U Srbiji i svetu danas se obeležava Međunarodni dan osoba sa invaliditetom.
Prema procenama Ujedinjenih nacija, 10 odsto ukupne svetske populacije čine osobe sa nekim oblikom invaliditeta, a u Srbiji takvih osoba ima oko 800.000.
Oko 70 odsto osoba sa invaliditetom u Srbiji živi u siromaštvu, rekao je Tanjugu predsednik skupštinskog Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja Meho Omerović i dodao da čak 52 odsto tih ljudi uopšte ne učestvuje u društvenom životu svoje zajednice.
Osobe sa invaliditetom suštinski su najveća manjina u Srbiji, vrlo često su za ostatak društva nevidljivi, a ipak se svakodnevno susreću sa otvorenom ili prikrivenom diskriminacijom, rekao je Omerović.
Prema podacima Nacionalne sluzbe za zapošljavanje (NSZ), do septembra 2009. godine na evidenciji te službe nalazi se 22.438 osoba sa invaliditetom, od čega 7.362 žena.
Taj podatak u poređenju sa ukupnim brojem osoba sa invaliditetom slikovito prikazuje nisko učešće tih građana na tržištu rada.
Država i društvo imaju obavezu da poboljšaju položaj osoba sa invaliditetom, potpisan je čitav niz međunarodnih dokumenata koji nas na to obavezuju, rekao je Omerović i dodao da je u proteklih nekoliko godina učinjeno mnogo, pre svega na zakonodavnom planu.
Omerović je izdvojio Zakon o prefesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju koji precizira obaveze poslodavaca da na određeni broj zaposlenih zaposle i jednu osobu sa invaliditetom i dodao da će primenom zakona o zabrani diskriminacije osoba sa invaliditetom, ravnopravnosti polova i drugim aktima biti osigurano unapređenje položaja tih građana.
Osobe sa invaliditetom, izuzev ratnih vojnih invalida, u većini slučajeva nemaju druga primanja, osim porodične penzije i prava na tuđu negu i pomoć, što je vrlo često nedovoljno za život.
Pored društvenih i finansijskih prepreka, osobe sa invaliditetom vrlo se često susreću sa fizičkim preprekama, zbog čega im je izuzetno teško da se uključe u uobičajene društvene tokove.
Pravne prepreke takođe nisu zanemarljive, jer su procedure za dobijanje neophodnih pomagala, između ostalog i specijalnih vozila izuzetno obimne, pa te propise nakon ratifikacije Evropske povelje o pravima osoba sa invaliditetom očekuje reforma.
Na Univerzitetu u Beogradu (UB) studira oko 300 studenata sa hendikepom, od čega je oko 30 odsto onih koji se otežano kreću ili koriste kolica, izjavila je koordinatorka univerzitetskog Centra za studente sa hendikepom Ljupka Mihajlovska.
Oko 20 odsto njih ima delimično ili potpuno oštećen vid, koliko ih je i sa kombinovanim tipom hendikepa nastalim usled tumora, oštećenja srca i drugih oboljenja, dok je 10 procenata sa delimično ili potpuno oštećenim sluhom, rekla je Mihajlovska Tanjugu, povodom Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom.
Prema njenim rečima, problem više nije u osobi s hendikepom, jer kakvu god vrstu hendikepa da imaju, mogu da doprinesu razvoju društva ukoliko unapred ne budu isključeni iz njega.
Mihajlovska smatra da bi ozbiljnija studija pokazala da je za društvo isplativije da se osobama sa invaliditetom omogući da se obrazuju, samim tim i zapošljavaju i zarađuju, nego da im se daje socijalna pomoć.
"Problem je u stavovima i predrasudama društva, kao i u fizičkoj, arhitektonskoj i drugim oblicima nepristupačnosti", rekla je ona ocenivši da sa procesom inkluzije treba početi još od predškolskog obrazovanja.
Mihajlovska je navela da u pogledu dostupnosti, prednjači Pravni fakultet UB, sa obezbeđenim stepenišnim liftom, toaletom i literaturom za studente sa oštećenim vidom i upozorila da se ipak ni za jedan fakultet niti visoku školu u Beogradu ne može reći da su u potpunosti dostupni za studente sa hendikepom.
Ona je istakla da potpuni sistem podrške ne postoji ni na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju koji školuje studente za podršku osobama sa hendikepom, a na kom se i nalazi najveći broj studenata sa hendikepom.
Po pitanju arhitektonske dostupnosti, dosta su učinili i Filološki, Filozofski i Mašinski fakultet, rekla je Mihajlovska, dodajući da od 11 studentskih domova u Beogradu samo jedan smešta isključivo studente sa hendikepom - "Mika Mitrović" na Voždovcu.
