Materice su najveći hrišćanski praznik majki i žena u našem narodu.
Praznik Materice se tradicionalno slavi dve nedelje pre Božića. Prema običajima, deca treba da ustanu rano i kanapom, šalom, maramom ili kaišem "na prepad" zavežu majku. Kako je nastao ovaj običaj i koji je verski značaj Materica?
Materice su najveći hrišćanski praznik majki i žena u našem narodu, jedinstvena svetkovina u Srbiji. Kao što su roditelji prošle nedelje vezivali decu, tako danas mališani vezuju svoje majke.
Obično deca ustaju pre majke i vezuju je dok je još u krevetu, ali mogu je vezati i kasnije dok je u nekom kućnom poslu. Majka se "brani", "zapomaže", "moli" da je odvežu jer je "u velikom poslu", ali deca ne pristaju dok ne dobiju "otkup".
Otkupljuje se poklonima koji mogu biti skromni, poput bombone ili jabuke. Važna je ljubav i prisnost koju na ovaj praznik treba da podele svi članovi porodice. Vezuju se i udate žene u okruženju, komšinice, tetke, bake...
Sprema se svečani, posni ručak, koji okuplja celu porodicu. Materice su, kao nekada, i danas prilika da se obraduju siromašna ili deca bez roditelja. Nekada su žene koje imaju udate ćerke bez dece, odlazile kod njih u posetu, noseći kolače i darove za otkupljenje, ćerki materijal za haljinu, zetu košulju.
U dubljem, crkvenom kontekstu, praznici Detinci, Materice i Očevi ne povezuju samo jednu generaciju, nego sve generacije roditelja i dece unazad. To povezivanje seže do najdaljih, najstarijih vremena biblijske istorije kada se sećamo svih velikih žena iz predhrišćanskih i hrišćanskih vremena.
Verovanja
Postoji i verovanje da muževi treba da vežu svoju tek udatu ženu i tako prizovu dobijanje potomstva u narednoj godini. Takođe, u nekim krajevima Srbije, posebno u današnjoj Hercegovini, postojao je običaj da se tek venčani par zavetuje jedno drugom na Materice/Oce, potvrđujući crkveni venčani zavet.
Za Materice je običaj i da sve žene obavezno odu na liturgiju u crkvu gde ih sveštenik pričesti i da im oproste od svih grehova koje su eventualno počinile poslednjih godinu dana.
Prema jednom narodnom verovanju, na Materice nipošto ne treba obući već nošenu odeću već isključivo novu, kako bismo "čisti" ušli u Novu godinu.
Običaji
Materice su praznik na koji ne treba spremati kuću, usisavati, raspremati kuću. Novija tradicija nalaže da muškarci i očevi zajedno sa decom spreme nedeljni ručak mamama i bakama koje treba da se odmaraju, odnosno kojima je jedina obaveza da mališanima obezbede poklon.
Za vreme posta u susret Božiću, treba okaditi kuću, sa porodicom se zajedno pomoliti, a na Materice mame upućuju i posebnu ličnu molitvu zahvaljujući se Bogu za zdravlje i prosperitet svoje dece i cele porodice.
Sveti Nikodim Tismanski
Srpska Pravoslavna Crkva danas takođe obeležava Sv. Nikodima Tismanskog, pravoslavnog monaha i prosvetitelja.
Posle velikih trudova zemaljskih, prepodobni Nikodim je preminuo 26. decembra 1406. godine u manastiru Tisman gde je i sahranjen. Pravoslavni rumunski narod poštuje prepodobnog Nikodima kao svog prosvetitelja nazivajući ga "Nikodim Osvećeni". U manastiru Tisman se svake godine, 26. decembra, skupljaju vernici iz cele okoline.
Danas je nepoznato gde se nalaze njegove mošti. U manastiru Tisman se nalazi samo jedan prst koji se čuva u zlatnom kovčegu, a gde se nalazi ostatak moštiju, nije poznato. Još početkom 15. veka, nekoliko godina po upokojenju mošti su sakrivene od Turaka, ali nije sačuvan njihov položaj. Ostavljen je desni kažiprst za celivanje.
(MONDO)
