Ljubav Tita i Davorjanke je bila velika i tragična, a otpočela je njihovim prvim susretom u hotelu "Esplenada“ u Zagrebu.
Davorjanka Paunović Zdenka smatra se jednom od najvećih ljubavi Josipa Broza Tita, sa kojim je punih pet godina živela u vanbračnoj zajednici. Upoznali su se neposredno uoči Drugog svetskog rata, tokom kog su bili nerazdvojni, i zajedno su dočekali oslobođenje.
Davrojanka se rodila 1921. godine u Kučevu, a detinjstvo i ranu mladost je provela u Požarevcu. Još tokom gimnazijskih dana se uključila u partiju, a kada je počela da studira francuski u Beogradu intenzivnije joj se posvetila.
Tito nije bio njena prva ljubav, tokom studija je upoznala mladog studenta medicine i studentskog lidera Jovu Kapičića, koji je već tada bio poznati komunista i koji se u nju zaljubio. Živeli su zajedno godinu i po dana i za to vreme je Davorjanaka postala oficirka za vezu između Beograda i Zagreba.
Ljubav Tita i Davorjanke je bila velika i tragična, a otpočela je njihovim prvim susretom u hotelu "Esplenada“ u Zagrebu gde je Davorjanka polagala ilegalni partijski kurs, a Tito je kao generalni sekretar KPJ upoznao sve polaznike kursa.Tito je tada bio u vanbračnoj vezi sa Hertom Has koja je bila u drugom stanju.
Predstavio se Davorjanki svojim ilegalnim imenom, inženjer Slavko Babić. Kako bi izbegao da ga otkriju agenti zagrebačke policije, on se služio raznim metodama, a jedna od njih bila je veoma elegantno oblačenje.
Кako bi dodatno zavarao trag policiji, od potčinjenih partijskih rukovodstava tražio je da kontakt sa njim održavaju preko partijskih kurira, a to su bile mlade i lepo obučene devojke. Na taj način, policijskim agentima bilo je teško da posumnjaju da je elegantni gospodin u pratnji mlade devojke u stvari generalni sekretar ilegalne Кomunističke partije, a da je devojka partijski kurir.
Partija je ubrzo zamenila dotadašnjeg Titovog kurira Davorjankom koja je primljena na poziciju zbog svog elegantnog i modernog oblačenja i tada se odigrala sudbonosna ljubav, na prvi pogled.
Davorjanka je dobila lažno ime Zdenka i ubrzo ju je Tito preselio u Zagreb gde je ona postala njegov lični kurir, saputnica tokom dolaska u Beograd, posle napada Nemaca, i osoba koja je u partijske punktove prenosila njegove naredbe i informacije.
"Po zdencu koji predstavlja nepresušni izvor bistre i hladne vode. On obično izvire ispod nekog kamena i svojim izgledom osvežava čoveka. Zdenka je bila nepresušan izvor mojih ideja i moje intelektualne, revolucionarne i političke aktivnosti“, objašnjavao je Tito kasnije simboliku njenog imena imena.
Strastvena veza počela je veoma burno. Davorjanka, tada već Zdenka, obavljala je razne partijske i ratne zadatke i bila Titova sekretarica, domaćica i ljubavnica. Titu je toliko značila da je i na vanrednim sastancima Vrhovnog štaba, kada su ga drugovi prekorevali zbog odnosa sa njom, ponavljao da ne može bez nje.
Nosila je veliki vojnički šinjel, marširala je u koloni poput ostalih, radila za Tita na svim partijskim sastancima, čuvala za njega hranu, gladovala, pešačila, uvek hodala sa opasnije strane štiteći ga i spavala na zemlji pored njegovog ležaja. Bila je pojam ratne sekretarice, spremna da pogine za njega. Plašila se jedino bombardovanja, ali je hrabro vodila beleške na Sutjesci dok su oko nje padale bombe.
Sve ovo je bilo veoma teško za njeno krhko zdravlje jer je imala problema sa plućima. Razvoj njene ju je činio nervoznom i razdražljivom i tokom nemačkog desanta na Drvar, doživela je slom živaca.
Dok su nemački padobranci držali pod vatrom Titovu pećinu, ona je histeričnim i glasnim ispadima zabranjivala Titu da izađe napolje. Svojom vikom je odavala njihov položaj i neki od boraca su bili spremni da je ubiju da bi zaštitili Tita, a od sigurne smrti ju je spasila samo činjenica da je bila njegova nevenčana supruga.
Nakon ovog događaja Zdenki su se pojavili znaci tuberkuloze i Tito ju je poslao na lečenje u Moskvu.
Međutim, ušla je u oktobru 1944. u oslobođeni Beograd sa njim jer nije htela da bude dugo odvojena od svoje ljubavi i vrhovnog komandanta. Uselili su se u dedinjsku vilu industrijalca Acovića, a za njih se renovirao i Beli dvor.
Zdravlje joj se pogoršalo u proleće sledeće godine i nastavila je lečenje na Golniku. Umrla je na Golniku 1. maja 1946. Tito je otišao po njeno telo i sahranio je u dvorskom kompleksu. Neki kažu da nije prisustvovao sahrani, niti je ikada stavio cveće na njen grob. Štaviše, bio je zapušten do dolaska kraljevske porodice.
Zdenkin usamljeni grob se nalazi u krugu kraljevskih dvorova na Dedinju i pristojno se održava od kada se prestolonaslednik Aleksandar Drugi Karađorđević vratio u Srbiju.
Imala je 25 godina kada je umrla.
(MONDO)
