RADMILOVIĆ POSLE SVADBE MUVAO GLUMICU, A ZBOG SVOG FILMA MISLIO - "VISIĆU!" Šotra nam otkrio najveće tajne sa snimanja!

Jedan od naših najvećih televizijskih i filmskih reditelja, Zdravko Šotra, u ekskluzivnom intervjuu za MONDO govorio je o saradnji sa najpoznatijim glumačkim imenima, anegdotama sa snimanja, ali i pojedinim teškim trenucima. Ove godine je 50 godina od emitovanja šou programa “Obraz uz obraz”, četiri decenije od serije "Priče iz majstorske radionice" i 45 godina od emitovanja serije "Više od igre". Razgovor sa Šotrom počinjemo baš od ovih jubileja, a on se na početku prisetio saradnje sa Draganom Nikolićem i Milenom Dravić.

"Nikada mi se nije desilo da svi koji rade na jednom poslu imaju svest o tome da rade nešto što je lepo. Sećam se kada smo snimali u Ivanjici. Glumci koji su slobodni ne idu kući već ostaju tu na setu što nije uobičajeno. Stvorila se sjajna atmosfera gde se svaki glumac borio da uđe u neku scenu, da ima kadar više. Sećam se Bate Paskaljevića koji je u kupaćim gaćicama, sa kostimom ispod miške, ide i kupa se u Moravici. A onda obleće oko kadra. I ja ga stavim onda negde. Takva atmosfera se osetila i u seriji", kaže on.

Prema njegovim rečima danas imamo sjajne mlade glumce, koji su dobro školovani, dobro izgledaju ali, ističe, ovo su bili osobeni ljudi.

"To su bili ljudi koji su prolazili kroz teža iskušenja u toku svog formiranja, i onda su se na kraju formirali kao osobene ličnosti. A danas se ljudi malo više štanciju. Svi imaju slične uslove života, ne prolaze velika iskušenja. Uzmite Paju Vuisića… imam dosta anegdota sa njim sa tog snimanja", kaže Šotra i nastavlja:

"Snimamo kako on treba da govori monolog u kome treba da kaže da će iduće srede umreti. I tom prilikom treba da zaplače. To je bilo neko noćno snimanje. Paja dođe do mene i kaže – slušaj Šotra, ja ne plačem, ja tu glumu ne prodajem. Plakanja kod mene nema. Onda ja njega ubeđujem i on pristane. I na kraju hoće on ali da bude totalna tišina. Morali smo da umirimo sve od Ivanjice do Prilika. Krene kadar, on počne da rida, da plače, kad u jednom trenutku puče grom. Poče užasno nevreme. Paja ljut što je prekinut. E sad moraš ponovo da ga moliš. Ajmo Pajo, još jedan dubl. Krene nekako drugi put, a na istom mestu u kadru pukne reflektor iznad njegove glave i vruće staklo mu se sruči zavrat. Paja ljut, skače. Kaže mi da eto priroda ne da da on to tako odigra. Prošlo je puno dok ga nisam ubedio da idemo i treći put. I nećete verovati, na istom mestu, iscuri traka u kameri. A za to je odgovorna njegova supruga koja je bila skripterka. Ona je morala da vodi računa o tome. Onda vika na nju. I tek četvrti put snimismo. Već je bilo svanulo, nevreme nanelo neko granje i kamenje. Na kraju mi je rekao – je l’ vidiš da se cela priroda pobunila protiv tvoje idiotske ideje da ja plačem."

Još jedan od glumačkih bardova sa kojima je Šotra sarađivao bio je Zoran Radmilović. Zoran je kod njega debitovao, a čak se i na njegovom snimanju i oženio.

