"To se graniči sve sa naučnom fantastikom. Ja se sada pitam odakle mi smelosti da tad uđem u salu."
Dr Danica Grujičić, redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu u jednom od svjih intervjua je ispričala je kako su joj kao lekaru devedesete najteže pale.
"Devedesete su bile najteže. Sankcije, rat. Kad se setim da smo ulazili u operaciju aneurizme u mozgu (proširenje krvnog suda) sa jednim klipsom. Kad se setim kako su lokalni farmaceuti prodavali familiji - mi onda gledamo snimak pa kažemo - donesite nam polukrivi, pravi i kosi klips a ja ću gledati da iskoristim jedan a da ova dva vratite. To se graniči sve sa naučnom fantastikom. Ja se sada pitam odakle mi smelosti da tad uđem u salu. Ali izbora nije bilo", kaže dr Grujičić.
Prisetila se i kako je infuziju nosila u kesama za đubre.
"Sećam se kada sam u kesi za đubre sa Urgentnog centra, jer tamo je moralo sve da ima zbog ranjenika, nosila infuzije jer ovde na odeljenju nismo imali. A 1999. godina... Ono bombardovanje... E tu sam tek ogorčena. A postala sam ogorčena tek kasnije kada sam shvatila do koje mere je podmuklo sve to što su uradili", ispričala je dr Grujičić tada u intervjuu za Kurir.
O tome kako je bilo biti hirurg devedesetih sa platom koja je tada iznosila tri maraka i kako je bilo biti lekar onda kada nije bilo osnovnih stvari u bolnici, dr Grujičić kaže:
"A šta da radite? Da pustite da pacijent umre? Mir i beg sam nalazila upravo u sali. To je nečiji sin, brat, majka... I onda zamislite - a šta da je neko moj sad tu. Kad uđete u salu, privatni problemi i brige ostaju napolju. Ako niste u stanju da se potpuno posvetite pacijentu kada uđete u salu onda ne treba da budete hirurg. Pacijent zaslužuje vaš maksimum u tom trenutku. Nemate prava da mu date manje."
U tom intervjuu je posebno emotivno govorila o srpskim vojnicima koji su branili Košare.
"Knedla mi je u grlu jer mi za te junake nismo znali. Rekli su nam da nije bilo kopnene invazije. To je laž. Notorna laž. Ovde je 1999. napravljena ekološka katastrofa zbog bombardovanja. Sad kad mi dođe neki predstavnik NATO ja bih ga najradije izbacilai šutnula u zadnjicu. To je takva agresija bila - sram ih bilo. Pored terorista OVK bilo je i nekoiliko hiljada pripadnika albanske regularne vojske. I onda je NATO došao kao treći ešalon, besni jer nisu mogli da prođu pored 200 naših momaka. Borci sa Košara su heroji. Oni su bili spremni da daju život za svoju zemlju."
(MONDO)
