U hrišćanskom svetu Vaskrs je najveći praznik. Praznuje se u prvu nedelju posle punog Meseca koja je na sam dan prolećne ravnodnevnice ili neposredno posle nje, a za njega se vezuju prelepi običaji...
Uskrs ili Vaskrs je najveći hrišćanski praznik, kojim se obeležava dan kada je Isus Hristos vaskrsao iz mrtvih. Uskrs se praznuje tri dana i predstavlja tzv. "pokretni" praznik, što znači da se njegov datum menja svake godine, ali uvek mora da bude u nedelju.
Uskrs se slavi prve nedelje posle punog meseca posle prolećne ravnodnevnice. Takođe, pravoslavni Uskrs ne može se praznovati istog dana ili pre Pashe (jevrejski pokretni praznik). Kod pravoslavnih hrišćana, koji koriste stari (Julijanski) kalendar (Srpska, Ruska, Jerusalimska crkva,…), kao i kod pravoslavnih hrišćana koji koriste Milankovićev (reformisani Julijanski) kalendar (Grčka, Bugarska, Rumunska, Carigradska, Kiparska i Aleksandrijska crkva), Uskrs je uvek između 4. aprila i 8. maja.
Farbanje i kucanje jajima
Za ovaj praznik vezani su lepi običaji u celom hrišćanskom svetu, pa i kod nas. Najprepoznatljiviji je običaj darivanja farbanim jajima. Jaje je simbol obnavljanja prirode i života, vaskršnje crveno jaje znači radost i za one koji ga daju i za one koji ga primaju. Jaja se, po ustaljenoj tradiciji, boje na Veliki petak.
U staro vreme, domaćica je u sud sa vodom u kojoj će kuvati i bojiti jaja, dodavala malo osvećene vodice iz vaskršnjeg posta. Na vatri vri voda s bojom (varzilom), u nju se spuštaju jaja koja bi trebalo ravnomerno da se oboje. Prvo obojeno jaje i danas se ostavlja na stranu do idućeg Vaskrsa i zove se "čuvarkuća".
Na Vaskrs je porodica odlazila u crkvu na svetu vaskršnju službu. Posle službe, narod se međusobno pozdravljao: "Hristos vaskrse!" i "Vaistinu vaskrse!" Pozdrav je bio uobičajen sve do Spasovdana. Kad se iz crkve vrate kući, domaćin pali sveću, uzima kadionicu i tamjan, okadi sve ukućane na molitvi, predaje mlađem kadionicu i ovaj kadi celu kuću. Ukoliko ne ume da otpeva vaskršnji tropar, naglas čita "Oče naš". Posle zajedničke molitve ukućani ponovo jedni drugima čestitaju Vaskrs i sedaju za svečano postavljenu trpezu.
Na stolu stoji ukrašena činija sa ofarbanim jajima. Domaćin prvi uzima jedno jaje, a za njim svi ukućani. Tad nastane veselje i takmičenje čije je jaje najjače. To predstavlja veliku radost za decu. Prilikom tucanja izgovara se, takođe, – "Hristos Vaskrse" i "Vaistinu Vaskrse". Na Vaskrs se prvo jede kuvano vaskršnje jaje, a onda ostalo jelo.Toga dana, ako gost dođe u kuću, prvo se dariva farbanim jajetom, pa se onda poslužuje ostalim ponudama.
Pobusani ponedeljak
Pobusani ponedeljak je prvi dan posle Tomine nedelje iliti nedelju nakon Vaskrsa. U narodu ovaj dan se još naziva i Vaskrsom mrtvih. Toga dana žene odlaze na groblje, čiste grobove od korova, okopavaju i pobusavaju busenjem sveže zelene trave. Istovremeno dele sirotinji hranu koju su za tu priliku donele na groblje "za dušu" pokojnika.
U nekim mestima na grobove se iznose i vaskršnja jaja, koja se stavljaju na grobove uz pozdrav "Hristos vaskrse". Ponegde se ta jaja i tucaju u spomenik. Smatra se da su ovaj običaj u Srbiji nastao od ruskog običaja Radonjice. Ovaj dan se naziva još i Ružičalo, jer se u ponekim krajevima toga dana ruže sade na grobljima.
Običaji za Uskrs
Za Uskrs valja ustati rano ujutru, a ne otići na spavanje pre ponoći. Ukoliko bi se otišlo na spavanje pre ponoći, to bi značilo da će do narednog Uskrsa osoba da bude pospana i nesklona poslu. Ujutru se valja umiti vodom u kojoj je potopljen dren, zdravac, bosiljak i crveno vaskršnje jaje.
Decu valja dotaći crvenim jajetom – da budu crvena i zdrava tokom godine.
U nekim selima južnog Banata, Bačke i Srema, po ulicama gde je prolazila litija palili su vatre ili sveće u prozorima. Vatre za Uskrs su obavezno paljene kod katolika. Za Uskrs se mese posebni hlebovi. U istočnoj Srbiji i nekim delovima Vojvodine peku se lepinje s umetnutim celim jajetom (kovržanjak), koje su međusobno razmenjuju sa prijateljima. Na dan Uskrsa se kriju jaja i slatkiši po dvorištu i kući, pa deca traže skrivene darove.
Na dan Uskrsa neizostavno je i kucanje ili tucanje jajima. Jaja se najpre tucaju vrh u vrh, a posle šotku u šotku. Onaj ko razbije tuđe jaje uzima ga za sebe. Inače, u Banatu uskršnja jaja nisu davana pastirima (ovčarima, svinjarima) da ne bi stoka bolovala u toku godine.
(Mondo)
