ŽIVOTA MI JE PREKO GLAVE, JA SAM ZA KRATKU SMRT! Ispovest Sonje Savić - Imam 42, nisam nastavila lozu svojoj familiji…

Na današnji dan 2008. godine umrla je Sonja Savić - jedna od najdarovitijih glumica svoje generacije. Publika će pored njenih mastralnih uloga pamtiti i njene intervjue u kojima je bez dlake na jeziku govorila o stanju u društvu.

Napominje da, ako je negde bilo otpora, bilo ga je u Srbiji.

"Ako nema drugog primera, evo ja sam živi primer. Od 1987. do 2003. nemam dodira sa režimom i sa državom. Da li smo sad svi sve zaboravili? Da li treba odjednom Sindi da mi sedi ispred ekrana i da mi kaže – u demokratiji šta nardo hoće to treba da se pušta. Da li je možda neka velika siva senka iza svega toga koja ubacuje čipove primitivcima da bi zadržao svojemesto. Meni je vrlo poznata ta siva senka i dovde mi je došla. I onda će ljudi reći – gle kako je nervozna. Pa hajde vi budite 15 godina u otporu", rekla je Sonja.

Govorila je i o šundu, nametanju lažnih vrednosti. Na konstataciju da ima onih koji će reći – ma šta me se tiče, treba živeti svoj život Sonja je rekla:

“Ne tiče vas se? Ne mora da vas se tiče. Ali kada za 7 godina vaša ćerka dođe sa sponzorom 30 godina starijim od sebe u kući, ticaće vas se itekako. Neće ići momci, Bog poslednji sudi. Ovo je bedna planeta, čim smo rođeni svi smo krivi i pokvareni."

Prisećajući se svojih roditelja rekla je da oni nisu imali dana bolovanja u svom radnom stažu.

"Majka mi je diplomirani pravnik, otac mi je diplomirani inženjer. Nikada nije preneo dolar preko granice niti imao račun otvoren u inostranstvu. A veoma su voleli stranci da sarađuju sa njim. Govorio je francuski i engleski, igrao bilijar, bio je besprekoran kockar. Jedino mučenje pamtim što su ga Crnogorci zvali da se kocka kad dođe na primorje po principu – ako možeš sa Belgijancina, možeš i sa nama", istakla je ona.

O životu i odrastanju u tadašnjoj Jugoslaviji, Sonja je imala da izdvoji i nešto na čemu je, kako kaže zahvalna tadašnjoj državi.

"Hvala državi što je proterala mangupe između 1976. i 1986. pa je moj pubertete bio slobodan od nasilništva. I onda smo mi mogli da promenimo noć za dan. Danas ta pesma ima sasvim drugu konotaciju. Tada je noć bila pusta, nije bilo kafića i bogatih automobila. Samo pustinja ali u toj pustinji smo bili mi, učili smo jedni od drugih", rekla je Sonja Savić gostujući tada u emisiji "Balkanskom ulicom".

Govoreći o drogi, jer nekako se uvek i to vezivalo za njeno ime, Sonja je predložila psiholozima i sociolozima da postave pitanje uzorka uzimanja narkotika.

"Beograd ide ka jednoj provinciji. Opet se bavim rečima koje mi ne trebaju. Idem kroz pozorište Crvenog krsta i čujem primitivnu gospođu, doseljenika sa Konjarnika, koja kaže – eno je ona mala što je probala, tako se počinje. Mnogo je zanimljivije ko proizvodi drogu i ko se bavi zaradom od droge nego konzument. Konzument može biti samo obeležje pritiska vremena i ništa drugo", rekla je tada Sonja Savić.

Tada je otvorena rekla i da su joj ljudi zamerali što razmišlja o smrti.

"A verujte mi moj ideal je zaista kratka i vesela smrt. Ne umreti u ropcu. Nije nimalo težak taj poslednji trenutak. Meni je života dovde. Imam 42 godine, nisam ostvarila familiju, nisam ostvarila nastavak loze svojoj familiji. Zbog kodeksa časti", rekla je Sonja.

(MONDO)