Preminuo je u 88. godini u Srbiji.
Umro je Petar Tutavac, tvorac popularnih keksa Domaćica i jedan od autora recepture Plazma keksa. Preminuo je u 88. godini u Srbiji. Tutavac je stvorio brojne poslastice, prvi u Jugoslaviji napravio grisine i bio prvi stručni majstor keksar u bivšoj državi.
Tutavac je rođen 1934. u Podgradini nedaleko od Opuzena (danas opština Slivno), pisala je prošle godine Slobodna Dalmacija koja je tada objavila njegovu životnu priču i razgovor sa njim. Završio je pletarski zanat u Opuzenu, pa je postao KV radnik pletar. Tada je nekoliko godina pleo korpe u kojima se nosio hleb, ali se time nije zadovoljio.
Domaćica mu je bila diplomski rad
Godine 1949. preko sindikata se javio na kurs za keksara u Zagrebu koji je raspisala kompanija Kraš, gde su on i još jedan polaznik izučili keksarski zanat. Zanimljivo je da je bio prvi školovani keksar u tadašnjoj Jugoslaviji. Zatim je otišao u vojsku, a nakon povratka zaposlio se u Krašu.
"Kraš je tada bio jedina konditorska industrija i sve ostale koje su se kasnije pojavljivale potekle su od njega", rekao je tada Petar, koji je uz rad pohađao višu Krašovu školu za inženjera konditora u proizvodnji.
Njegov diplomski rad i prvenac u konditorskoj industriji bila je Domaćica. Keks je kasnije doživeo različite varijacije, ali osnova je ostala ista kakvu je zamislio Petar Tutavac u svom diplomskom radu pedesetih godina prošlog veka, pisala je Slobodna.
Nijedan svoj proizvod nikad nije patentirao
Kruna karijere Petra Tutavca dogodila se u Požarevcu. Tamo je osnovao fabriku keksa Bambi, čiji je zaštitni znak lik iz Diznijevog crtića. "Dogovorili smo se da možemo proizvoditi Plazmu, ali da je ne možemo izvoziti na italijansko tržište, a onda sam ja tražio da Italijani ne mogu kod nas izvoziti svoj Plasmon. Takav je bio dogovor, kazao je.
Tutavac niti jedan svoj proizvod nije patentirao.
"To su bila neka druga vremena, kada se znanje nije skrivalo nego se delilo. Sve što sam radio, sve moje recepture i proizvodi, rađeni su pod imenom Bambi tehnologije. Uvek sam smatrao da sve to pripada narodu, da se tako jača društvena snaga i ugled naše zemlje na domaćem i svetskom tržištu. Bila su to vremena kada su važila neka druga pravila i odnosi među ljudima. Ma meni je dobro i ovako, ja sam srećan čovek”, rekao je u svom poslednjem razgovoru za Slobodnu Dalmaciju.
Kako je nastala Plazma
Priča o Plazma keksu počinje davne 1902. godine, kada je Cezare Skoti u Milanu osnovao kompaniju "Sindacato italiano del Plasmon". Četrnaest godina kasnije, 1916. godine, ime kompanije je promenjeno u "Società del Plasmon", a danas je u vlasništvu velike američke korporacije "Heinz". Kao što i samo ime kompanije kaže, ključni sastojak ovog proizvođača jeste plasmon, odnosno plazma (izolat proteina dobijen iz mleka, koji se smatra jednim od najboljih izvora proteina).
Tada na scenu stupa i Petar Tutavac koji se zaposlio u Cezarovoj fabrici se početkom pedesetih godina prošlog veka. Desetak godina kasnije, Cezar umire a fabriku kupuje američka kompanija "Heinz", uglavnom i danas prepoznatljiva po proizvodnji soseva, i usledilo je masovno otpuštanje radnika, među kojima se našao i Petar.
Tutavac je otišao u Požarevac, sa namerom da pokrene svoju konditorsku kompaniju. Kako je Petar iz Milana doneo znanje sa prethodnog radnog mesta, rešio je da napravi Plazmu. Ostalo je još samo da se imenuje. Iako je pokazao puno mašte u zadatku izmene sastojaka, Tepavcu baš i nije išlo kada je došlo do smišljanja imena proizvoda.
Setio se da se originalna plazma tada reklamirala pod sloganom "Biscotti per bambini" (Keks za decu), pa je predložio da ime keksa bude upravo Bambini. Tadašnja vlast nije odobrila strano ime za domaći proizvod, pa je Petar umesto toga predložio Bambi. Prilično praktično - deca već imaju lepe asocijacije na to ime zahvaljujući crtanom, a i logo mu je praktično na tanjiru. Sa tim elementima 1967. godine nastala je fabrika "Bambi".
(Mondo)
