DAN PRIMIRJA - DAN KADA JE "RATNI BES UMUKAO": Srbija obeležava 103. godine od završetka VELIKOG rata!

Veliki rat je Srbiji doneo ogromnu tragediiju, jer je naša zemlja u njemu izgubila 1.247.000 ljudi, te se danas sećamo svih njih.

Dan primirja obeležava se je u znak sećanja na dan i trenutak kada je 1918. godine na snagu stupilo primirje u Prvom svetskom ratu. Taj dan smatra se i danom kapitulacije Nemačke. Tog dana su sile Antante i Nemačka, posle višemesečnih tajnih pregovora u jednom železničkom vagonu na zabačenoj pruzi u šumi Kompijenj, u Francuskoj, potpisale primirje.

Odredbe tog dokumenta koji je uglavnom sastavio francuski maršal i vrhovni komandant savezničkih vojski Ferdinand Foš, bile su prekid neprijateljstava, povlačenje nemačkih trupa iza granica, neuništavanje infrastrukture, razmena zarobljenika, obećanje reparacija, uništavanje nemačkih ratnih brodova i podmornica, postupanje tokom primirja.

Bez obzira na to što su primirjem prekinuta borbena dejstva, bilo je potrebno još šest meseci pregovora na Pariskoj mirovnoj konferenciji dok nije zaključen i mirovni sporazum kojim je okončan Prvi svetski rat - Versajski ugovor.

Dan primirja se obeležava u svim zemljama-potpisnicama sporazuma.

"Na našu Srbiju nasrnulo je veliko zlo"

Podsećamo, Velik rat počeo je 28. jula 1914. mesec dana nakon atentata u Sarajevu, u kojem su ubijeni prestolonaslednik nadvojvoda Franc Ferdinand i njegova supruga. Austro-Ugarska je tog 28. jula objavila rat Srbiji, a time je, kako će se ispostaviti, počeo i Prvi svetski rat.

Atentat na Ferdinanda u Sarajevu 28. juna 1914, izvršio je Gavrilo Princip. Vlasti u Beču su taj atentat iskoristile kao izgovor da krenu u obračun sa Srbijom, uverene da će Srbija biti brzo poražena, te da će to biti "mali rat" koji će vrlo brzo biti okončan uspehom.

Ukaz o mobilizaciji celokupne vojske u Srbiji izdat je 25. jula u 22 časa, a za prvi dan mobilizacije određen je 26. jul. Odmah potom formirana je Vrhovna komanda srpske vojske na čijem se čelu našao general Stepa Stepanović kao zastupnik trenutno odsutnog vojvode Radomira Putnika.

Vrhovna komanda je preseljena u Kragujevac, pošto se Beograd tada nalazio na samoj graničnoj liniji. Istovremeno usledilo je naređenje da se Dvor, Vlada, državna nadleštva, Narodna banka s trezorima, državna arhiva, Presbiro, upute u unutrašnjost zemlje.

Samo dan nakon objave rata, 29. jula, regent Aleksandar Karađorđević objavio je proglas narodu:

"Na našu Srbiju nasrnulo je veliko zlo. Austrougarska nam je objavila rat (... ) Ja sam prinuđen pozvati sve moje drage i hrabre Srbe pod srpsku trobojku..."

Započeo je veliki rat, kasnije nazvan Prvi svetski rat.

"Ratni bes je umukao"

Kako se istoričari slažu, datum koji je označio završetak Velikog rata koji je po zvaničnim procenama odneo 15 miliona ljudskih života, a Srbiju po broju poginulih srazmerno broju stanovnika, stavio na prvo mesto, jedan od najvažnijih datuma za istoriju srpskog naroda.

Momčilo Pavlović srpski istoričar rekao je ranije da je potpisivanjem primirja 11. dana, 11. meseca u 11 časova 1918. godine stalo ratno ludilo, a da je naša zemlja, koja je bila na pobedničkoj strani, bila hvaljena i slavljena od saveznica i pobednica u Velikom ratu.

''Ratni bes je umukao, ostali su rasejani grobovi, invalidi, probuđene su velike nade, veliki su se nagodili i regulisali ugovorima svoje odnose i granice'', ističe srpski istoričar.

Kako dalje navodi, Srbija i srpski narod, vojska, kralj i regent imali su veliko poštovanje u čitavom svetu, posebno u evropskim zemljama, od kojih je prednjačila Francuska, a srpskom narodu su priznate i žrtve i stradanja i slava.

