IMAO JE TUMOR, MNOGO JE KRVARIO! Ispovest Tominog lekara: Spremali smo operaciju, a onda je on NESTAO! Evo gde je otišao

Dr Dejan Elaković bivši načelnik Klinike za urologije na VMA godinama je lečio Tomu Zdravkovića. U sveojevrsnoj ispovesti pred TV kamerama otkrio je kako se sa bolešću nosio popularni pevač ali i kako je bio spreman da uradi sve samo da bi otišao negde da održi koncert.

"Sećam se jednog slučaja kada je bio hospitalizovan. Tada je bolest već bila poodmakla. Toma je pred jedan vikend došao u kliniku, obilno je krvario. Primljen je da bi se to krvarenje hiruški zaustavilo. Pre toga je morao da primi transfuziju krvi. Ja sam slučajno te subote bio dežuran. Toma je ujutru dobio transfuziju ali je kasnije tog dana poslepodne nestao. Nije ga bilo na klinici. Bili smo zabrinuti i iznenađeni", rekao je dr Elaković za K1.

Kaže kako je odmah obavestio profesora Manojlovića koji ga je operisao više puta.

"Nismo znali šta da radimo. Neki ljudi su sa strane su nam rekli da je možda otišao u Šabac na nastup. To nas je još više uznemirilo jer kako čovek koji je u takvom stanju može da drži koncert. Šta ako mu se na bini nešto dogodi, šta ako kolabira. Bili smo presretni kada smo ga sutra ujutru videli u krevetu. Njegovi prijatelji su organzovali to “bekstvo” kako bi on samo nekoliko dana pred operaciju održao koncert u Šapcu", ispričao je dr Elaković.

On ističe da Toma nije shvatao da je bolestan.

"Toma je tek kada je bolest uznapredovala shvatio da se razboleo i što reče njegova supruga Goca on se tek tada plašio smrti", rekao je dr Dejan Elaković.

Podsetimo, Toma Zdravković preminuo je na današnji dan, 2001. godine.

(MONDO)

Dr Dejan Elaković bivši načelnik Klinike za urologije na VMA

Svi su cenili i voleli Tomu. Svi su ga rado slušali i gajili posebne simpatije prema njemu – od medicinskog osoblja pa do pacijenata. Imao je kancer bešike.

Toma je u toj svojoj bolesti bio omiljena figura. Mislim da smo i mi pomogli da se prijatno oseća dok je bio u bolnici. Iako je bolovao od tumora mokraćne bešike Toma nije pridavao tome veliki značaj. Imali smo utisak da on to doživljava kao neku prolaznu neprijatnost koja ga puno ne opterećuje. On je živeo svoj život i u tome je bio poseban. On je svoj život podredio muzici.

Mogao je da dolazi na kliniku kad je hteo, da ode sa nje kada je hteo. Malo smo ga upozoravali ali on je živeo svoj život.

Sećam se jednog slučaja kada je bio hospitalizovan kada je bolest već bila poodmakla. Toma je pred jedan vikend došao u kliniku, obilno je krvario. Primljen je da bi se to krvarenje kiruški zaustavilo. Pre toga je morao da primi transfuziju krvi. Ja sam slučajno te subote bio dežuran. On je ujutru dobio transfuziju ali je kasnije tog dana poslepodne nestao. Nije ga bilo na klinici. Bili smo zabrinuti i iznenađeni. Obavestio sam i profesora Manojlovića koji ga je inače operisao više puta. Nismo znali šta da radimo. Neki ljudi su sa strane rekli da je možda otišao u Šabac. To nas je još više uznemirilo jer kako čovek koji je u takvom stanju može da drži koncert. Šta ako mu se na bini nešto dogodi, da kolabira, da se onesvesti.

Bili smo presretni kada smo ga sutra ujutru videli u krevetu. Njegovi prijatelji su organzovali to “bekstvo”. On je nekoliko dana pred operaciju održao koncert u šapcu.

Toma nije shvatao da je on bolestan. Toma je tek kada je bolest uznapredovala on je shvatio da se razboleo i što reče njegova supruga Goca on se tek tada plašio smrti.