"Kad sam radio kao vrlo mlad neku humorističku literaturu, tražim nekog mladog tipa i jedna glumica me posavetuje da ima jedan dečko na 'Krstu' (Beogradsko dramsko pozorište). Nikoga još ne zna, uzmi ga, sigurno je dobar, reče mi ona. Uzmem ga. Vidim pristojan momak. To je bio Zoran Radmilović. Posle nekoliko godina radim dramu Mome Kapora 'Provod' i treba mi ženska uloga. Zoran igra glavnu ulogu. Zvao sam Milenu Dravić ali ona počela neko drugo snimanje. I Zoran mi kaže – molim te uzmi Dinu Rutić, zaljubljen sam u nju tri godine. Pozovem ja Dinu, upoznam ih, počnu probe ali on ništa ne preduzima. Posle probe mi svi odemo negde na piće a on na predstavu. Dođe Nova godina, bila i neka pauza i posle toga na prvoj probi vidim ja dolazi Zoran sa kravatom. A on to nikad nije nosio. Završimo probu, mi na piće, Zoran ode na predstavu, kad dođe neko i reče kako se Radmilović danas oženio. Kako se oženio? Jutros imao probu u pozorištu, posle imao probu kod mene, sad ima predstavu?! E, kažu mi, napravili smo pauzi i išli smo u opštinu, obavili to i nastavili probu", priča Šotra.

Sutradan, kada se Radmilović pojavio, Šotra mu pruža ruku da mu čestita, ali Zoran vidno neraspoložen.

"Desilo se naime da je on bio malo pod gasom, naišla je neka devojka, i onda otišli da 'slušaju ploče'. Ostao je par dana. I pojave se u nekom trenutku njeni brat i otac koji ga pitaju šta sad on namerava sa njom. I tako se on oženi. E sad, on se juče oženio a danas dolazi na probu i posle probe počinje da se zabavlja sa Dinom Rutić. Posle šest meseci je mogao da se razvede i onda se venčao sa Dinom u opštini Stari Grad. Njegov tast, isto glumac, Jožo Rutić sa kamerom dočekuje mladence a Vlasta Velisavljević kao klaper."

- Svadba Zorana Radmilovića, drugi put.

- Nije vam neki štos, reče Zoran. 

Šotra napominje da je u radu sa glumcima voleo da im da uloge koje im niko drugi ne bi dao.

"Ja sam glumcima voleo da dajem ono što im niko drugi ne bi dao. Sonji Savić sam dao u filmu 'Braća po materi' da igra seljanku. Prvo mladu, pa onda matoru seljanku. Bati Živojinoviću, koji je toliko poubijao Nemaca, sam dao na kraju da igra Nemca. Stevu Žigona sam voleo kao glumca. On je bio jedna od naših bardova koje je isto alkohol… znate šta je strašno, alkohol je napravio pomor u našem glumištu. Medicinska nauka kaže da ljudi koji piju tako kao što glumci piju, žive 53 godine. E sad vidite koliko je živeo Zoran Radmilović, Slobodan Aligrudić, Cica Perović… Tačno toliko. Ima nešto u toj profesiji. To je rad sa nervima, tu je i trema, verovatno se to rešava pomoću alkohola. To je profesija u kojoj se rano umire", rekao je Šotra.

Pitamo ga kako je u filmu "Idemo dalje" objasnio Bati Živojinoviću da neće izgovoriti ni jednu jedinu reč. 

"Ma nisam mu ja ništa objašnjavao. Imao je on poverenje u mene. Hoće da igra kod mene. Taj film je obišao svet. Kada je taj film prikazivan u Nemačkoj razvila se polemika kakav je to način da deca Nemca gađaju blatom. To je bila manja uloga od te koja je na kraju ispala. Ali Bata inspiriše i onda se na licu mesta dodaju neke scene i kadrovi. Inače taj film je bio prikazivan za rođendan japanskog cara", ispričao je Šotra.

Jedan od onih filmova koji se svakako pamti je i "Braća po materi", za koji Šotra kaže da se radi o ozbiljnoj i teškoj materiji.

