Beograđanin iz Toronta, koji u Kanadi živi već 13 godina, priča o svojim pozitivnim iskustvima i prednostima života u "uređenom društvu", a otkriva da "grtal`ce" nisu najbitnija stvar u ovoj multikulturalnoj državi.
Verovatno je malo onih koji nisu gledali ili čuli čuveni skeč s pismom Bosanca iz Kanade u kojem proklinje sneg koji neprestano pada i „grtal`cu“ koja se pokvarila. U međuvremenu, Kanada je postala i sinonim za zemlju u koju su otišli mnogi mladi parovi iz Srbije i regiona, pronašavši dobro plaćene poslove i uređenu državu s mnogo prilika za razvoj i uspeh. Takođe, mogli smo čuti i iskustva ljudi koji se u Kanadi nisu snašli i kojima mentalitet Kanađana i način na koji je ustrojena ova ogromna multikulturalna država nije odgovarao.
Za naš portal, iz Toronta, govorio je jedan naš zemljak, Beograđanin, koji je put Kanade otišao pre trinaest godina sa suprugom i detetom, a sada je postao i državljanin ove zemlje. Njegova iskustva su šarenolika, a slika koju nam o Kanadi pruža je vrlo detaljna.
Već na samom početku razgovora on otkriva koje su, po njemu, prednosti života u Kanadi u odnosu na život u Srbiji.
"Nije ti potrebna dodatna energija i dodatni napor da bi ostvario svakodnevne potrebe i usluge bilo kog tipa. Pogotovo kad je u pitanju administracija. To je kod njih odlično rešeno“, kaže za Mondo Boban Dimitrijev IT stručnjak iz Toronta, a zatim detaljnije objašnjava svoj stav.
Registracija vozila je besplatna
"Ili ćeš imati red, gde će svi uredno da stoje i čekaju da uđu u autobus ili ćeš imati haos. Da bi civilno društvo funkcionisalo, onda mora da postoji red i neko odgovoran za njegovo sprovođenje. Tako je u Kanadi. Recimo, ne moram da idem u policiju da bih registrovao auto svake godine. Ne maltretiraju me da radim tehnički pregled i mogu sve to da uradim onlajn. Registracija se vrši za tvoj rođendan. Tako ne možeš da kažeš da si zaboravio. Registracija je besplatna. Tri meseca pre rođendana, pošalju ti kovertu sa papirom na kojem piše: `Ukoliko je sve ostalo nepromenjeno – imate isti auto, niste promenili adresu prebivališta, samo potvrdite ove informacije na sajtu`. I to je sve što treba da uradiš. Nakon toga, poštom mi pošalju stiker za tablice i ne treba više ništa da uradim. Doduše, tamo su automobili mahom novi, tako da prvih pet ili sedam godina nema potrebe da ideš na tehnički pregled“, kaže Boban.
On pojašnjava da je zajedno sa suprugom Kanadu kao destinaciju za život izabrao pukom igrom slučaja.
"Kanadu smo izabrali sasvim slučajno. Prvo smo hteli da idemo u Australiju, a onda je moja supruga srela svog školskog druga koji se iseljavao u Kanadu i od njega smo saznali da bi Kanada bila bolje rešenje. Ako ništa drugo, bliže je. To je bilo 2009. godine. Mi smo onda otišli na sajt kanadske vlade i popunili obrasce. Njihova imigraciona politika je industrijsko-politička odluka, tako da često menjaju uslove za useljenje. Ako već imaš ponudu za posao, ti za nekih mesec dana dobijaš papire, a ako je nemaš, onda moraš da ostvariš određeni broj poena koji ti daju mogućnost da dobiješ dozvolu. Poeni se skupljaju na osnovu uslova koje zadovoljavaš. Recimo, ako imaš od 25 do 30 godina, ako si završio fakultet, znaš francuski i engleski jezik, imaš pet godina radnog iskustva u struci… Sve to piše na sajtu, tako da unapred znaš kakve su ti šanse“, objašnjava Boban.
Firma gde su ljudi najveće blago
Potom objašnjava kako izgleda samo useljavanje u Kanadu.
"Kad smo sleteli na aerodrom u Torontu otišli smo na imigraciono i oni su nam odmah rekli: `Dobrodošli kući`. To je najlepša moguća poruka kad prođeš carinu. Tamo ljudi izdaju zgrade, a ne stanove. Imaš kompaniju koja drži deset zgrada, koje imaju menadžera i domara, i mi smo najam stana ugovorili iz Beograda, tako da nas je odmah čekao smeštaj. Zanimljivo je da oni tamo broje samo spavaće sobe, tako da smo mi unajmili dvosoban stan sa jednom spavaćom sobom, koji se računao kao jednosoban. Taj stan je koštao oko 700 dolara mesečno. Takav stan je sada oko 1.500 dolara", kaže Boban i dodaje da je imigraciona politika odlično organizovana.
