Nastava za učenike osnovnih i srednjih škola u Srbiji počela je danas nakon raspusta koji je bio produžen zbog novog gripa. U pojedinim školama bez prvog časa zbog štrajka upozorenja.
Nastava za učenike osnovnih i srednjih škola u Srbiji počela je u ponedeljak nakon jesenjeg raspusta koji je bio produžen zbog gripa, a u nekim školama, prvog časa nije bilo zbog štrajka upozorenja Unije sindikata prosvetnih radnika.
Kada je u pitanju grip, da li će neka škola ponovo biti zatvorena zavisiće od epidemiloške situacije na određenom području, a o tome odlučuju lokalne samouprave u dogovoru sa epidemiolozima.
Časovi koji su izgubljeni pošto je jesenji raspust produžen za pet radnih dana biće nadoknađeni a, kako je ranije rečeno u Ministarstvu prosvete, najrealnije je da to bude učinjeno produžetkom školske godine.
Prvi nastavni dan počeo je, međutim, štrajkom upozorenja u organizaciji Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, a u kome je učestvovalo više od 400 škola širom Srbije.
Kako je na konferenciji za novinare rekao predsednik Unije Leonardo Erdelji prvi čas nije održan u 24 čačanske škole, na području školske uprave Zrenjanina protestovala je 31 škola, u Sremskoj Mitrovici deset. On je istakao da podaci još pristižu, kao i da će štrajk biti održan i u popodnenvoj smeni.
Razlog za štrajk upozorenja su loše i neprimenljive odredbe Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, rekao je Erdelji i najavo da je Unija prikupila oko 25.000 potpisa, od potrebnih 30.000, za podnošenje incijative za novi zakonski tekst.
Akcija prikupljanja potpisa još traje i potom će naš predlog morati da uđe u proceduru, rekao je on i najavio da će Unija sledeće sedmice podneti Ustavnom sudu ustavnu tužbu zbog nepoštovanja procedure donošenja zakona.
U školama neće biti nastave ni na prvom času u popodnevnoj smeni, a ministar prosvete Žarko Obradović izjavio je, povodom najave štrajka, da nema realnih razloga za protest.
"Pravo je članova Unije da misle da Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja nije dobar, jer nisu prihvaćene njihove sugestije, ali je činjenica da smo usvojili veliki broj amandmana na taj zakon, rekao je Obradović.
Ministar smatra da ni drugi razlog za protest, vezan za pitanje racionalizacije u provesti, takođe ne stoji, jer, kako je rekao, mora da se usvoji budžet kako bi znali finansijski okvir države i u okviru njega budžet Ministarstva prosvete.
Obradović je ponovio da će racionalizacija biti u dogovoru sa zaposlenima i sindikatima, bez otpuštanja, uz socijalni program i istakao da je taj proces nužan što, kako je rekao, zna i sindikat.
Na konferenciji za štampu Unije predstavljena je knjiga Kritika Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, čiji su autori članovi tog sindikata.
U Uniji smatraju da je zakon, koji je stupio na snagu u septembru ove godine, donet bez ozbiljne javne i stručne rasprave, da degradira obrazovni šitem, uvodi savete i centre, čime se, kako tvrde, samo gomila admnistrativni aparat.
Zakon nije dobar jer se kroz sastav i izbor članova školskog odbora politizuje obrazovni sistem, direktori imaju prevelika i neprimerena ovlašćenja, učenicima se daju prevelika, lažna i nepotrebna prava, propis je tolerantan prema lošim, a ne štiti dobre učenike, smatraju u Uniji.
Manjakavost zakona je i što učenik srednje škole umesto 25 sada može da ima 35 neopravdanih izostanka, ne zna se da li brojčana ocena iz vladanja učenika počinje od šestog ili sedmog razreda, niti da li negativna ocena iz vladanja znači da učenik ponavlja razred, natavnicima se ne nudi nikakva zaštita, a istovremeno se uvode višestruki nivoi kontrole.
