Sveti Sava se smatra jednom od najznačajnijih ličnosti srpske istorije, a dan njegove smrti, 27. januar se obeležava i kao Dan prosvete.
Srpska pravoslavna crkva i vernici u četvrtak obeležavaju Svetog Savu. Sveti Sava je bio prvi arhiepiskop autokefalne srpske pravoslavne crkve. Rođen je kao Rastko Nemanjić, najmlađi sin velikog župana Stefana Nemanje, i brat kraljeva Vukana i Stefana Prvovenčanog.
Sa svojim ocem, koji se kasnije zamonašio i dobio ime Simeon, podigao je manastir Hilandar, prvi i jedini srpski manastir na Svetoj Gori. Bavio se prosvetiteljskim radom, nastojeći da približi svojim sunarodnicima osnove verske i svetovne pouke. Uredio je zakonopravilo – zbornik građanskih i crkvenih propisa, poznato i kao Krmčija Svetog Save. Zahvaljujući velikim zaslugama Svetog Save za razvoj školstva i prosvete kod Srba u srednjem veku, dan njegove smrti, 27. januar se obeležava i kao Dan prosvete, a škole slave školsku slavu.
Narodni običaji na Savindan
Brojna verovanja vezuju se za Savindan. Mnogi će na ovaj dan gledati u nebo, jer se veruje da ako na Svetog Savu grmi, zemlji predstoje važni i sudbonosni događaji. Mnogi domovi Savindan slave kao svoju krsnu slavu pa je na Svetog Savu širom Srbije veselo kako u kućama domaćina, tako i kod onih koji idu u goste. Sveti Sava je takođe zaštitnik svih škola u kojima će se organizovati priredbe i proslave u čast velikog prosvetitelja. Ako u kući imate đaka, na ovaj dan da bi trebalo da napravite žito, čak iako vam nije slava. Stari kažu da na taj način odajete poštu Svetom Savi i detetu obezbeđuje sreću i uspeh u školovanju.
Slično, u Vojvodini se na Savindan obavezno prave perece – posne ako praznik pada u sredu ili petak tj. mrsne ako pada u neki drugi dan. U mnogim krajevima Srbije Svetog Savu naročito praznuju stočari. Pred Savindan oni, iz straha od vukova, nikako neće terati stoku u šume. Takođe, se ne sme raditi sa sečivom, a čak se i britve treba da se drže zatvorene da bi i vukovima čeljusti ostale sklopljene. Na ovaj praznik, narod kaže, po kući se ne rade nikakvi teži poslovi, a naročito se treba kloniti crvenih tkanina i bojenja. Narod veruje da će u suprotnom vukovi poklati svu stoku. Ο Savindanu se ne rade teži poslovi. U nekim krajevima se ne radi ništa. Negde poste celu nedelju pre Savindana.
Iako je dan Svetog Save takozvano crveno slovo, na Svetog Savu za kućne poslove uglavnom važi kontra od onoga što je uobičajeno na velike praznike.Tako se u nekim krajevima Srbije smatra da žene smeju da rade kućne poslove, a čak je poželjno da se obavi i veliko spremanje. Smatra se i da deca na Svetog Savu treba da nauče nešto novo, makar neku novu pesmu, jer će se u suprotnom ulenjiti i neće dovoljno napredovati cele godine.
Sveti Sava je umro u Trnovu 25. januara 1236. godine, na povratku iz hodočašća u Jerusalim, posle jedne diplomatske misije za bugarsku arhiepiskopiju. Prema zapisima iz tog vremena, glas o smrti Rastka Nemanjića stigao je u Srbiju 27. januara, pa se u SPC na taj dan služe liturgije. Njegove mošti su iz Trnova prenete u Srbiju i sahranjene u manastiru Mileševi 1237. godine.
Savin kult je u narodu bio jak zbog čega je u vreme Banatskog ustanka, 1594. godine, veliki vezir Sinan paša naredio je da se mošti Svetog Save odnesu iz manastira Mileševe i spale u Beogradu, na Vračaru. Praznik Sveti Sava je ustanovljen za školsku slavu 1840. godine, na predlog Atanasija Nikolića, rektora Liceja iz Kragujevca.
(MONDO)