''Srbija je saveznik, oslobodilac, a ne partner u oslobođenju. Srbija je tada bila zemlja misije. Pri tom, naši saveznici tada nisu bili naši gospodari'', kaže Pavlović.

Kako podseća, u francuskom parlamentu, u kome je pročitan Ugovor o primirju, pohvale Srbiji izrekli predsednik parlamenta Pol Dešanel, ministar inostranih dela Žan-Mari Pison i maršal Franše d' Epere.

Istoričar navodi da su na ovim prostorima srpska vojska, regent i politička elita tokom Velikog rata stvarali istoriju.

Kako dodaje pobednička Srbija je prevela te provincije u zemlje pobednice, tako da nisu osetile posledice poraza monarhije, a oficiri i vojnici - dojučerašnji neprijatelji, postali su, kaže Pavlović, braća, dok su mnogi inkorporirani u vojsku nove zajedničke države.

''Srbija je stvarala istoriju, koja je hvaljena i priznata i od saveznika i od onih koji su molili srpsku vojsku da oslobodi njihove gradove i sela, svečano ih dočekivali i ulicama i trgovima davali nazive srpskih oficira'', navodi istoričar.

Pavlović smatra da su mnogi događaji, odnosno datumi, iz Prvog svetskog rata značajni za srpski narod i da ih treba dostojno obeležavati - od objave rata Austrougarske Srbiji, bitaka u prvoj godini rata, oslobođenja Beograda i proterivanja neprijatelja, do datuma odluke o povlačenju na obale Jadrana, iskrcavanja na Krfu, Kajmakčalanske bitke, oslobođenja Bitolja, Solunske ofanzive i oslobođenja Beograda 1918. godine...

Kako istoričar naglašava, posebno treba obeležavati datume stradanja civila na prostoru okupirane Srbije od austrougarski okupacionih trupa, a naročito od bugarskih čiji su zločini kvalifikovani kao zverstva.

''Svi ti datumi, spomenici i sve žrtve čekaju dužno poštovanje i sećanje. Skup pojedinačnih sećanja, koja su slična stvoriće kolektivno sećanje i istorijsku svest jednog društva o sopstvenoj istoriji. Mi smo danas i ono što pamtimo. A bez pamćenja i sećanja, nema ni identiteta, ni budućnosti'', zaključuje Pavlović.

Naučni saradnik u Institutu za savremenu istoriju Stanislav Sretenović ocenio je ranije da je Dan primirja u Prvom svetskom ratu od izuzetne važnosti za čitavu srpsku istoriju.

"Jedan od najvažnijih datuma za istoriju Srba svakako je 11. novembar, koji predstavlja uspostavljanje mira u celoj Evropi i to je za Srbe posebno bilo značcajno, jer uspostavljanjem mira rane su mogle da se leče i Srbi su mogli da se okrenu prosperitetu i razvoju", istakao je srpski naučnik.

Pomen žrtvama

Prema istorijskim podacima broj žrtava u Prvom svetskom ratu je premašio 15 miliona ljudi, od kojih je oko 9 miliona vojnih zrtava, dok je 22 miliona ranjenih. Nijedan rat pre toga nije tako promenio sliku Evrope. Nakon rata nestala su četiri carstva - Nemačko, Austrougarsko, Osmansko i Rusko.

Mnogi istoričari se slažu da je ključni događaj za okončanje Velikog rata bio proboj Solunskog fronta, u kojem je uloga srpske vojske bila od ogromnog značaja. Ona je uz pomoć francuske vojske probila front, nakon čega su glavnokomandujući nemačke vojske i vojske centralnih sila, Hindenburg i Ludendorf zatražili potpisivanje primirja. Najpre su Srbi iz Trojnog saveza izbacili Bugarsku, a zatim su direktno ugrozili položaj Austrougarske i to je bio jasan znak za Nemačku da mora da potpiše primirje.

U Srbiji, Dan primirja u Prvom svetskom ratu je zvanično prvi put obeležen 2012. godine i praznuje se kao neradan, dok će pojedine ustanove i objekti imati izmenjeno radno vreme. Obeležava se kao državni praznik. Dan primirja će se i ove godine obeležiti uz brojne državne i vojne počasti.

(MONDO)