"Pokupili nas u tri noću odveli i rekli šta će biti. Kad sam im rekao da neću da slikam kako mu seku glavu oni mi rekoše – a nećeš da slikaš, dobro onda ćemo tebe da slikamo. I šta misliš je l’ sam morao da slikam?"
"Najmanje 10 godina sam bio među prva 3-4 reportera sveta. Tvrdim ti da sam za godinu dana u svetskim novinama objavio više nego svi srpski reporteri za ceo život. Ja sam prvi slikao Moskvu iz vazduha. Prvi u svetu koji je to uradio. Sad ću da ponudim Rusima ako hoće da kupe slike za jedno 200.000. Ako budu pametni da ih kupe".
Ovim rečima svoju priču počinje Vlastimir Šone Nešić, jedan od najslavnijih ne samo jugoslovenskih već i svetskih fotoreportera.
"Imao sam sreće da budem na pravom mestu u pravom trenutku. Imao sam i sreće da me Bog sačuvao da ne poginem. A mogao sam da poginem jedno 5-6 puta. Imam dva metka u telu. Radio sam sve – od golih žena do svetskih predsednika. U vreme Borisa Jeljcina sam mogao jedno vreme da se šetam Kremljom kako sam hteo", kaže on.
Rođen je u Krnjači i kao dete sa periferije odlučio je da se bavi sportom. Kada tu sebe više nije video, odlučio je da ode u inostranstvo. Prvo u Pariz a zatim i u Moskvu.
"U modi je u našoj javnosti i u medijima je moderno da se govori – momak sa asfalta. Ja sam rođen u Krnjači pedeset i neke kada je bila samo jedna ulica. Ostalo je bilo blato. Mi deca sa periferije smo mogli ili da se bavimo fudbalom, boksom ili rvanjem. Ja sam otišao na džudo. Trenirao sam u Partizanu. E a sad mi nedostaje onaj znoj, memla i smrad iz svlačionice gde su tada trenirali atletičari. To mi fali. I fale mi lepe ruske devojke. Mnogo su bile lepe. Živim ko vuk samotnjak. Ćerka mi je u Parizu, bivša žena u Moskvi, ko zna šta radi", priča Nešić.
Setio se tada i jedne devojke koju je fotografisao.
"Ova riba je bila mnogo dobra. Dobra, dobra. I ja joj donesem kupaći iz Pariza posle četiri meseca, a ona mršava, 30 kila manje. Otišla na drogu."
Bio je prvi akreditovani fotoreporter u SSSR-u.
"Otišao sam u Pariz jer su me isterali iz sportskih organizacija. Tamo sam imao drugara kod koga sam mogao da spavam i da jedem jedno vreme. Slučajno odem u Moskvu. Jedan policajac odavde mi sredio da dobijem službenu vizu. I ja bezobrazno napišem molbu da me prime. U to vreme je počela Perestrojka i Sovjetima je trebao neki stranac. Jer kad TASS objavi fotku onda je to propaganda. A ako istu tu fotku pošaljem ja onda je to vest. Ima drugu konotaciju i onda ceo svet objavi", priča on i pokazuje fotografiju na kojoj su Gorbačov i Jeljcin.
"E ovde se videlo ko je gazda. Ovo je slikano posle puča. Ovde se videlo ko je imao vlast."
Prisetiose i jednog filmskog festivala u Moskvi gde je fotografisao Roberta De Nira i Nikitu Mihalkova.
"Ovde su Robert De Niro sa ćerkom Drinom i Nikita Mihalkov. De Niro nije znao ko sam. Jako je fin. Došao je na festival u Moskvu. Sa Nikitom se znam, stara baraba i pijanac. Ovo je slikano u restoranu. Ja se tu šetao, jedini sam ja bio tu, ma ceo studio sam ispred instalirao", seća se Nešić.
Kaže kako je ceo ovaj zapadni svet, od koga je kako ističe zarađivao lepe pare, u suštini strašno pokvaren.
"Njihov način obaveštavanja je izuzetno pokvaren. Iz SSSR je moglo samo da izađe nešto što je crno, pokvareno. Neće zapadnjaci da uzmu ako im pošalješ sliku neke žene koja se smeje. To ne može da ide u novine već hoće sliku žene koja je ružna, sa maramom na glavi, sa dva zlatna zuba. Mora da je grbava i nikakva. E to može u novine. Ne mogu da se zakunem da sam u ono vreme slikao pravu istinu jer ja sam dete sa periferije, sirotinja. Moj otac je moler bio", priča Nešić.
Nešić se u svojoj karijeri može pohvaliti i time da je bio zvanični fotograf Borisa Jeljcina.
