Protokol za lečenje korona virusa u Srbiji je izmenjen, dok je o novim načlnima lečenja govorila farmakološkinja LJiljana Gojković Bukarica i tom prilikom izjavila kada možemo da očekujemo kraj pandemije.
Protokol za lečenje kovida-19 u Srbiji je promenjen, a prema rečima farmakološkinje i članice Radne grupe za izradu protokola Ljiljane Gojković Bukarice koja je o tome govorila na "RTS"-u, svi lekari bi trebalo da ga se pridržavaju, Ona je dalje istakla šta je u njemu izbačeno, šta dodati, kao i kada možemo da očekujemo kraj pandemije korona virusa.
Kako je Gojković Bukarica objasnila, iz protokola su izbačene visoke doze vitamina za koje se pokazalo da ne pomažu onoliko koliko se mislilo, dok je došlo do promene i kada je upotreba antibiotika u pitanju.
"Visoke doze vitamina koje su bile u protokolu, i pre toga što su bile preporuke SZO, nisu dale neke rezultate. Pokazalo se da je veliki trošak ljudima da kupuju to u ogromnim količinama, a da je rezultat skroman. Najgore je da može da bude štetan. Visoke doze vitamina ce baš mogu da štete, tako da se poveća kiselost urina. Kad se to poveća, mogu da se očekuju neželjena dejstva mnogih lekova, da se dobije infekcija bakterijama koje vole tu kiselu sredinu", rekla je Gojković Bukarica.
U najnovijoj verziji protokola su, kaže Ljiljana razjašnjene sve dileme koje su do sada u javnosti ali i u medicinskim krugovima postojale, između ostalog i ta da ne treba davati intravenski infuzije vitamina ce, ili ogromne doze cinka i vitamina de u prvoj fazi blage bolesti.
"Najbolje ako to može da se nadoknadi u limunovom soku. Najbolje je unositi dva do tri litra tečnost, pa da to bude kroz čaj, limunadu", kaže Ljiljana Gojković Bukarica i poručila kako je kokošja supa najbolja u toj prvoj fazi bolesti, te da bez tri litra tečnosti nema lečenja.
Kada možemo koristiti antibiotike?
Doktorka je govorila i o antibioticima i objasnila kako ni njih ne treba koristiti kod kuće u slučaju blažeg oblika bolesti, ukoliko pacijent nema visoke leukocite ili parametre bakterijske infekcije.
"A to skoro niko nema, sem neko ko je već bolestan, ko je izašao iz bolnice, pa nosi to u sebi... Utvrđeno je da virus korona uopšte ne prate bakterijske infekcije, samo šest posto, dok grip prate 50 posto. Mi smo mislili da će to tako biti, zato su bili antibiotici u prvim protokolima", kaže Gojković Bukarica.
Ovom prilikom Ljiljana je detaljno objasnila i koji od načina lečenja je namenjen kojoj grupi, pa je tako istakla da je za mlade ljude ili starije ali zdrave, koji imaju blagu kliničku sliku, preporučljivo lečenje od kuće, uz dosta tečnosti, dok svi koji imaju teži oblik bolesti moraju da se jave lekaru, posebno ukoliko su već na nekoj terapiji ili su nedavno primali terapiju, ili ukoliko je reč o deci i trudnicama, ali i ako imaju neki od faktora rizika koji ukazuju na to da su veće šanse da bolest dobije težu formu - gojaznost, dijabetes, kardiovaskularna teška oboljenja, aritmija, miokarditis, stentovi, tumor.
Doktorka dodaje i da, ako je pacijent sa težim oboljenjem mlađi od 18 godina, neće moći da primi neki od tri antivirusna leka, već će morati da ide u kovid bolnicu gde će dobiti terapiju u sterilnim uslovima, dok će oni koji imaju više od 18 godina, a nisu trudnice i dojilje - nemaju faktore rizika, imaju očuvanu jetru, nemaju giht - uzimati favipiravir.
"Muškarci kad uzimaju favipiravir, kada imaju težu formu, a to se vidi na osnovu analize krvi, kašlja, visoke temperature, moraju da se štite od seksualnog odnosa sigurno dve nedelje, jer svi ti antivirusni lekovi idu u spermatozoide", posebno je istakla profesorka o dodala i da oni koji imaju preko 60 godina moraju imati neki od faktora rizika da bi primili molnupiravir - gojaznost, dijabetes, teško kardiovaskularno oboljenje ili astmu, tumor u mirovanju.
"Čim je neko na antitumorskoj terapiji, isključuje se molnupiravir. Ne sme da ga uzima i neko ko se leči od HIV-a, hepatitisa.", rekla je farmakološkinja i ponovila da je u protokolu sve detaljno objašnjeno, te da je najbolje lečiti se na osnovu njegovih pravila.
Profesorka je na kraju navela i kada možemo da očekujemo kraj pandemije te rekla da očekuje da će visok broj novoobolelih biti do kraja februara, a da će već od 15. marta ovaj talas epidemije biti slabiji.
"Logično bi bilo da će korona ostati tu sa nama, ali da neće biti zla", zaključila je doktorka.
(MONDO/RTS)
