„Obuci majicu dugih rukava, nemoj da ti se vidi tetovaža, ipak ideš na razgovor za posao.“
„Obuci majicu dugih rukava, nemoj da ti se vidi tetovaža, ipak ideš na razgovor za posao.“
„Nemoj da se šišaš na kratko, to je muška frizura.“
„Baš si štreber ako imaš sve petice.“
„Snima za Tik-Tok, kakav krindž.“
Koliko puta ste čuli ovakav komentar, možda pomislili slično ili izgovorili? Nekada bez potpuno loše namere, a nekada jer je okruženje nametnulo atmosferu da je to sasvim u redu.
A da li je?
Kao što se trudimo da gradimo društvo u kojem možemo da neustrašivo iznosimo svoje mišljenje, uz poštovanje svake individue, isti mehanizam bi trebalo da primenimo i na različitost u svim njenim oblicima. Da gajimo poštovanje prema svemu što je drugačije i što nam nije nametnuto – prema različitim interesovanjima, pojavljivanjima, hobijima, željama i snovima.
Kako to možemo da uradimo?
Svako izjašnjavanje je nova prilika da damo svoj doprinos i sitnim koracima gradimo okruženje prihvatanja. Da pazimo šta govorimo, da razmislimo zašto smo nešto rekli, ko je odlučio da nešto „tako treba da bude“, i da li ćemo povrediti osobu kojoj upućujemo komentar.
Kao omaž različitosti, nastali su i novi Clipsy oblici – pa je i rispekt dobio svoj ukus. Svaki je drugog oblika i različit, a svi zajedno čine jednu kompaktnu celinu. Jer, na kraju dana, naši odnosi, ljubav prema drugima, prema tome što nas njihove različitosti dopunjuju i svakodnevno uče, čine savršenu kombinaciju naših nesavršenosti.
Hajde da budemo u tuđim cipelama – kako bismo se osećali da drugi guše ono što jesmo, ono što nas istinski čini srećnima?
