Valentin Levičev (17) se sa porodicom preselio iz Moskve u Novi Sad, iako je osnovni razlog bilo obrazovanje, pronašao je inspiraciju za fotografisanje.
Nekadašnji Moskovljanin Valentin Levičev (17) je sa porodicom rešio da se preseli u Novi Sad zbog obrazovanja. Upisao je Jovinu gimnaziju, a najviše voli da se bavi fotografijom, inspiriše ga Novi Sad i ljudi koji žive u njemu.
Dok je živeo u Rusiji, uglavnom je fotografisao prirodu, ali kada je došao u vojvođansku prestonicu inspiraciju je počeo da pronalazi na ulici, u ljudima, zgradama... Od tog momenta na stotine i stotine fotografija s prizorima iz Novog Sada i okoline napravio je Valentin.
"Ljudi su ti koji me najviše inspirišu. Dobri su, pristupačni i uvek hoće da pomognu. Isti slučaj je i u Jovinoj gimnaziji koju pohađam. Trudim se da svojim foto-aparatom zabeležim momente koji se ne mogu baš videti na svakom koraku. Zato zavirujem na neuobičajena mesta i tamo nalazim željene prizore", kaže mladić.
Motiv za preseljenje u Srbiju je bilo njegovo obrazovanje, jer njegova porodica nije bila zadovoljna sa onim koje se nudi u njihovoj domovini, pa su odlučili da potraže bolje.
"U suštini, više sam naučio od majke nego u školi. Nismo bili zadovoljni kako funkcioniše celokupan obrazovni sistem i zato smo preduzeli ovaj korak. Odabrao sam Jovinu gimnaziji jer mi se završetkom te škole pružaju ogromne mogućnosti za nastavak školovanja na bilo kom od fakulteta. Ovde mogu bez opterećenja da učim, ne obraćajući pažnju na neke sporedne pojave tamo prisutne", priča Valentin.
I život van škole, kaže, razlikuje se od onog u Rusiji. Peške iz Banatića, gde stanuje, ide u školu, što nije bio slučaj u Rusiji. Kaže da u Rusiji nije imao tako puno slobodnog vremena, a da, pritom, sve uspe da postigne. Sa drugarima odlazi u kafić, a kada je slavio rođendan, svi iz razreda su došli, što se nije dešavalo u Moskvi.
Kada su birali mesto za život, Beograd su odmah odbacili kao opciju zato što je poput Moskve. Velik, prenaseljen, a to nisu hteli. Novi Sad im se na prvi pogled dopao, oduševljeni arhitekturom koja ne poznaje stambene zgrade od 40 spratova kao u Moskvi. Jedina zamerka su im visoke letnje temperature, zbog kojih su prethodno leto proveli na Fruškoj gori, gde su ih mnogo bolje podneli.
Za nekog ko živi nepune dve godine u Srbiji, Valentin vrlo dobro govori srpski. Isprva ga je učio privatno, a onda je sam shvatio da je bolje da nastavi u direktnom kontaktu sa ljudima da ga usavršava. Majka mu je klinički farmakolog i sada pokušava ovde da pronađe posao.
(MONDO/Dnevnik)
