Slučajevi zlostavljanja u Petnici mogli bi da zastare pred zakonom, evo i kako taj proces izgleda. Policija i dalje apeluje na žrtve koje se nisu još uvek javile da istupe i daju iskaz.
Slučaj Istraživačke stanice Petnica, i navodnog sistemskog zlostavljanja devojčica koje je tamo sprovodio jedan od zaposlenih, pre nekoliko meseci šokirao je celu Srbiju. Ugledna naučna ustanova u kojoj su stasavale generacije mladih stručnjaka završila je na stubu srama zbog ponašanja pojedinca koji možda neće ni odgovarati za dela za koja je optužen.
Slučaj B. S. je u predistražnom postupku i možda neće ni stići do suda pre nego što zastari, jer svedoka i dokaza nema dovoljno, nezvanično prenose mediji. Šta tačno može da se dogodi objasnile su u Jutarnjem progamu Prve dramska spisateljica i upravnica jednog od programa društvenih nauka, Tijana Grumić, kao i Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra.
"Nisam sigurna da imam dovoljno informacija, valjevska policija ima iskaze i dokaze i još uvek poziva preživele da se jave policiji. Istraga je, koliko znam, i dalje u toku ali zakon nije na strani žrtava, nažalost", rekla je Grumićeva.
Kakav je trenutno zakon i kako ova dela mogu da zastare?
"Zastarelost krivičnog gonjenja apsolutna je kad prođe dva puta duže vremena od dela, nego što je zaprećena maksimalna kazna za njega. U ovom slučaju, govorimo o nedozvoljenim polnim radnjama za koje je kazna tri godine. Kada protekne šest godina, za ovo delo zastareva u slučaju punoletnih žrtava. Marijin zakon definiše bez zastarevanja ako su žrtve maloletne, ali je pitanje od svih iskaza koji su do sada dati koliko je bilo punoletnih a koliko maloletnih žrtava. Sve učinjeno pre 2014. moglo bi da zastari ako su u pitanju devojke koje su bile punoletne, čak i u slučaju podizanja optužnice. Tada se krivični postupak u odnosu na te oštećene obustavlja, a nastavlja se u odnosu na druge gde još nije nastupila zastarelost", rekla je Macanovićeva.
"Na osnovu novih svedočenja mogao bi da se pokrene krivični postupak, a za trenutna ne bi bio optužen, čisto je to da se pokaže da je postojao sistem, da to nije slučajnost već da je osumnjičeni dugoročno zloupotrebljavao svoj položaj", rekla je ona.
MORALI SU DA ZNAJU
"Bilo je prijava i nakon 2014, i sami direktori su rekli da su znali za slučajeve, što govori o tome da sedam godina ništa povodom toga nije učinjeno, barem ne što se tiče uprave. Ne znam zbog čega, ne znam šta je njihova motivacija, ali to je bilo negiranje realnosti. Ne treba da čekamo da nešto bude te veličine, da dođe do suda, da biste vi bili brižni prema onima za koje ste bili odgovorni", rekla je spisateljica.
"Recimo, ja sam neko vreme vodila seminar društvenih nauka, nikada se meni niti mom timu polaznici nisu obratili. Mi nismo direktno nikada sa osumnjičenim sarađivali, ali kada je uprava rekla da je 2017. raskinula saradnju s njim, nama nikada, kao ljudima koji su odgovorni za decu, nije rečeno zašto je on udaljen. Nikada nismo dobili informaciju o tome zašto se sada s njim komunicira posredno, preko Interneta, a on i dalje radi isti posao i na platnom je spisku, sve do 2020. godine. Oni su morali da znaju šta se dešava", rekla je Grumićeva.
(MONDO)
