Vernici Srpske pravoslavne crkve danas slave Vavedenje Presvete Bogorodice, jedan od 12 glavnih hrišćanskih praznika.
Srbi ovaj dan još zovu i Sveta Prečista, ali i Ženski praznik jer ga naročito slave porodilje i nerotkinje – prve da im Bogorodica zaštiti decu, a druge da im se umilostivi i podari naslednike.
OBIČAJI
U Srbiji je ovo "usečni" dan, što znači da se danas ne počinju nikakvi veći poslovi. Vavedenje je u našim krajevima slava stočara, koji veruju da im Bogorodica štiti stoku od divljih zveri.
Na današnji dan, narod kaže, nije dobro uzimati noževe, makaze ili bilo kakva sečiva. Tako će i čeljusti zveri preko predstojeće zime ostati zatvorena.
U Srbiji na ovaj dan prestaju svadbe. U nekim krajevima se do danas zadržao običaj da se na Vavedenje, nakon službe, kod crkava okupe sve mlade koje su se udale te jeseni. One treba da se svečano obuku i okite cvećem jer simbolizuju bračnu sreću i slogu. Po tradiciji, svadbe će se nastaviti narednog proleća.
Stariji ljudi kažu: "Ako na Vavedenje pada kiša – biće rodna naredna godina. Ako duva jak vetar – biće nerodna. Ako bude hladno i sa snegom – sledeća godina biće blaga i topla".
Vavedenje je slava Hilandara, srpskog manastira na Svetoj Gori, a slave ga i mnoge porodice u Srbiji kao krsnu slavu. Za ovu slavu običaj je da se posti na ribi. Na ovaj dan post je obavezan, jer Vavedenje pada za vreme velikog Božićnog posta.
ISTORIJA
Kad je Presveta Deva Marija napunila tri godine, njeni roditelji Joakim i Ana doveli su je iz Nazareta u Jerusalim, da je predaju Bogu u hram kao što su ranije obećali. Jer, kako dugo nisu mogli da imaju dece, obećali su Bogu da će, ako im da poroda, dete predati njemu da služi.
Marija je išla svečano odevena i ukrašena, između majke i oca, u svečanoj povorci, a iza njih kretali su se mnogi rođaci i prijatelji. Ispred Marije išle su device sa upaljenim svećama.
Na ulazu u hram, Mariju je dočekao prvosveštenik Zaharija, otac svetog Jovana Preteče i Krstitelja i uveo je u svetinju. Uveo ju je u Svetinju nad Svetinjama, najsvetlije mesto hrama iza druge zavese, gde ulaze samo arhijereji i to samo jednom godišnje.
Roditelji su prineli žrtvu Bogu, primili blagoslov od sveštenika i vratili se kući. Marija je u hramu ostala narednih devet godina.
Dok su bili živi roditelji su je posećivali, a nakon njihove smrti Marija je izrazila želju da ostane u hramu i ne stupa u brak.
Pošto zakon u Izraelu tada nije poznavao devojke zaveštane na devstvo, nju su kada je imala 12 godina predali njenom rođaku Josifu, da pod vidom zaručnice zauvek živi u devstvu.
(MONDO)