U Uniji su očekivali da će tim zakonom zaposleni u obrazovanju dobiti status službenog lica ali se to nije dogodilo, rečeno je na konferenciji i naglašeno da su mnoge njegove odredbe nejasne, protivrečne i u suprotnosti sa drugim članovima.
(agencije/MONDO)
Kada je u pitanju grip, da li će neka škola ponovo biti zatvorena zavisiće od epidemiloške situacije na određenom području, a o tome odlučuju lokalne samouprave u dogovoru sa epidemiolozima.
Časovi koji su izgubljeni pošto je jesenji raspust produžen za pet radnih dana biće nadoknađeni a, kako je ranije rečeno u Ministarstvu prosvete, najrealnije je da to bude učinjeno produžetkom školske godine.
Prvi nastavni dan počeo je, međutim, štrajkom upozorenja u organizaciji Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, a u kome je učestvovalo više od 400 škola širom Srbije.
Kako je na konferenciji za novinare rekao predsednik Unije Leonardo Erdelji prvi čas nije održan u 24 čačanske škole, na području školske uprave Zrenjanina protestovala je 31 škola, u Sremskoj Mitrovici deset. On je istakao da podaci još pristižu, kao i da će štrajk biti održan i u popodnenvoj smeni.
Razlog za štrajk upozorenja su loše i neprimenljive odredbe Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, rekao je Erdelji i najavo da je Unija prikupila oko 25.000 potpisa, od potrebnih 30.000, za podnošenje incijative za novi zakonski tekst.
Akcija prikupljanja potpisa još traje i potom će naš predlog morati da uđe u proceduru, rekao je on i najavio da će Unija sledeće sedmice podneti Ustavnom sudu ustavnu tužbu zbog nepoštovanja procedure donošenja zakona.
U školama neće biti nastave ni na prvom času u popodnevnoj smeni, a ministar prosvete Žarko Obradović izjavio je, povodom najave štrajka, da nema realnih razloga za protest.
"Pravo je članova Unije da misle da Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja nije dobar, jer nisu prihvaćene njihove sugestije, ali je činjenica da smo usvojili veliki broj amandmana na taj zakon, rekao je Obradović.
Ministar smatra da ni drugi razlog za protest, vezan za pitanje racionalizacije u provesti, takođe ne stoji, jer, kako je rekao, mora da se usvoji budžet kako bi znali finansijski okvir države i u okviru njega budžet Ministarstva prosvete.
Obradović je ponovio da će racionalizacija biti u dogovoru sa zaposlenima i sindikatima, bez otpuštanja, uz socijalni program i istakao da je taj proces nužan što, kako je rekao, zna i sindikat.
Na konferenciji za štampu Unije predstavljena je knjiga Kritika Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, čiji su autori članovi tog sindikata.
U Uniji smatraju da je zakon, koji je stupio na snagu u septembru ove godine, donet bez ozbiljne javne i stručne rasprave, da degradira obrazovni šitem, uvodi savete i centre, čime se, kako tvrde, samo gomila admnistrativni aparat.
Zakon nije dobar jer se kroz sastav i izbor članova školskog odbora politizuje obrazovni sistem, direktori imaju prevelika i neprimerena ovlašćenja, učenicima se daju prevelika, lažna i nepotrebna prava, propis je tolerantan prema lošim, a ne štiti dobre učenike, smatraju u Uniji.
Manjakavost zakona je i što učenik srednje škole umesto 25 sada može da ima 35 neopravdanih izostanka, ne zna se da li brojčana ocena iz vladanja učenika počinje od šestog ili sedmog razreda, niti da li negativna ocena iz vladanja znači da učenik ponavlja razred, natavnicima se ne nudi nikakva zaštita, a istovremeno se uvode višestruki nivoi kontrole.
U Uniji su očekivali da će tim zakonom zaposleni u obrazovanju dobiti status službenog lica ali se to nije dogodilo, rečeno je na konferenciji i naglašeno da su mnoge njegove odredbe nejasne, protivrečne i u suprotnosti sa drugim članovima.
(agencije/MONDO)
