Prva grupa državljana Srbije i Makedonije, albanske nacionalnosti, koja je tražila azil u Belgiji, ušla je na teritoriju Srbije jutros nešto oko 9,30 sati, rečeno je Tanjugu u Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP).
Autobus sa putnicima je, kako se navodi, uredno prešao pasošku kontrolu na graničnom prelazu Batrovci između Hrvatske i Srbije, a njihovo krajnje odredište su, što se državljanja Srbije tiče, Bujanovac I Preševo, gde se očekuje da će stići nešto oko 15 sati.
Autobus sa državljanima Srbije I Makedonije je juče krenuo iz Brisela, a kako je Tanjugu rekla ambasadorka Belgije u Beogradu Deniz de Hauer u njemu se nalazi 44 državljana Srbije i 28 državljana Makedonije.
To je samo deo od skoro 500 državljana Srbije koji su od početka godine zatražili azil u Belgiji koji je dobrovoljno pristao na povratak u svoju zemlju, rekla je ona, dodavši da je samo u februaru azil u Belgiji zatražilo 330 državljana Srbije.
Zbog problema azilanata, na jugu Srbije nedavno je boravio belgijski državni sekretar za pitanja emigracije i azila Melkior Vatle koji je predstavnicima vlasti u Preševu i Bujanovcu, odakle uglavnom potiču azilanti, da niko od građana sa juga Srbije koji su tražili azil u Belgiji ne može dobiti azil iz ekonomskih razloga.
U narednim danima se očekuje organizovani dolazak većeg broja građana Srbije, koji su odustali od zahteva za azil i žele da se vrate kući.
Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić ocenio je danas da zahtevi za azil i readmisija osoba iz Srbije koje nezakonito borave u zemljama Evropke unije (EU) neće ugroziti viznu liberalizaciju.
Dačić je, za skupštinskom govornicom, rekao da će svi oni koji nezakonito borave u zemljama EU i bez razloga i osnova traže azil biti odbijeni i vraćeni u Srbiju i istakao da će Srbija biti veoma kooperativna.
"Molim naše državljane da shvate da vizna liberalizacija ne znači pravo na dobijanje azila ili pravo na sticanje nekih radnih prava u ovim državama", poručio je Dačić.
On je izjavio da je u periodu od kada je uvedena vizna liberalizacija povećan broj zahteva za dobijanje azila u nekim državama EU, naročito u Belgiji i Švedskoj i da je najviše osoba sa juga Srbije, uglavnom albanske i u manjem broju romske nacionalne pripadnosti, ali i sa teritorije Makedonije.
Reč je o 400 osoba koje su tražile azil u Belgiji i oko 600 u Švedskoj, a vlasti iz tih zemalja navode da nema osnova za traženje azila, napomenuo je Dačić.
Prema njegovim rečima, dogovor je da vlasti Srbije i Makedonije istraže da li u postupku odlaska u ove zemlje ima elemenata kriminalnih aktivnosti.
(agencije/MONDO)
Autobus sa državljanima Srbije I Makedonije je juče krenuo iz Brisela, a kako je Tanjugu rekla ambasadorka Belgije u Beogradu Deniz de Hauer u njemu se nalazi 44 državljana Srbije i 28 državljana Makedonije.
To je samo deo od skoro 500 državljana Srbije koji su od početka godine zatražili azil u Belgiji koji je dobrovoljno pristao na povratak u svoju zemlju, rekla je ona, dodavši da je samo u februaru azil u Belgiji zatražilo 330 državljana Srbije.
Zbog problema azilanata, na jugu Srbije nedavno je boravio belgijski državni sekretar za pitanja emigracije i azila Melkior Vatle koji je predstavnicima vlasti u Preševu i Bujanovcu, odakle uglavnom potiču azilanti, da niko od građana sa juga Srbije koji su tražili azil u Belgiji ne može dobiti azil iz ekonomskih razloga.
U narednim danima se očekuje organizovani dolazak većeg broja građana Srbije, koji su odustali od zahteva za azil i žele da se vrate kući.
Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić ocenio je danas da zahtevi za azil i readmisija osoba iz Srbije koje nezakonito borave u zemljama Evropke unije (EU) neće ugroziti viznu liberalizaciju.
Dačić je, za skupštinskom govornicom, rekao da će svi oni koji nezakonito borave u zemljama EU i bez razloga i osnova traže azil biti odbijeni i vraćeni u Srbiju i istakao da će Srbija biti veoma kooperativna.
"Molim naše državljane da shvate da vizna liberalizacija ne znači pravo na dobijanje azila ili pravo na sticanje nekih radnih prava u ovim državama", poručio je Dačić.
On je izjavio da je u periodu od kada je uvedena vizna liberalizacija povećan broj zahteva za dobijanje azila u nekim državama EU, naročito u Belgiji i Švedskoj i da je najviše osoba sa juga Srbije, uglavnom albanske i u manjem broju romske nacionalne pripadnosti, ali i sa teritorije Makedonije.
Reč je o 400 osoba koje su tražile azil u Belgiji i oko 600 u Švedskoj, a vlasti iz tih zemalja navode da nema osnova za traženje azila, napomenuo je Dačić.
Prema njegovim rečima, dogovor je da vlasti Srbije i Makedonije istraže da li u postupku odlaska u ove zemlje ima elemenata kriminalnih aktivnosti.
(agencije/MONDO)