(Tanjug, foto Beta)
Prema procenama Ujedinjenih nacija, 10 odsto ukupne svetske populacije čine osobe sa nekim oblikom invaliditeta, a u Srbiji takvih osoba ima oko 800.000.
Oko 70 odsto osoba sa invaliditetom u Srbiji živi u siromaštvu, rekao je Tanjugu predsednik skupštinskog Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja Meho Omerović i dodao da čak 52 odsto tih ljudi uopšte ne učestvuje u društvenom životu svoje zajednice.
Osobe sa invaliditetom suštinski su najveća manjina u Srbiji, vrlo često su za ostatak društva nevidljivi, a ipak se svakodnevno susreću sa otvorenom ili prikrivenom diskriminacijom, rekao je Omerović.
Prema podacima Nacionalne sluzbe za zapošljavanje (NSZ), do septembra 2009. godine na evidenciji te službe nalazi se 22.438 osoba sa invaliditetom, od čega 7.362 žena.
Taj podatak u poređenju sa ukupnim brojem osoba sa invaliditetom slikovito prikazuje nisko učešće tih građana na tržištu rada.
Država i društvo imaju obavezu da poboljšaju položaj osoba sa invaliditetom, potpisan je čitav niz međunarodnih dokumenata koji nas na to obavezuju, rekao je Omerović i dodao da je u proteklih nekoliko godina učinjeno mnogo, pre svega na zakonodavnom planu.
Omerović je izdvojio Zakon o prefesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju koji precizira obaveze poslodavaca da na određeni broj zaposlenih zaposle i jednu osobu sa invaliditetom i dodao da će primenom zakona o zabrani diskriminacije osoba sa invaliditetom, ravnopravnosti polova i drugim aktima biti osigurano unapređenje položaja tih građana.
Osobe sa invaliditetom, izuzev ratnih vojnih invalida, u većini slučajeva nemaju druga primanja, osim porodične penzije i prava na tuđu negu i pomoć, što je vrlo često nedovoljno za život.
Pored društvenih i finansijskih prepreka, osobe sa invaliditetom vrlo se često susreću sa fizičkim preprekama, zbog čega im je izuzetno teško da se uključe u uobičajene društvene tokove.
Pravne prepreke takođe nisu zanemarljive, jer su procedure za dobijanje neophodnih pomagala, između ostalog i specijalnih vozila izuzetno obimne, pa te propise nakon ratifikacije Evropske povelje o pravima osoba sa invaliditetom očekuje reforma.
Na Univerzitetu u Beogradu (UB) studira oko 300 studenata sa hendikepom, od čega je oko 30 odsto onih koji se otežano kreću ili koriste kolica, izjavila je koordinatorka univerzitetskog Centra za studente sa hendikepom Ljupka Mihajlovska.
Oko 20 odsto njih ima delimično ili potpuno oštećen vid, koliko ih je i sa kombinovanim tipom hendikepa nastalim usled tumora, oštećenja srca i drugih oboljenja, dok je 10 procenata sa delimično ili potpuno oštećenim sluhom, rekla je Mihajlovska Tanjugu, povodom Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom.
Prema njenim rečima, problem više nije u osobi s hendikepom, jer kakvu god vrstu hendikepa da imaju, mogu da doprinesu razvoju društva ukoliko unapred ne budu isključeni iz njega.
Mihajlovska smatra da bi ozbiljnija studija pokazala da je za društvo isplativije da se osobama sa invaliditetom omogući da se obrazuju, samim tim i zapošljavaju i zarađuju, nego da im se daje socijalna pomoć.
"Problem je u stavovima i predrasudama društva, kao i u fizičkoj, arhitektonskoj i drugim oblicima nepristupačnosti", rekla je ona ocenivši da sa procesom inkluzije treba početi još od predškolskog obrazovanja.
Mihajlovska je navela da u pogledu dostupnosti, prednjači Pravni fakultet UB, sa obezbeđenim stepenišnim liftom, toaletom i literaturom za studente sa oštećenim vidom i upozorila da se ipak ni za jedan fakultet niti visoku školu u Beogradu ne može reći da su u potpunosti dostupni za studente sa hendikepom.
Ona je istakla da potpuni sistem podrške ne postoji ni na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju koji školuje studente za podršku osobama sa hendikepom, a na kom se i nalazi najveći broj studenata sa hendikepom.
Po pitanju arhitektonske dostupnosti, dosta su učinili i Filološki, Filozofski i Mašinski fakultet, rekla je Mihajlovska, dodajući da od 11 studentskih domova u Beogradu samo jedan smešta isključivo studente sa hendikepom - "Mika Mitrović" na Voždovcu.
(Tanjug, foto Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.
