Građani Srbije su pripremili biometrijske pasoše, ali imaju li dovoljno novca za put po Evropi? Ko je na gubitku zbog belog šengena. Čekači ispred ambasada menjaju delatnost.
Mediji i političari "ubedili" su građane Srbije da je ukidanje viza za zemlje šengenskog sporazuma "gotova stvar", a sada samo čekamo da vidimo da li će to biti na Nikoljdan 19. decembra, ili za Novu godinu.
I pre sastanka Saveta ministara unutrašnjih poslova zemalja EU na kojem bi "šengenski zid" mogao da ode u ružnu istoriju, planovi za zimske turneje već se uveliko kuju, pišu "Novosti".
Građani Srbije - pogotovo oni mlađi - provode sate na Internetu, razgledajući jeftine hostele širom Evrope i tražeći lou-kost letove iz Temišvara i Budimpešte.
Računica kaže da se i sa manje od 1.000 evra može provesti desetak dana u "švrćkanju" Starim kontinentom. A destinacija, u suštini, i nije toliko važna.
Koliko novca vam je potrebno da imate za svaki dan proveden u EU, koliko dugo možete da putujete Evropom i koje troškove ćete imati ukoliko na put krenete kolima pročitajte OVDE.
Ima, doduše, i onih koji najavama ne veruju. "Mi smo već dobili nekoliko zahteva za vizu za januar!" , kaže za "Novosti" Nataša Kos, treći sekretar Ambasade Slovenije, države koja je, u poslednje vreme bila najupornija da Srbe približi Evropi. To potvrđuje da još ima skeptika, koji sumnjaju da će vize biti ukinute.
I Jožef Keček, šef konzularnog odeljenja slovenačke ambasade, spušta loptu, upozoravajući na neprijatnosti koje bi građani Srbije mogli da dožive.
"Sigurno će biti oštrija kontrola dokumenata i oštrija kontrola, što se tiče razgovora, na granici. To je nova situacija za policajce koji kontrolišu uslove za ulaz u EU", objašnjava Keček.
"Sećam se slične situacije sa Rumunima. Kada su im ukinuli vize, oni su svi krenuli da putuju i u toj navali se, na granici, ustanovilo da mnogi ne ispunjavaju formalne kriterijume za ulazak u zemlje EU.
Broj onih koji su tada vraćeni sa granice bio je mnogo veći nego što je to, recimo, slučaj u proceduri izdavanja viza.
Keček upozorava da treba dobro razmisliti o uslovima i da se ne možete tek tako sesti u auto i krenuti.
Ne raduju se "slobodi" baš svi. Ono što se zna je da konzularna odeljenja više neće imati potrebu za tolikim brojem ljudi, a broj onih koji su - na ovaj ili onaj način - "živeli" od viza i nije toliko zanemarljiv.
U slovenačkoj ambasadi kažu da su uglavnom zapošljavali studente, preko omladinskih zadruga, pa će im biti lako da se oproste sa honorarnim saradnicima. Neće otpuštanja biti ni u predstavništu Grčke, zemlje koja je lane izdala oko 300.000 viza građanima Srbije. Taj broj ove godine, i to uprkos ekonomskoj krizi, nije se smanjio.
"Stalno zaposleni neće ostati bez posla", kaže Marina Papanastasiju, ataše za štampu ambasade helenske republike.
"Broj zahteva za vizu već se blago smanjio. S jedne strane, to je i razumljivo, pošto je nama "špic" tokom proleća, leta i jeseni, a s druge strane, ljudi čekaju da vide šta će se desiti sa viznom liberalizacijom."
Mnogo sumornije raspoloženje reporteri "Novosti" zatiču u nekoliko kafića oko ambasade Nemačke u Birčaninovoj ulici. Ovde jutarnju kafu piju uglavnom "čekači", a gazde kažu da je od kafe - najveći profit.
Za nekoliko stolova još ima mladih ljudi, grozničavo povijenih iznad molbi. Između dva gutljaja, rvu se sa zahtevima, papirima, grizu vrhove olovki - greške ne sme da bude. I ovo će, uskoro, biti ružna prošlost.
"Što jes’ jes’, najviše para ostavljaju ovi za vizu", poverava se radnica obližnje fotokopirnice.
Oni možda i neće bankrotirati, ali čovek koji je poslednji put umesto vas čekao red - možda i hoće. Njemu je uz rame onaj čiji je broj ispod oglasa "garantovano sređujem italijanske i francuske vize".
"Imam turističku agenciju, a ovo sam radio kao dodatni biznis", pokušava da se uteši. "Ipak, interesovanja je bilo, pa ću sigurno ostati bez dela profita."
Njegove kolege iz jedne novosadske agencije već su se "snašle". Udaraju tamo gde su zidovi, avaj, još čvrsti.