"Oni imaju organizovane službe koje prihvataju imigrante. Ukoliko si zainteresovan da pronađeš posao i da se brže uklopiš u društvo, onda odlaziš u najbliži imigracioni centar u kojem te kroz brošure i besplatne kurseve upoznaju sa jezikom, kulturom i opštim uslovima života. Ja sam pronašao posao za dve nedelje, mada je sam intervju i testiranje trajao nešto duže. Najbolji savet koji sam dobio tamo je bio: `Nemoj raditi posao za preživljavanje`. Hoće da kažu da treba da sačekaš malo dok ne pronađeš posao u branši za koju si se školovao ili u nekoj drugoj koja izgleda prosperitetno. Kompanija u kojoj ja radim deluje kao nešto zašta se Tito borio. Da je Tito živ i da vidi kako je ta kompanija organizovana, ubeđen sam da bi rekao: `To je lepo, to ja volim. Majku vam božju imperijalističku, ja sam se za ovo borio!`. To je kompanija u kojoj su ljudi najveće blago“, priča naš sagorovnik, a potom objašnjava šta to znači u praktičnom smislu.
"Osnovna plata ti je poštena. Rast plate i sve ostalo je takođe pošteno. Prekovremeni rad se dodatno plaća i to 1.5 od osnovice. Recimo ako ti je sat 50 dolara, dobijaš 75 dolara. Prekovremeni rad i rad za praznike takođe imaju posebnu tarifu. Božićni bonus je obavezan i u visini je tvoje mesečne plate. Tu su i nagrade i sledovanja za godine službe – pet, deset i tako dalje… Tu su i nagrade za zalaganje. Oni imaju sistem u kojem ne kažnjavaju one koji su loši, već nagrađuju dobre. Pa ti vidi šta je bolje za tebe.“
Zanimljiva je priča i oko zdravstvenog osiguranja. Naš sagoronik kaže da je kanadska država omogućila svima da imaju pravo na besplatno lečenje.
"U Kanadi si zdravstveno osiguran kao građanin, bez obzira da li si zaposlen ili ne. Ne moraš da dokazuješ da li radiš ili ne radiš, ti si zdravstveno osiguran kao građanin. Čak su ilegalni imigranti tokom pandemije imali mogućnost besplatnog lečenja.“
Poreska služba uhvatila Trudoa u prevari
Na pitanje o tome kako ocenjuje politiku kanadskog premijera Džastina Trudoa, naš sagovornik objašnjava da Kanađane više dodiruje lokalni nego federalni nivo, te da je politički život drugačije organizovan nego što smo navikli.
"Svakodnevni život se odvija na regionalnom, to jest provincijskom nivou, tako da te federalni nivo uopšte ne dotiče. Federalni nivo reguliše spoljnu politiku, vojsku, policiju i inteprovincijske auto-puteve, i to je sve. To je ujedno i osnova dobrog civilnog društva – podela vlasti. Recimo, na gradskom nivou odbornicu ne mogu biti članovi stranaka. Odbornik se bira po imenu, a ne po stranačkoj pripadnosti. Na nivou provincije se glasa za stranke, ali provincijske stranke nisu isto što i federalne, iako se zovu isto. Recimo stranka na provincijskom nivou može da vodi različitu politiku od iste stranke na federalnom nivou“, priča Boban i dalje procenjuje rad Trudoove vlade.
"Trudoa ne treba posmatrati odvojeno od njegovih, nazovimo ih, političkih protivnika. Oni žele da mi verujemo da je politika i dalje centar moći u kojem se stvari odlučuju, a nije. Oni su samo eksponenti, na svakom nivou. Trudoova vlada je napravila strašan, gotovo neshvatljiv kiks kad je tokom pandemija uvela pomoć onima koji su prethodne godine zaradili manje od pet hiljada dolara na godišnjem nivou. Njima su namenili mesečnu pomoć od dve hiljade dolara. Ta mera je donesena ad hok, totalno nepromišljeno, i strašno me iznenadio takav amaterizam. Problem je ispao što je taj novac davan neselektivno, tako da je poresko odmah reagovalo i prijavilo da su novac dobili ljudi, njih preko dvesta hiljada, koji su se lažno prijavili za ovu pomoć. Vlada je naložila poreskoj službi da ne procesuira te ljude odmah, već da malo sačekaju i `sagledaju situaciju`. Neko je lepo profitirao od ovoga, a iza svega stoji Trudoova vlada, koja će ostati upamćena i po ovom skandalu“.
Neonacisti sve jači
Politički trend u poslednje vreme u Kanadi je jačanje desnice i neonacističkih stranaka, od koji je jedna na pretposlednjim izborima u Torontu dobila preko 20 odsto glasova, kaže Boban.
"Sad znam da živim u gradu sa 20 hiljada ljudi koji su neonacisti. To je, po meni, strašno saznanje! Oni predstavljaju ljude, kojih je sve više, koji su razočarani u nešto što se nije ostvarilo. Mislim na obećanja političara na vlasti u poslednjih desetak i više godina.“
Kad je u pitanju rat u Ukrajni, Boban kaže da Kanađani nemaju dilemu na čijoj su strani.
"Zna se na kojoj si strani i to je to. E, sad, jedno je zvaničan stav koji kanadska vlada prezentuje, a drugo je, recimo, mišljenje nekog analitičara, bivšeg generali ili slično – to nije mišljenje koje iznosi Trudo. Međutim, to što obični ljudi lično misle nevažno je u javnom prostoru, koji je već definisan. Javna sfera je odvojena od lične, ali nema sumnje da ljudi prihvataju informacije koje im nude zvanični mediji“, završava naš sagovornik svoju priču.
(MONDO)
