Converse je brend koji od samog početka korača sa onima koji menjaju svet, ruše norme i bore se za bolje danas i još bolje sutra. Zato i danas daje platformu onima koji žele da se stvarnost u kojoj živimo koriguje i u jeziku kojeg govorimo.
Postoje žene dramaturzi, arhitekte, hirurzi, piloti, dekani – to je činjenica koji niko ne može da ospori. Ali, zašto je nekima od nas onda problem da ih zovemo dramaturškinjama, arhitektkinjama, hirurškinjama, pilotkinjama, dekankama? Da li zato što ne znamo tačan naziv zanimanja u ženskom rodu ili zato što odbijamo da prihvatimo stvarnost i novo mesto koje žene imaju u toj stvarnosti?
Ukoliko je u pitanju prvi razlog, bez brige, Converse je pomogao u izradi „Rečnika nove stvarnosti“, autorke filološkinje Marjane Stevanović, koji objašnjava zašto srpski jezik sasvim legitimno ima i svoju rodno senzitivnu stranu. I koji će vam pomoći da znate i koristite zanimanja u ženskom rodu kad god je to potrebno. Rečnik i uvodnike autora naći ćete na veb adresi www.recniknovestvarnosti.rs, a njegovo štampano izdanje biće dostupno na više lokacija širom Beograda.
Preduzetnica Anja Stanišić kaže da je njoj izuzetno važno da se njeno zanimanje izgovara upravo tako – u ženskom rodu. „Zapravo, i sama sam dugo bila u zabludi da je rodno senzitivan jezik nepotreban, verujući da je on stvar forme, a ne suštine. A upravo u tome jeste suština - insistiranjem na tome da možemo da budemo “spremačice”, ali ne “advokatice”, radi se na očuvanju privida da mi nešto ne možemo. Jer ako se neko oseti ugroženim zbog tih “strašnih” reči poput “hirurškinja” ili “pilotkinja”, zamislite koliko ih tek plaši realnost da postoje žene koje mogu apsolutno sve što žele i znaju kako to da ostvare. Zato mi i jeste važno da sam ja i preduzetnica, i direktorica, i konsultantkinja, i urednica - to je važan podsetnik meni (a i onima koji sa tim imaju problem) da nema toga što ne mogu, samo kad hoću“, napominje Stanišić.
Spisateljica Marija Ratković takođe je podržala ovu Converse kampanju.
„Korišćenje ženskog roda pitanje je pismenosti, ali i važno društveno pitanje. Kada obratite pažnju uočićete da žene izostavljamo sa mesta koja ne samo da imaju važnost poput premijerka, sutkinja, akademkinja, već i moć i novac direktorka, partnerka u firmi, upravnica, analitičarka, režiserka. Ispostavlja se da nemamo problem sa dadiljama, babicama, čistačicama ili balerinama, glumicama i misicama jer smo navikli na te uloge“, kaže Ratković. Ona dodaje i da u jeziku leži i zastarelost, ali i diskriminacija i da tu vrstu nejednakosti možemo ispraviti unutar jezika. „Naravno to nije magični štapić da nas žene instant učini vrednovanim i ispravi vekovne nepravde, ali jeste ogroman korak u tom smeru. Kada postojimo u jeziku mi smo osnažene da i u društvu tražimo više, da budemo hrabrije, postavljamo više ciljeve. Ideja je da zajedno učimo da razbijamo rodne barijere i stereotipe jer je to bolje za sve, važno je da izađemo iz fioka muških i ženskih zanimanja i da ohrabrimo i devojčice i dečake da imaju među svojim uzorima kosmonautkinje, naučnice, svetske liderke, ali i pole-dance igračice, košarkašice, džokejke ili mehaničarke. Upotrebom rodno senzitivnog jezika pokazujemo poštovanje prema ženama, duboko razumevanje specifičnih izazova koje su savladale da bi bile tu gde su sad i naravno - iskazujemo solidarnost za sve buduće nadam se, zajedničke borbe“, zaključuje ona.
