Mnoga jela su nastala ii spremaju se samo u određenim krajevima Srbije. Od Vojvodine do Pirota, svaki kraj ima specifičnu hranu za koju mnogi nikada ranije nisu čuli – od rinflajša do popeća.
Ekipa MONDA razgovarala je sa stanovnicima različitih delova Srbije kako bi otkrila šta se služi na slavskoj trpezi u Vranju, za koje jelo iz Vojvodine Beograđani nikada nisu čuli, šta se jede samo u valjevskom kraju i kako se sprema jelo vlaški poljupci.
SLADAK SOS PREKO MESA
Ivana Kalaba (27) iz Kikinde kaže za MONDO da postoje mnoga vojvođanska jela za koja mnogi njeni prijatelji iz drugih krajeva Srbije nikada nisu čuli.
“Jela su nam specifična jer imamo mnogo soseva, zaprške ii povrća. Mešavina slanog i slatkog u Vojvodini je uobičajena. Na primer, gulaši i rinfajš od mesa su nam stalno na stolu, ali to meso često prelivamo sosevima koji mogu da budu od različitog voća i da imaju blag i sladak ukus”, kaže Ivana Kalaba za MONDO.
IVANINO OMILJENO JELO JE AJMOKAC I PERKLET
Baka je najčešće pravila ajmokac, uglavnom isti dan kada se kuva pileća supa, objašnjava naša sagovornica iz Vojvodine.
To je zapravo sos od pilećeg mesa u koji se dodaje beli luk i sok od limuna. Zatim, tu je jelo perklet koji se sprema sa teletinom u kotliću, zatim čušpajz od graška i šargarepe, koji često jedemo”, kaže Vojvođanka.
ŠTA JEDU SAMO VOJVOĐANI, A ŠTA SPREMAJU VRANJANCI? Specifična hrana za svaki deo Srbije, Beograđani nikad čuli za janiju
NA JUGU SE NIŠTA NE BACA
Milica Petković (31) iz Vranja kaže za MONDO da je gotovo svaki recept sa juga Srbije podrazumeva mnogo više začina ii “ljutine”, nego što je slučaj u bilo kom drugom delu naše zemlje.
“Vranje, Pirot ii Leskovac se prepoznaju po ajvaru, paprici ii roštilju. U gotovo svaki recept dodajemo beli luk ii ljutu tucanu papriku. Ništa ne bacamo, pa nije čudo što su škembe čorba, urnebes salata i sarmaluk, odnosno jagnjeća sarma, zapravo naši specijaliteti", kaže za MONDO Milica Petković.
VRANJANKA MORA DA ZNA DA SPREMI POPEĆ
Ono što mnogi ne znaju jeste da jela koja se spremaju samo na slavskoj trpezi na jugu Srbije gotovo da ne mogu da vide ni u jednom drugom kraju, dodaje ona.
“To su recimo lučen gra, odnosno pire od pasulja, koji se sprema na posnim slavama. Najvažnije da žena zna da napravi propeć, što je jedna od vranjanskih pita koja se pravi sa vrelom mašču. Kapama je takođe specifično jelo koje se pravi od spanaća, dok se janija sprema od krompira ii mesa... Sve je to hrana juga koja se svakodnevno nalazi kod nas na stolu”,objašnjava Vranjanka.
BEOGRAĐANI I NOVOSAĐANI ODUŠEVLJENI JANIJOM
Ona dodaje da se u Pirotu svakodnevno sprema tarana, odnosno testenina sa korama, koja se meša sa paradajzom I mesom.
“Svi se čude, naročito kada dođu iz Novog Sada ili Beograda, kada im objašnjavamo naše recepte. Skoro je jedan kolega sa posla probao vinogradarsku janiju, koja je slična gulašu, ali se pravi sa zelenišem koji se gaji u vinogradu. Bio je oduševljen i odmah je tražio recept”, kaže Milica Petković.
VLAŠKI POLJUPCI I VALJEVSKA GUŽVARA
U istočnoj Srbiji jedu se čorbe od sira, vlaška pogača ii kačamak i orahovača, kaže za MONDO Anđelka Kostić koaj živi u ovom kraju Srbije.
“Većina jela sprema se na svinjskoj masti. Svima su zanimljivi vlaški poljupci, odnosno testo u koje se dodaje sladak fil od džema ili oraha. Žmar je takođe poznato jelo iz ovih krajeva, koje se sprema od ovčijeg mesa, praziluka i vrele masti. Veoma je populano u našem kraju, baš kao što su u Leskovcu popularni ćevapi”, kaže za MONDO Anđelka Kostić iz Petrovca na Mlavi.
U Valjevu se jede pita ili gibanica gužvara, dok je Šabac poznat po listićima, objašnjavaju iz sela između ova dva grada.
“U Valjevu se spremaju pite sa korama koje se namažu jajima, mlekom i sirom, zatim se gužvaju i peku u plehu. To je uobičajeni doručak u selima oko Valjeva. U Šapcu se za doručak češće jedu takozvani listići od testa, koji se prže u ulju i jedu sa gotovo svim slanim i slatkim namazima, od džema do kajmaka”, kaže za MONDO Filip Lukić iz sela Družetić.
ĆEVAPI OD SECKANOG JUNEĆEG MESA
Na jugu Srbije po hrani se izvaja ii Novi Pazar, u kojem mnogi dolaze kako bi probali čevape ii mantije. Ipak, mnogi ne znaju šta je “tajna” receptura i zašto su jela specifična kada se spremaju u ovom gradu.
“U pitanju je juneće meso, od junećeg vrata, koje se ne melje, več sitno seče. Zatim se peče na plotni, zajedno sa lepinjama. Na kraju se ubacuje crni luk i ljuta mlevena paprika. Uz to se jede kiselo mleko, ali ne od kravljeg, već ovčijeg mleka”, kaže za MONDO Nero Mahmutović iz Novog Pazara.
