Posle 16 časova ubeđivanja sa pregovaračkim timom policije, Dušan Bajić (50), potpukovnik Vojske Srbije u penziji, koji je od srede uveče naoružan bio zabarikadiran u stanu u Sandžačkoj ulici 32b na Ceraku, predao se u četvrtak policiji.
On je u nervnom rastrojstvu pucao na pripadnike MUP koji su uzvratili vatru. Srećom, niko nije povređen.
Kako pišu „Novosti“, Bajić je kolima Hitne pomoći prevezen je na odeljenje neuropsihijatrije VMA, gde je zbrinut. Nezvanično, uzrok ove drame je vijetnamski sindrom od kojeg je bivši potpukovnik patio.
Sve je počelo u sredu oko 22 časa. Bajić, naoružan sa dva pištolja, izašao je iz svog stana na drugom spratu gde živi i počeo da viče "da će sve da pobije". Vidno unezveren, skoro sat vremena šetao je hodnikom zgrade.
„Vraćao sam se kući i čuo da neko galami u hodniku“, kaže za „Novosti“ jedan od stanara u Sandžačkoj ulici 32b. „Pretpostavio sam da je Dule, jer se i ranije svađao sa komšilukom. Kada sam ga video sa pištoljima u rukama, istrčao sam iz zgrade.“
„Blic“ piše je Duško B. u hodniku trospratnice sreo komšiju, njegovu suprugu i ćerku i uperio pištolj u njih. Nije pucao, već se komšinici obratio rečima: „Ja vas veoma poštujem.“ Kako saznaje „Blic“, komšija u koga je Duško B. uperio pištolj je rođeni brat Svetka Kovača, direktora Vojnobezbednosne agencije.
Bajić je u sredu oko 23 časa došao do stana broj 5 na visokom prizemlju. Pozvonio je, pišu „Novosti“, i vlasnici Mariji Đorđević rekao da mu je naglo skočio šećer, i da mu treba čaša vode. Žena je, ne sluteći ništa, otvorila vrata. Pomahnitali komšija je uleteo u stan u kome je tada bio i Marijin dečko. Preplašena vlasnica je posle pola sata, zajedno sa momkom uspela da pobegne iz stana i, to preko terase, sa koje su bile spuštene merdevine!
Komšije su tada alarmirale policiju. Ispred zgrade su se ubrzo pojavile patrole interventne brigade. Kada ih je Bajić video izleteo je i zapucao na njih! U međusobnom puškaranju jedan od hitaca pogodio je Bajića u leđa, ali ga je spasao pancir koji je imao na sebi. „Blic“ navodi da je jedan od metaka rikošetirao i po panciru okrznuo jednog policajca. Tada se nekadašnji vojnik zaključao u stan Đorđevićeve koji, inače, ima blindirana ulazna vrata.Kako pišu „Novosti“, Bajić je kolima Hitne pomoći prevezen je na odeljenje neuropsihijatrije VMA, gde je zbrinut. Nezvanično, uzrok ove drame je vijetnamski sindrom od kojeg je bivši potpukovnik patio.
Sve je počelo u sredu oko 22 časa. Bajić, naoružan sa dva pištolja, izašao je iz svog stana na drugom spratu gde živi i počeo da viče "da će sve da pobije". Vidno unezveren, skoro sat vremena šetao je hodnikom zgrade.
„Vraćao sam se kući i čuo da neko galami u hodniku“, kaže za „Novosti“ jedan od stanara u Sandžačkoj ulici 32b. „Pretpostavio sam da je Dule, jer se i ranije svađao sa komšilukom. Kada sam ga video sa pištoljima u rukama, istrčao sam iz zgrade.“
„Blic“ piše je Duško B. u hodniku trospratnice sreo komšiju, njegovu suprugu i ćerku i uperio pištolj u njih. Nije pucao, već se komšinici obratio rečima: „Ja vas veoma poštujem.“ Kako saznaje „Blic“, komšija u koga je Duško B. uperio pištolj je rođeni brat Svetka Kovača, direktora Vojnobezbednosne agencije.
Bajić je u sredu oko 23 časa došao do stana broj 5 na visokom prizemlju. Pozvonio je, pišu „Novosti“, i vlasnici Mariji Đorđević rekao da mu je naglo skočio šećer, i da mu treba čaša vode. Žena je, ne sluteći ništa, otvorila vrata. Pomahnitali komšija je uleteo u stan u kome je tada bio i Marijin dečko. Preplašena vlasnica je posle pola sata, zajedno sa momkom uspela da pobegne iz stana i, to preko terase, sa koje su bile spuštene merdevine!
„Čuo sam 30-ak hitaca. Ne znam, možda je ispaljeno i više metaka. Duško je nekoliko puta izlazio iz stana i pucao u hodnik. Samo je odzvanjalo“, priča za „Blic“ očevidac Aleksandra Đ.
Oko ponoći je stigla i protivteroristička jedinica (PTJ) i pregovarački tim MUP-a. Odmah su počeli pregovori o njegovoj mirnoj predaji. Komunikacija je uspostavljena telefonom i preko prozora stana. Kako su se pregovori odužili do jutra, policija je oko 7 časova naredila evakuaciju više od 100 stanara zgrade u Sandžačkoj 32b.
Prema nezvaničnim informacijama, u pregovore je bio uključen i Bajićev psihijatar.
„Nije imao nikakvih posebnih zahteva, osim da mu se omogući kontakt sa porodicom i dostave neophodni lekovi, pošto boluje od šećerne bolesti“, rekli su za „Novosti“ iz pregovaračkog tima policije. „Kako su sati odmicali imao je još neke prohteve, ali oni su banalni i menjali su se iz časa u čas.“
Bajić je, kako objavljuje „Blic“, u 14.50 sati izašao iz stana. Njegovoj predaji je, kako saznajemo, prethodilo ubeđivanje policije da nisu naoružani. Jedan od njih ispred zgrade visoko je podigao pištolj i ponudio da ga stavi u papirnu kesu koju je držao kolega.
„Hajde, postavi merdevine i polako siđi“, ohrabrivao ga je član pregovaračkog tima, a zatim je Duško B., koji je stajao na terasi, zatražio da se otvore vrata od džipa kako bi se uverio da unutra nema nikoga.
Kada su to učinili, spustio se polako niz stepenice kada su ga preuzele specijalne ekipe policije. Policajci koji su bili ispred zgrade odmah su mu stavili lisice na ruke i smestili ga u vozilo Hitne pomoći. U trenutku kada je izlazio blago se nasmešio i dva puta povikao: „Živela Srbija!“, a zatim je odvezen na Vojnomedicinsku akademiju, gde je pregledan, piše „Blic“.
Bajić je, objašnjavaju „Novosti“, kao vojno lice devedesetih godina bio na ratištu. Zbog toga je, navodno, bolovao od takozvanog vijetnamskog sindroma. Pre devet godina je dobio stan u Sandžačkoj 32b, ali tu se doselio nedavno. Komšije kažu da se mnogo promenio posle saobraćajne nesreće 2002. godine. U stanu broj 9 na drugom spratu živeo je sam.
(MONDO/fotografije Blic i Press)
