Sinovima čiji su očevi na funkciji u Srbiji mnogi zavide na novcu i lagodnom životu. Jedan od njih za MONDO je otkrio drugu stranu priče.
"Tatini sinovi" samo je jedan od pogrdnih naziva za decu čiji roditelji obavljaju važne funkcije ili se bave politikom. Ipak, javnost retko kada ima priliku da čuje drugu stranu ove priče.
Sin poznatog funkcionera otkrio je za MONDO kakve privilegije je imao, šta nikada nije smeo da radi, zašto su mu svi prijatelji i devojke iz javnog sveta i zbog čega misli da u poslovnom svetu vredi podjednako kao i drugi kojima niko nije "čuvao leđa".
Kada odrasteš u uslovima kao što su velika kuća, pomoćnica, putovanja i poznati ljudi oko tebe, smatraš da je to normalno, sve dok se ne suočiš sa "stvarnim svetom".
"Kada sam shvatio da ostala deca nemaju ništa od toga i da se dive svemu što imam, tada sam prvi put osetio da mi to prija. Kao dete i tinejdžer imao sam razne ispade, zbog kojih me je sada sramota. Imao sam običaj da se pohvalim nekim parama, iako nisam znao ni šta će mi. Čim sam malo odrastao, u školi mi je bilo jako važno da budem odličan i da imam petice. Hteo da se zna da sam pametan, da nisam neko koga će propuštati i poklanjati mu ocene zbog oca. Ja sam kasnije hteo da idem u što bolju školu i završim fakultet", otkriva sin funkcionera.
Mali broj ljudi ima uvid u njihove međusobne porodične odnose, u kojima kao i u svakoj porodici ima različitih problema i neslaganja.
"Niko ne zna da sam u doba srednje škole i fakulteta u kući više bio sam nego sa porodicom, da nam je kuća često kao hala u kojoj se ne zna da li nekoga ima ili nema. Svako ima svoje kupatilo, prostor za goste, automobil, televizore. Na tome nam svi zavide, a ne znaju da se mi okupljamo i viđamo samo kada se dogovorimo, da ništa od toga nije spontano i normalno. Moj otac je kod kuće sasvim drugi čovek, često je vrlo zatvoren i dosta mu je ljudi i pritisaka. Njegova očekivanja od mene su uvek bila velika i koliko god se trudio, mislim da nikada neću imati osećaj da stvarno dovoljno vredim",objašnjava naš sagovornik.
Ipak, kaže da je vrlo brzo naučio da postoje deca koja će "leteti oko njega zbog bazena, patika i garderobe", kao i oni koji će ga zamrznuti na prvi pogled, iako ga uopšte ne poznaju.
"Svi se dele u dve kategorije. Prva su oni koji po svaku cenu žele da se druže i da budu viđeni sa mnom. Druga su oni koji vam bez ijednog razloga žele zlo i to vam pokazuju. Morate da otvorite četvoro očiju, nikada ne znate sa kime imate posla. Ima mnogo onih koji za sebe kažu da su divni, pošteni i sposobni ali ništa od toga ne može da dođe do izražaja zato što eto oni nisu sinovi nekoga na funkciji, ja sam im izgovor za njihove neuspehe. To su otvorena nepijateljstva od strane ljudi za koje ne znam da postoje, a naudili bi mi", objašnjava on.
Kada hoćeš da razgovaraš sa običnim ljudima, starijima ili decom, čudno te gledaju, a zatim svi krenu između redova da se žale ili da nešto traže, kaže on.
"Kao da sam ja na funkciji, a ne moj otac. Kada sam kupovao sladoled kao dete doživeo sam da mi prodavačica kaže, što samo jednu, ti si bogat, možeš da uzmeš sve, i slični komentari. Ne smem spontano da se upoznajem, moram da pazim sa kime pričam, gotovo da nikada ne mogu potpuno da se opustim. Mnogi misle da smo snobovi zato što se deca poznatih međusobno druže, ali samo sa njima mogu da pričam normalno jer se poznajemo dovoljno dugo i imamo iste probleme. I tu ima zavisti, ali sve ostaje u našem krugu, jer nikome ne ide u prilog da se "prljav veš iznosi u javnost", objašnjava on.
Često pitanje je bilo zbog čega se neko sa njim druži, a najteže kada su krenuli komentari da su "devojke sa njim samo zbog novca".
"Stalno sam se pitao da li je neka devojka sa mnom zbog mene ili zbog para i da bi bila poznata. Mislim da sam sada naučio to da procenim, uostalom, moja devojka mora da trpi i podnosi svakakve pritiske, koje ne bi mogla svaka osoba. Na primer, dešavaju se situacije da neko ko me prepozna na ulici krene da dobacuje, psuje, provocira, da me povezuje sa nekim političkim dešavanjima od pre 20 godina, sa kojima ja nemam nikakve veze. Dešavalo mi se i da mi druge devojke prilaze pred mojom devojkom, da se bacaju oko mene, a ja ispadnem bezobrazan ako ih oteram", kaže sin funkcionera.
Ako hoćete nešto obično, da jedno leto radite kao konobar, kuvar, pekar, da kupujete na auto placu, da se pogađate sa trgovicima iz zabave, da nešto sami popravite i zakrpite - ne možete, jer to kod kuće niko ne bi podneo i teško bi bilo da kažu pred drugima da im je sin samo konobar ili kuvar, kaže on.
"Kada bi rekao da nisam imao priliku da budem na mestima gde većina moje generacije nikada neće otići, da razgovaram sa važnim ljudima, kupujem luksuzne stvari, pića, garderobu i kola, to bi bila laž. Sve to jesu beneficije i dobra početna pozicija. Ali ja sam takođe naučio dva jezika, završio fakultet i stekao neke kvalitete. Mislite da je lako preuzeti firmu sa 1.000 zaposlenih sa 25 godina i to tako kada su sve oči uprte u tebe, ili pokrenuti svoj posao kada svi kažu da ćete sve svakako dobiti sve za džabe?", zaključuje on.
