Sve se odigralo tokom demonstracija devedesetih
Milan Veruović, nekadašnji šef obezbeđenja Zorana Đinđića, prvi put je javno progovorio o događaju koga se do detalja seća i dan danas, iako se zbio pre više od 20 godina.
"Bile su demonstracije 1999. ili 2000. godine. Pokrenuti su protesti ali je policija u tom organizacionom smislu zahtevala kojom trasom će se kretati demonstranti i nikad nije dozvoljavala da se ta trasa zameni. Igrom slučaja Đinđić je u jednom trenutku odlučio da promeni trasu. Rekao je – hajmo do Dedinja. I tada nastaje opšta pometnja, opšta panika među liderima opozicije. Tu su bili Milan St Protić, Vladan Batić. Ali moram da pohvalim, možda će vam delovati čudno, Nebojšu Čovića. On je bio hrabar čovek koji je prihvatao tu vrstu izazova. I Zoran je rekao - sada ćemo da se spustimo dole prema Vladi Srbije i idemo na Dedinje", počeo je priču Veruović.
Prema njegovim rečima, policija nije bila baš dobro organizovana tako da je napravljen jedan kratak kordon kod Londona koji su demonstranti uspeli da probiju.
"Potom su neko vreme lideri opozicije pregovarali sa starešinama MUP-a. Za to vreme se policija organizovala bolje, napravili čvršće kordone i izveli vodene topove. Krajnja blokada je bila kod Ministarstva spoljnih poslova. Dotle smo doveli demonstrante i dalje nismo mogli da prođemo. Đinđić je rekao da se nećemo tući sa policijom ali je onda predložio da svi sednemo. I tako su svi seli. U jednom trenutku policija je od Slavije brutalno krenula na demonstrante, krenula je da ih potiskuje i oni su bukvalno leteli preko nas. Svi su krenuli da se povlače ka železničkoj stanici niz Nemanjinu ulicu. Zoran je i dalje sedeo a mi smo stajali oko njega. On je bio poslednji koji se odatle pomerio. Krenuli smo laganim hodom da se povlačimo. Policija nas je tukla palicama terajući nas da krenemo. I njega su zakačili nekoliko puta. Zoran je tim svojim hodom pokazivao tu svoju upornost i istrajnost", rekao je Veruović u emisiji "Skica za portret".
Veruović kaže da je tih 10.000 ljudi je negde otišlo.
"Vratili su se na Trg. Zoran je ostao i nas četvorica, petorica sa njim. I kordon policije koji ide za nama. U jednom trenutku je jedan član Đinđićevog obezbeđenja se okrenuo i reagovao na policajca. Policajac je izvadio pištolj, repetirao ga i uperio ga u mog kolegu. U tom trenutku je Zoran Đinđić zastao, vratio se i stao ispred tog pištolja. I tada je pitao tog policajca šta želi da uradi sa tim pištoljem, zbog čega je izvadio oružje. To je bila veoma teška situacija. On je sklonio pištolj, došle su policijske starešine i sklonile tog policajca i celu stvar pokušale da zataškaju. Tog trenutka su nas policajci zaobišli. Mi smo se peške spustili do Balkanske. Kolegu koji je ušao u sukob sa policajcima su udarili palicom po oku. Mi smo se vratili svi zajedno na Trg i priključili ostalim demonstrantima i liderima opozicije", ispričao je Veruović.
Podsetimo, Veruović je teško ranjen 12. marta 2003. godine kada je izvršen atentat na Zorana Đinđića u dvorištu Vlade Srbije. Kada su tog dana stigli u dvorište vlade, parkirali su auto ispred samog ulaza u zgradu.
"Premijer je izašao iz vozila, ja sam mu dodao štake. Poneo sam mu torbu. Par koraka nas je delilo od ulaza u zgradu. Tih nekoliko koraka smo krenuli zajedno, a onda sam se u trenutku okrenuo, kako bih zatvorio vrata od auta. U tom trenutku kada sam se okrenuo, čuo sam da je nešto lupilo, da je nešto palo. Bio je to prigušen zvuk. Ja sam u tom trenutku čuo i njegov jauk. Okrenuo sam se ka njemu. Bilo mi je jasno o čemu se radi. Hteo sam da se okrenem i legnem na njega i da tako uđemo u zgradu. Kada sam se okrenuo on nije bio na mestu gde sam ga poslednji put video. Tu čujem prasak i metak pogađa mene. Padam na zemlju. Kreće panika. I tad dolazi do trećeg pucnja koji pogađa zid zgrade desno od vrata", rekao je svojevremeno Veruović.
On tada ulazi u auto da bi se zaštitio.
"Kasnije saznajem da je premijer u zgradi vlade, pokušavaju da mu ukažu prvu pomoć, ali on ne daje nikakve znake života. Oni ga ubacuju u drugo vozilo i svi zajedno krećemo ka VMA. Predviđeno je u slučaju takvih događaja da se javimo VMA. Ja sam obavestio centar u BIA, stupio sam u kontakt sa ljudima koji su bili sa premijerom u kolima i dao sam naređenje da se ide na VMA. U kolima ja praktično ležim na tom zadnjem sedištu. Krv lipti iz mene, ali i dalje ne znam gde sam pogođen. Mislim da sam ranjen u nogu. Ne osećam više nijednu nogu. Krv već preplavljuje i sedište i auto. Ruke sad počinju da mi trnu. Glava potpuno svesna i dalje. Ulazimo u Kneza Miloša i ja poslednjim atomima snage pritiskam taster na radio vezi, shvatajući da ću iskrvariti. Telo je počelo već da se hladi. Javljam im da okrenu vozila i da uđemo u Urgentni centar, pretpostavljajući da je premijer povređen teško kao i ja", rekao je Veruović.
(MONDO)
