Reč je bila o prostoriji gde su preminuli članovi porodice "izlagani" kako bi porodica i prijatelji mogli da dođu i odaju poslednju poštu.
"Soba za smrt" bila je važan deo pogrebnih rituala tokom većeg dela prošlosti, a termin je bio naročito popularan početkom 19. veka pa sve do kraja Prvog svetskog rata.
Reč je bila o prostoriji gde su preminuli članovi porodice "izlagani" kako bi porodica i prijatelji mogli da dođu i odaju poslednju poštu pre sahrane. Iako se prostorija kod nas nije tako zvala, sličan običaj postojao je i u Srbiji, a ponegde i danas postoji.
Međutim, uskoro je smrt počela da napušta kuću. Sa razvojem sistema zdravstvene zaštite, i smrt je sve više ljudi počela da zatiče u bolnicama. U takvim prilikama, sve su ređi bili slučajevi da porodica preminulog traži da se on iz bolnice donese u "sobu za smrt" kako bi se ispoštovao običaj bdenja. Umesto toga, većina je organizaciju sahrane počela vremenom da prepušta pogrebnim preduzećima i tako je ostalo do današnjih dana.
A šta je onda bilo sa "sobom za smrt"? Zapravo ništa, osim što je prestala da se tako zove i vremenom postala - dnevna soba!
Da, dnevna soba koju danas ima svaki dom širom sveta zapravo je prostorija koja se nekada zvala "soba za smrt". Termin je skovan u prvim decenijama 20. veka.
"Ladies Home Journal" iz 1910. godine piše o ovom fenomenu i predlaže da faktički glavna prostorija u kući prestane da se zove "soba za smrt" i savetuje čitaocima da je umesto toga počnu da je zovu - dnevna soba.
"Kako se soba koristi za razne aktivnosti ukućana i više je živahno mesto nego mesto žalosti, trebalo bi je nazvati dnevna soba", piše magazin.
Termin je krenuo da se širi među običnim ljudima, potiskujući mračno značenje "sobe za smrt" i tako nam je stigao sve do današnjih dana.
(MONDO/Istorijski zabavnik)