"Ubuduće ćemo raditi iseljeničke i obične vize za Kanadu i Ameriku, konferencije, simpozijume. To će da ostane. Otvaraju se drugi prostori, ne brinite", kažu "čekači" za "Novosti".
(MONDO)
I pre sastanka Saveta ministara unutrašnjih poslova zemalja EU na kojem bi "šengenski zid" mogao da ode u ružnu istoriju, planovi za zimske turneje već se uveliko kuju, pišu "Novosti".
Građani Srbije - pogotovo oni mlađi - provode sate na Internetu, razgledajući jeftine hostele širom Evrope i tražeći lou-kost letove iz Temišvara i Budimpešte.
Računica kaže da se i sa manje od 1.000 evra može provesti desetak dana u "švrćkanju" Starim kontinentom. A destinacija, u suštini, i nije toliko važna.
Koliko novca vam je potrebno da imate za svaki dan proveden u EU, koliko dugo možete da putujete Evropom i koje troškove ćete imati ukoliko na put krenete kolima pročitajte OVDE.
Ima, doduše, i onih koji najavama ne veruju. "Mi smo već dobili nekoliko zahteva za vizu za januar!" , kaže za "Novosti" Nataša Kos, treći sekretar Ambasade Slovenije, države koja je, u poslednje vreme bila najupornija da Srbe približi Evropi. To potvrđuje da još ima skeptika, koji sumnjaju da će vize biti ukinute.
I Jožef Keček, šef konzularnog odeljenja slovenačke ambasade, spušta loptu, upozoravajući na neprijatnosti koje bi građani Srbije mogli da dožive.
"Sigurno će biti oštrija kontrola dokumenata i oštrija kontrola, što se tiče razgovora, na granici. To je nova situacija za policajce koji kontrolišu uslove za ulaz u EU", objašnjava Keček.
"Sećam se slične situacije sa Rumunima. Kada su im ukinuli vize, oni su svi krenuli da putuju i u toj navali se, na granici, ustanovilo da mnogi ne ispunjavaju formalne kriterijume za ulazak u zemlje EU.
Broj onih koji su tada vraćeni sa granice bio je mnogo veći nego što je to, recimo, slučaj u proceduri izdavanja viza.
Keček upozorava da treba dobro razmisliti o uslovima i da se ne možete tek tako sesti u auto i krenuti.
Ne raduju se "slobodi" baš svi. Ono što se zna je da konzularna odeljenja više neće imati potrebu za tolikim brojem ljudi, a broj onih koji su - na ovaj ili onaj način - "živeli" od viza i nije toliko zanemarljiv.
U slovenačkoj ambasadi kažu da su uglavnom zapošljavali studente, preko omladinskih zadruga, pa će im biti lako da se oproste sa honorarnim saradnicima. Neće otpuštanja biti ni u predstavništu Grčke, zemlje koja je lane izdala oko 300.000 viza građanima Srbije. Taj broj ove godine, i to uprkos ekonomskoj krizi, nije se smanjio.
"Stalno zaposleni neće ostati bez posla", kaže Marina Papanastasiju, ataše za štampu ambasade helenske republike.
"Broj zahteva za vizu već se blago smanjio. S jedne strane, to je i razumljivo, pošto je nama "špic" tokom proleća, leta i jeseni, a s druge strane, ljudi čekaju da vide šta će se desiti sa viznom liberalizacijom."
Mnogo sumornije raspoloženje reporteri "Novosti" zatiču u nekoliko kafića oko ambasade Nemačke u Birčaninovoj ulici. Ovde jutarnju kafu piju uglavnom "čekači", a gazde kažu da je od kafe - najveći profit.
Za nekoliko stolova još ima mladih ljudi, grozničavo povijenih iznad molbi. Između dva gutljaja, rvu se sa zahtevima, papirima, grizu vrhove olovki - greške ne sme da bude. I ovo će, uskoro, biti ružna prošlost.
"Što jes’ jes’, najviše para ostavljaju ovi za vizu", poverava se radnica obližnje fotokopirnice.
Oni možda i neće bankrotirati, ali čovek koji je poslednji put umesto vas čekao red - možda i hoće. Njemu je uz rame onaj čiji je broj ispod oglasa "garantovano sređujem italijanske i francuske vize".
"Imam turističku agenciju, a ovo sam radio kao dodatni biznis", pokušava da se uteši. "Ipak, interesovanja je bilo, pa ću sigurno ostati bez dela profita."
Njegove kolege iz jedne novosadske agencije već su se "snašle". Udaraju tamo gde su zidovi, avaj, još čvrsti.
"Ubuduće ćemo raditi iseljeničke i obične vize za Kanadu i Ameriku, konferencije, simpozijume. To će da ostane. Otvaraju se drugi prostori, ne brinite", kažu "čekači" za "Novosti".
(MONDO)