ŠOK INTERVJU SRBINA KOJI JE BIO FOTOGRAF RUSKOG PREDSEDNIKA! Polugole devojke, odrubljene glave i velika tajna KARADŽIĆA
"Vidi ovako, 95 posto svih Jeljcinovih privatnih fotografija je prošlo kroz moje ruke. To je slučaj i sa Gorbačovim. Nešto sam slikao ja nešto je slikalo njegovo okruženje. Ali sve što je iole bilo zvanično ja sam tu bio. Uvek sam mogao da budem tamo gde nikog nema. Ja sam napredovao u isto vreme kad i Jeljcin. On je prvo bio sekretar partije u Moskvi. Onda je imao nekog putera na glavi pa ga je Gorbačov šutnuo odatle. Posle se ispostavilo da je to bio neki njihov tal ali mi to tad nismo znali. Ja sam onda išao kod Jeljcina u kuću u vreme kada je on pao. Obično kad neko padne svi beže od njega a meni je bio strašno tiražan. Sve što slikaš je išlo. Kad je Jeljcin pao odlazio sam kod njega kući barem jednom do dva puta nedeljno. Znam mu i majku i brata Mišu. To je bila jako dobra i čestita porodica", priča Nešić i dodaje:
"Kažu, dok je bio u Jekaterinburgu, da je bio skroman i kvalitetan rukovodilac. On je tamo živeo u stanu od 56 kvadrata. Ej on, majka, brat i snaja u 56 kvadrata, a bio je prvi sekretar Komitet. Ja sam se družio sa njegovim sektretarom za štampu. Bili smo mladi, voleli smo žene. Drugari smo bili, jurili ženske, jurili kurve zajedno. I onda mu se ja samo javim da me zove ako nešto bude zanimljivo za slikanje kod Jeljcina. I on me uvek zvao. Procenili su da kad ja pustim nešto da to dobro ode u svet. A bili su sigurni da ja neću da dam lošu fotografiju, znali su da neću dati fotku kad Jeljcin čačka nos ili mrsi mu*a. Na kraju krajeva, jednom kad zajebeš – npr pustiš fotku gde je stavio ruku u džep i igrao bilijar – doviđenja, nema više."
Potom pokazuje dve fotografije. Na jednoj Gorbačov razgovara telefonom, na drugoj Jeljcin puca iz pištolja.
"Vidite telefon bez brojčanika. Samo podigne slušalicu i tamo se već neko javlja ko treba."
"A ovo je moj drug Boris Jeljcin kako puca iz pištolja stečkin kalbiar 11,7 milimetara. Voleo je da puca."
Ističe da je njegova arhiva iz vremena najbolja na svetu.
"Moja arhiva je negde od 1983. do 2003/04. Bio je to pad komunizma i početak feudalnog kapitalizma. Tada se lomio svet, puca komunizam i u SSSR i u svetu. Uvodi se nešto što se sad zove globalizam. Mislim da je moja arhiva iz tog vremena najbolja arhiva na svetu", kaže on i pokazuje fotografiju na kojoj je Gorbačov.
"Ovo je fotografija poslednjih 5 minuta Gorbačova na vlasti. Posle 10 minuta ulazi Jeljcin. Sve ostaje isto, ista soba samo što je umesto Gorbačova Jeljcin i što je iza njega druga zastava".
Osvrnuo se Nešić i na rusku i američku političku propagandu.
"Vladimir Karpov je napisao najbolju knjigu o Staljinu. Završio je karijeru kao sekretar Saveza pisaca SSSR-a. On je otkrio negde da je Rusija u to vreme dala na propagandu oko tadašnjih 500-700 hiljada dolara. To je tada bila velika para. I pitao se zašto ovi bacaju pare na to. Sve mu je to bilo nejasno, dok, kako kaže, nije saznao da su Amerikanci za svoju propagandu davali mnogostruko više. Ako su Rusi davali milione, Amerikanci su davali milijarde. I Karpov tada konstatuje – sada mi je jasno zašto Amerikanci imaju toliko uspeha na međunarodnom planu a Rusi nemaju. Rusi ne znaju da plate i podrže svoje ljude. Rusi su jako nestručni u tome. Koliko god da im objasniš oni to ne razumeju. Ovo što se Putin fotografiše u podmornici, u lovu – to nije marketing već je to da ga na Zapadu sve više mrze", kaže Nešić i dodaje:
"Amerikanci su najveće ubice na svetu. Sve su pobili. Gde god su mogli oni su napravili rat. Bio sam u ratu u Avganistanu jedno 7-8 puta. Slikao sam kada su ruskom vojniku u Čečeniji sekli glavu. Pokupili nas u tri noću odveli i rekli šta će biti. Kad sam im rekao da neću da slikam kako mu seku glavu oni mi rekoše – a nećeš da slikaš, dobro onda ćemo tebe da slikamo. I šta misliš je l’ sam morao da slikam? I sad se naježim kad se setim toga."
Kaže da kad je došao na vlast Vladimir Putin svi su oterani jer je on doveo svoje ljude.
"Putin oligarhe ne može da dovde u red jer nema dovoljno sredstava da preživi bez njih. Sav izvoz uglavnom ide preko oligarha. Oni ne vraćaju sve pare, pola love ostaje tamo. Ali ako bi im on to zabranio onda bi oni prestali sa tim. Ali on ne može da ih kontroliše jer oni sutra mogu da prestanu da vraćaju pare iz inostranstva. Oligarsi imaju milijarde, oni su međusobno povezani. Može on da ih strpa u zatvor ali onda para nema. A bez tih para on ne može da izdrži ni godinu dana", kaže Nešić u intervjuu za Glas javnosti
Bio je i blizak sa generalom Ratkom Mladićem.
"Evo vidite ovo je ranjeni general. Mladić je fasovao geler na Grabežu", kaže on.
Nešić je pričao o svemu otvoreno i iskreno. Sem o jednoj stvari o kojoj nije želeo da priča detaljno.
"Da li znate da je Radovan Karadžić bio u kontaktu sa tadašnjim francuskim predsednikom Žakom Širakom? E pa jeste. Kako znam? Ja sam nosio njegova pisma Širaku. I znam šta je pisalo, davao mi je otvorena pisma. Imam jedno i sačuvano. Ali neću da pričam šta je pisalo u njima", rekao je na kraju Vlastimir Šone Nešić.
(MONDO)