"Ali meni je bliska jer je slično kao u mojoj Hercegovini. Isto su tu Srbi i Hrvati. Hrvati su uglavnom Srbi koji si uglavnom primili katoličku veru i to su najljuće ustaše. Isto bacanje u jame, isto je nacionalizam otrovan i kod jednih i kod drugih. I srpski i hrvatski. Imao sam priliku da snimam to bacanje u jamu. Kad se takve scene snimaju čovek mora da nađe meru jer je informacija užasna. Onda sam ja to napravio da sa zvonika ovaj lik u filmu gleda to sa velike distance", kaže Šotra.

I potom ide film koji svi znaju. Sjajan tekst, sjajni glumci, replike koje se prepričavaju i danas - "Boj na Kosovu".

"Ja sam snimao sa Milenom Dravić 'Gospođu ministarku' i oni me zovu da snimo 'Boj na Kosovu' jer će biti godišnjica. Pročitam, dobar tekst. Iz redakcije mi kažu da su to zamislili da se uradi u studiju zbog nedostatka vremena i para. Trebalo je da se postroje glumci, svako čita svoj tekst i koliko traje čitanje toliko traje i snimanje. Ja hoću ali bih da improvizujem.

- Da li si ti normalan? Nema ni vremena ni para.

- Nisam normalan, ali tekst je takav. Daj barem nešto malo da uradimo drugačije.

- Visićemo ovde, ispljuvaće nas. Kako god da snimiš neće valjati. Svi znaju kako je to bilo.

Ali ja insistiram na tome. Ako ne može tako onda neću ja da snimam. Probali oni sa drugima i na kraju opet dođu do mene. I krenemo mi u avanturu. Kakva je to jurnjava bila", prisetio se Šotra.

Kaže kako su se glumci otimali da igraju junake.

"Lane Gutović hoće da igra junaka ali ne sme da priđe konju. Ono što je krupan kadar snima se tako što neko napred vodi konja. A on se jedva popne na tog konja. Plaši se. U širem planu uđe kaskader", kaže Šotra.

Na konstataciju da deluje da je glumačku podelo temeljno izabrao, slavni reditelj ističe da ništa tu temeljno nema i da je to jedna neponovljiva ludost.

"Ne znam da li bi iko sebi to dozvolio. Da uzmeš nešto što je nacionalni mit gde svi imaju neko mišljenje i gde ćete svi dočekati na nož. I još da snimiš to za 30 dana sa nekim budžetom… Dobri glumci su jedini spas tog filma. E sad imate dobrog glumca ali slabo uči tekst. Kao što je bio Predrag Pepi Laković. Mi snimamo ceo dan. A Pepi Laković je poznat po tome da slabo uči tekst. I ide vojska srpska... i Pepi je u toj koloni. I snimamo a Pepi greši. Onda vraćaj nazad, snimaj ponovo. Ovi što igraju vojnike počeli da se bune jer idu napred nazad i slušaju tu nekog čiču koji brlja tekst", kaže Šotra.

Snimao je po deset scena u toku dana. Snalazio se kako je znao i umeo.

"Sećam se dođem na snimanje, imamo 10 scena. Svaka od njih bi trebalo da se snima po nedelju dana. A ja njih deset snimam u toku jednog dana. Uveče ostaje samo bojno polje da se snimi.

- Koliko ste statista predvideli za ovo?

- Biće dva razreda iz škole.

- Ma kakva dva razreda, vidite li koliko je ovo bojno polje?

I dok ja to pričam prilazi mi neki čovek i pozdravlja se sa mnom. Kaže kako je on moj zemljak, direktor poljoprivrednog dobra.

- Imaš li ti neke radnike?

- Imam jedno 200, uglavnom Romi.

- Dovedi ih uveče ovde.

Našminkamo mi ove u prvom planu, kostimiramo ih. Konje drogiramo da budu mrtvi. Dođu Romi, ja im kažem da poležu pozadi. Žurimo jer pada blenda. Oni tamo nikako da polegaju, ne razumeju o čemu se radi. Oni do malopre okopavali kukuruz. I krenemo da snimamo, kad ustade jedan i ode da mokri. I tako…", prisetio se Šotra.

