Božidar Jovićević (72) iz požeškog sela Gugalj na vrh brda podigao skupoceni mauzolej i posvetio ga Josipu Brozu i sebi.
"Dok sam bio drug, lepo sam živeo, otkako sam gospodin baš mi slabo ide." Ovim rečima Božidar Jovićević (72) iz požeškog sela Gugalj pokušava da objasni za "Novosti" zašto je u obližnjem Loretu na vrh brda podigao skupoceni mauzolej, posvećen Josipu Brozu.
U sred pravoslavnog groblja, sablasni, blešteći hram ukrašen je zastavama Jugoslavije i maršalovim fotografijama. Tu će unuk narodnog heroja Ljuba Mićića počivati kada umre.
"Bio sam u užičkom Narodnom muzeju, hoću da kupim čuvenu bronzanu Titovu statuu. A tamo, jedni kažu da hoće da je vrate na trg, drugi da ne znaju šta će sa njom. Možda će Titu biti najbolje ovde kod mene, ispred mauzoleja", kaže Božo.
U muzeju, naravno, nisu ni razmišljali o ovoj ponudi, ali se Božo ne da.
Potrošio je Božo na izgradnju svetilišta 15 tovara gvožđa, 220 džakova cementa, gomilu mermera, deset godina je radio, potrošio skoro 30.000 evra.
Na vrh mauzoleja postavio je veliku crvenu petokraku i reflektor, na ulazna vrata grb SFRJ. Unutra je gomila komunističkih znamenja i starih novčanica, crveni pasoš, pa fotografije iz Igala i Banje Koviljače, kada je Božo išao u najskuplje hotele.
Ostalo je samo još televizor da donese, jer je antenu već postavio na krovu.
Dok se kozjom stazom penje ka mauzoleju sa novinarem "Novosti", prolaznik mu u šali dobacuje: “Božo, hoćeš li da gledaš televiziju kad umreš?”.
Starac se ne obazire, zove prolaznika na pivo, ispred čudnog "objekta".
"Drugi put, komšija, drugi put", uzvraća prolaznik. Ali nema veze, stekao je Božo svetsku slavu, malo je takvih kao on.
"Zove me jednom ćerka iz Portugala. Kaže, baš gleda Si-En-En (CNN), a na ekranu ja, glavom i bradom. Prikazivali su moj mauzolej", ponosan je Božo.
"Ja sam unuk heroja Ljuba Mićića, drugačije da mislim, to ne znam. Volim petokraku i žene, to je sve."
Božo je u mauzolej ubacio i krevet. Tu često prenoći, misli lakše odlutaju u prošlost, u neko za Boža srećnije vreme.
Mnogo se toga promenilo oko njega, a on ostao isti! Leži pored budućeg groba, kroz maleni prozor gleda u nebo i sebi u bradu ponavlja: "Promenilo se sve, promenilo se sve..."
Isklesao je Božidar u mermeru epitaf svojoj prvoj ženi: "Najlepša žena u zapadnoj Srbiji, zamislite tek kakva je bila kad se udala za Božidara."
Pored ovog napisao je sam sebi, još jednu posvetu: "Drugarice i drugovi sve vas srdačno pozdravljam, ja ovuda više neću koračati, a vi se ponašajte kao ljudi", prenose "Novosti".
(MONDO)
U sred pravoslavnog groblja, sablasni, blešteći hram ukrašen je zastavama Jugoslavije i maršalovim fotografijama. Tu će unuk narodnog heroja Ljuba Mićića počivati kada umre.
"Bio sam u užičkom Narodnom muzeju, hoću da kupim čuvenu bronzanu Titovu statuu. A tamo, jedni kažu da hoće da je vrate na trg, drugi da ne znaju šta će sa njom. Možda će Titu biti najbolje ovde kod mene, ispred mauzoleja", kaže Božo.
U muzeju, naravno, nisu ni razmišljali o ovoj ponudi, ali se Božo ne da.
Potrošio je Božo na izgradnju svetilišta 15 tovara gvožđa, 220 džakova cementa, gomilu mermera, deset godina je radio, potrošio skoro 30.000 evra.
Na vrh mauzoleja postavio je veliku crvenu petokraku i reflektor, na ulazna vrata grb SFRJ. Unutra je gomila komunističkih znamenja i starih novčanica, crveni pasoš, pa fotografije iz Igala i Banje Koviljače, kada je Božo išao u najskuplje hotele.
Ostalo je samo još televizor da donese, jer je antenu već postavio na krovu.
Dok se kozjom stazom penje ka mauzoleju sa novinarem "Novosti", prolaznik mu u šali dobacuje: “Božo, hoćeš li da gledaš televiziju kad umreš?”.
Starac se ne obazire, zove prolaznika na pivo, ispred čudnog "objekta".
"Drugi put, komšija, drugi put", uzvraća prolaznik. Ali nema veze, stekao je Božo svetsku slavu, malo je takvih kao on.
"Zove me jednom ćerka iz Portugala. Kaže, baš gleda Si-En-En (CNN), a na ekranu ja, glavom i bradom. Prikazivali su moj mauzolej", ponosan je Božo.
"Ja sam unuk heroja Ljuba Mićića, drugačije da mislim, to ne znam. Volim petokraku i žene, to je sve."
Božo je u mauzolej ubacio i krevet. Tu često prenoći, misli lakše odlutaju u prošlost, u neko za Boža srećnije vreme.
Mnogo se toga promenilo oko njega, a on ostao isti! Leži pored budućeg groba, kroz maleni prozor gleda u nebo i sebi u bradu ponavlja: "Promenilo se sve, promenilo se sve..."
Isklesao je Božidar u mermeru epitaf svojoj prvoj ženi: "Najlepša žena u zapadnoj Srbiji, zamislite tek kakva je bila kad se udala za Božidara."
Pored ovog napisao je sam sebi, još jednu posvetu: "Drugarice i drugovi sve vas srdačno pozdravljam, ja ovuda više neću koračati, a vi se ponašajte kao ljudi", prenose "Novosti".
(MONDO)
