Naša zemlja ima ogromnu mogućnost da koristi solarnu enrgiju. Zbog klimatskih promena u svetu se na energiju sunca računa sve više, jer je neiscrpan i ekološki čist izvor. Ono što je zanimljivo da mi imamo veće predispozicije za korišćenje solarne energije nego Nemačka.

Broj sunčanih dana nisu problem. Imamo ih mnogo više nego Nemci. Jedini problem je novac koji treba uložiti u fotonaponske sisteme.

Inače, fotonaposki paneli su pogodni i za domaćinstva. Panelima od dva do pet kilovata može se obezbediti i topla voda i grejanje kuće ili potrebe poljoprivrede. Kada su u pitanju troškovi za panele za jedno domaćinstvo oni se kreću od tri do pet hiljada evra.
Kada govorimo o planiranim investicijama za solarnu elektranu "Petka", snage deset megavata, EPS je već dobio građevinsku dozvolu, a paneli će se prostirati na 15 hektara odlagališta ugljenog kopa "Ćirikovac". Druga, deset puta većeg kapaciteta, biće na deponiji pepela kostolačkih termoletrana.

Kao što smo naglasili Solarna elektrana Petka biće locirana sa leve strane puta Požarevac – Kostolac. Odlagalište na kojem će se nalaziti je dužine 2,2 kilometra, širine 1,2 kilometra i maksimalne visine 60 metara. Debljina nasutog materijala na najnižoj etaži je oko 15 do 18 metara, a na najvišoj oko 60. Reč je o prostoru na kojem EPS odlaže sloj zemlje koji otkopa pre nego što krene da kopa ugalj, koji posle koriste termoelektrane Kostolac A i B ukupne instalisane snage 1.000 MW. Prema optimalnoj konfiguraciji invertora na predmetnoj lokaciji moguće je postaviti 17.100 panela. Izabrani su paneli snage 650 W i efikasnosti 20,9%.

Rešenje predstavlja primenu invertora vezanih na red pojedinačne snage 100 kW, sa distribuiranim rasporedom 10 transformatorskih stanica sa trafoima pojedinačne snage 1 MVA, sa NN razvodima i izgradnju jednog razvodnog 35 kV postrojenja za vezu elektrane sa distributivnom mrežom. Invertori i transformatori su distribuirani po površini terena elektrane, a razvodno 35kV postrojenje je smešteno u jednom objektu.

Podsećanja radi solarna elektrana od 50 kilovata na zgradi Instituta "Mihajlo Pupin" radi od 2013. godine. Ta investicija koštala je 82.000 evra i isplatila se za šest godina.

Srbija je od 2015. godine do danas napravila značajan pomak u oblasti obnovljivih izvora energije, pre svega izgradnjom sedam vetroelektrana ukupnog kapaciteta 398 MW, a krenulo se i u izgradnju većeg broja solarnih elektrana. Zanimljiv je podatak da u Evropi solarnih elektrana najviše imaju Španci, Italijani, Grci. Platforma evropske komisije pokazuje da samo u regionima uglja u Uniji može da se izgradi čak 730 gigavata solarnih postrojenja koja bi zamenila prljavu tehnologiju.