Kaže kako mu je najteže bilo da snima scene borbe.

"To i nije moj posao, da je sreće to bi snimala druga ekipa. Najlakše mi je bilo da snimam Murata. Leži. Ljuba Tadić reče – ova ležeća uloga mi baš leži", kaže Šotra.

Kada je snimio "Zonu Zamfirovu" cela zemlja je pohrlila u bioskope. Obarani su svi rekordi. Ali malo je poznato da lik Maneta nije odmah bio namenjen Vojinu Ćetkoviću.

"Od mene je redakcija tražila da ja to adaptiram da bude TV drama. Ja to adaptiram, ali promeni se urednik i ništa. Prođe deset godina i ja se setim toga i rešim da se borim za to. Niko neće da pomogne, nikoga to ne interesuje. A Dragan Nikolić se zapalio da igra Hadži Zamfira.

- Znam ja onog ministra Nišliju Živkovića, reče Dragan.

I primi nas Živković i pozove direktora televizije i pita ga zašto neće da snima Stevana Sremca. Direktor bio u čudu, nije ni znao da redakcija neće da snima. A u to vreme redakcija ako se ne ugradi neće da radi. I naravno da je odmah stvar krenula", rekao je Šotra.

Proveravamo da li je zaista tačno da je uloga Maneta bila ponuđena Sergeju Trifunoviću.

"Jeste nudio sam Sergeju da igra Maneta. On je izbegao i bolje što je izbegao jer Vojin odgovara više za to", rekao je Šotra.

S druge strane, Aleksandar Berček mu je bio prvi izbor kod uloge za film "Šešir profesora Koste Vujića".

"Berček je vrlo dobar glumac. Profesionalac. Dobar glumac je obično profesionalac. On je sjajan glumac. Jedino mislim da ne valja što se on povukao malo tamo u svoj Srem, van domašaja je reditelja i javnosti. Sad bi trebalo da igra više pogorovu što glumaca njegovih godina nema mnogo", rekao je Šotra.

Reditelj kaže i to da što je slabiji glumac to ćete ovako imati problema sa njim.

"To vam ja kažem iz mog viševekovnog iskustva. Sećam se kad sam prvi put radio sa Pajom Vuisićem trebalo je da ga snimam u dva popodne. A ja mu zakažem sastanak u 9 ujutru.

- Što si me zvao u 9?

- Da malo pričamo…

- Misliš, Paja pije, pa da mi se ne napije do 2 sata. Ja sam celu noć mogao da šikam, to ne možeš da kontrolišeš. Zapamti Paja pijan ne dolazi na snimanje.

Inače moj najveći problem je bio kada sam počeo da radim “Više od igre”. Zamolio sam jednog profesora sa Akademije da mi da svog najboljeg diplomca za glavnu ulogu. I on mi ga pošalje. Ja krenem da snimam sa njim i vidim da to neće ići. To su bili teški trenuci kada treba mladom čoveku reći da nije za to. Posavetujem se sa mojim pomoćnikom, koji je bio stari profesionalac, i on mi kaže – menjajte odmah. I ja odmah zatražim da mi pozovu Peru Božovića", rekao je Šotra.

Na kraju, kaže da, kada pogled svoju karijeru, činjenica je da je pre svega bio zaposlen na Televiziji Beograd.

"Uglavnom sam radio no što su mi nalagali tako da nisam bio dovoljno slobodan čovek da biram šta ću da radim. Ali gledao sam od onoga što radim da učinim bolje od onoga što su oni mislili. Da izdignem to malo iznad televizijskog. Gledao sam da radim najbolje što mogu. Radio sam mnogo a opet sam tokom ovog mog trajanja sam imao utisak da su bile velike pauze i stalno sam se pitao kada ću ja nešto da radim. A kad saberem, kad pogledam ceo zbir on je zastrašujuć. Meni je ovaj posao bio zadovoljstvo. Sretan sam što sam svoj život time mogao da ispunim", rekao je Zdravko Šotra.

(MONDO/Petar Latinović)