne mase, pošto vreme ne poznaje granice između država.

"Najveću tačnost imaju kratkoročne progoze, do 7 ili 10 dana unapred. Imaju verovatnoću od 85 do 95 odsto da će biti tačne. U proleće je najveća promenljivost vremena, ponekad se zna da će padavina biti, ali ne može da se predvidi lokacija dok ne počne razvoj. Ako se ispostavi da se predviđanje ne ostvari, ne možete da krivite, jer to nije dijagnoza, nego prognoza. Ima određenu verovatnoću ostvarenja i zna se tačno kolika je procentualno mogućnost greške", objašnjava naš sagovornik. 

KOLIKO JE TAČNA "NARODNA PROGNOZA"?

Svaka narodna mudrost ima svoje utemeljenje i argumente kojima se može objasniti, kaže profesor. 

"Naši seljaci iskustveno znaju odakle im dolazi kiša. Takođe, kaže se da, kada je crveno nebo, biće vetrovito. A šta to ustvari znači? Crveno nebo nastaje zbog prelamanja sunčevih zraka, kada nastanu oblaci visoki cirusi. Oni normalno prethodne frontalnim sistemima koji donose pogoršanje vremena. To ima utemeljenje u nauci", objašnjava prof. Nikolić. 

LASTE LETE NISKO - BIĆE KIŠE

Ipak, to su samo  nagoveštaji, jer prema "narodnoj prognozi" i ponašanju prirode ne možete precizno reći kolika će biti promena i gde.

"Priroda se uzbudi pred promenu vremena, počinje turbulencija, treperenje lišća. Kažu da kada laste nisko lete, biće kiše. To je, naravno, tačno. Pred kišu se povećava vlaga, mušicama krila postaju teža i sve niže lete, i onda ih laste jure, lete niže, jureći svoj plen. To je indirektno vezane za vreme. Sve to ima uporište u nauci, ali ne znate intenzitet padavina i iz kog pravca padavine dolaze". 

JAČI TRAGOVI AVIONA SU ZNAK

I pojava mrava i komaraca, sve to ima veze sa promenom vremena, ali, nemoguće je izraditi kompletnu prognozu bez savremenih metoda, a direktor RHMZ nam je otrkio i da li je tačno da kada pogledamo u nebo i iza aviona osaje trag, to znači da dolazi promena vremena.

"Tragovi aviona su kondenzacija slična oblačnoj. Zavise od vlažnosti i uslova u atmosferi, pred promenu vremena imate veću vlažnost pa izrazitiju i jaču pojavu tragova. Kada neko ima bolove pred promene vremena, time se bavi odeljenje biometeorologije. Svi vremenski uslovi su vezani za koncentraciju i uticaj jona i pred promenu vremena zapravo imamo uticaj jona na organizam", objašnjava on.

IMALI SMO EKSTREMNE SITUACIJE U SRBIJI

Nikada se nismo uplašili kada smo videli prognozu i nije bilo toliko ekstremnih sitaucija, ali imamo moćne grmljavinske oblake kada visina vrha dostiže i preko 20 kilometara, kaže direktor. Imali smo teške situacije vezane za količinu padavina 2014. godine, koje se dešavaju jednom u 1.000 ili 3.000 godina.

"Moćni, olujni, gradonosni oblaci koje pratimo i na koje veštački utičemo kroz odbranu od grada, jesu neki od najekstremnijih kod nas. Čovek može malo da se uplaši i kada imamo ciklon koji legne sa ogromnom količinom padavina, kao što smo imali 2014. godine. Da li će to izdržati naš odbrambeni sistem i nasipi? To je redak događaj, ali se dešava. Nema kod nas verovatnoća za tornado kao na drugim lokalitetima. Ono šti se dešava kod nas može da bude relativno jako, ali nije uporedivo sa tornadom u Americi. To je mini vrtlog, vihor, imamo ga jednom godišnje u proseku. Za vreme Černobilja bilo je zagađenje i direktno strujanje prema nama sa istoka. U normalnoj situaciji došlo bi sa zapada."

Možda će vas zanimati

Inicijalizacija u toku...

Komentari 2

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Макарије

Све, све, али његова биографија на почетној страници сајта РХМЗ-а... Него, што га не питасте да мало унаприједе сајт, односно изглед саме прогнозе?

S

Ajao vidi sprava iz Titovog vremena :) Posle se pitate zasto pici sunce, a rekli da ce poplava :)

MONDO REPORTAŽA