PAVKOVIĆ TVRDI: "KOŠTUNICA ME PRVO BRANIO, PA PODLO SMENIO!" Sve zbog Đinđića - šok detalji sa sednice VSO iz 2002.

Tadašnji predsednik SRJ Vojislav Koštunica je 24. juna 2002. godine po hitnom postupku smenio je Načelnika generalštaba Vojske Jugoslavije generala Nebojšu Pavkovića, nakon žučne i neprijatne rasprave koja je, kako se pričalo, trajala gotovo šest sati, a imala je dva čina.

Uoči sednice VSO, načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Nebojša Pavković izjavio je Tanjugu da iza zahteva za njegovu smenu sasvim sigurno stoji „negativan uticaj jednog dela američke administracije“ i da zato ne treba popustiti spoljnjem pritisku za kadrovske promene.

"Zbog toga smatram da je u ovom trenutku veoma značajno da VSO, a pre svega predsednik SRJ Vojislav Koštunica, prema kome su upućeni pojedini zahtevi za moju smenu, odoli nedemokratskim pritiscima spolja, jer bi to moglo da izazove kompletnu destabilizaciju u zemlji", upozorio je Pavković.

Koštuničin strah od Đinđića

On je tada naglasio da ima "jako povoljne informacije" o velikoj podršci i poverenju koje kao načelnik Generalštaba uživa kod velikog broja članova američke administracije.

Po medijima se spekulisalo da iza istavke Pavkovića, kojeg je deo srpske javnosti smatrao herojem rata protiv NATO-a 1999. godine, stoji Koštunicin strah od generalovog zbližavanja s premijerom Srbije Zoranom Đinđićem.

"Po svom starom običaju, general Pavković vrdao je vešto i igrao na obe sukobljene političke grupacije nove vlasti: malo Predsednik – malo Premijer… A zašto i ne bi kad mu je Koštunica pružio priliku? Kontao je Nebojša Pavković: ako je mogao da nadživi Slobu, može i svakog budućeg vrhovnog komandanta kome je potreban“, pisao je tada Miloš Vasić u "Vremenu", dodatno pojasnivši ovu aferu.

"Posle afere Perišić, borbeni poredak (kako kažu vojnici) postao je sasvim jasan: Đinđić ima Pavkovića, Koštunica ima Tomića. Za inat ne daju svako svoga, a ta dva uniformisana lica, srećna i zadovoljna u sopstvenoj nezamenljivosti, postaju sve bezobraznija. Ništa lakše nego izvaćariti političare, pogotovo one nezdravo fasciniran tajnim službama, Kobrama i ostalim detinjarijama; dok je ovaca – biće i štofova od čiste runske vune. Panika, međutim, naglo raste onoga trenutka kada Mićunovićeva radna grupa predlaže zakonsko regulisanje tzv. saveznih službi bezbednosti. Oba oficira i õentlmena nikako ne vole da se Uprava bezbednosti vrati u formacijski sastav Ministarstva odbrane – svako iz svog razloga: Pavković, jer je uveren da će pre ili kasnije umesto Tomića ugurati nekog svog čoveka, a i već se otvoreno stavio na Đinđićevu stranu, kladio se u pobednika; Tomić iz razloga očiglednih, jer ne bi preživeo", zaključio je tada Vasić.

Moja smena nije bila najavaljena

U jednom od intervjua, on je otkrio šta se stvarno dešavalo tog dana kada je Koštunica odlučio da ga hitno smeni, objsnivši da njegova smena uopšte nije bila na dnevnom redu zakazanog sastanka!

"Moja smena nije uopšte bila najavljena. Ja znam od ranije da je imao pritisak iz inostranstva da me smeni. On je moju smenu u početku odlagao, međutim posle jedne sednice Vrhovnog saveta odbrane, na kojoj smo razgovarali o nekim problemima u vojsci, o finansiranju i o prelasku vojske na korpusnu organizaciju, kada na dnevnom redu nije bila najavljena tačka o smeni načelnika Generalštaba, ili zamena, i kada je završena ta sednica, on je pod tačkom ''razno'' delegirao i tu temu", objasnio je Pavković.

 On je takođe kazao da su svi bili šokirani Koštuničinim predlogom i da su se usprotivili.

„Svi smo bili iznenađeni. Bili su iznenađeni i ostali članovi Vrhovnog saveta odbrane, i Đukanović, predsednik Crne Gore, i Milutinović, predsednik Srbije, tako da ta tačka dnevnog reda na sednici nije prošla. Ova dvojica se nisu složila sa tim da se ja smenim na takav način, pa je sednica završena“, kazao je Pavković, objasnivši da je uprkos tome on znao da će Koštunica istrajati do kraja u svojoj odluci.

"Pošto smo bili zaoštrili retoriku Koštunica i ja, znao sam da je to završena priča. Negde pre Dnevnika, zvali su me iz njegovog kabineta da hitno dođem ponovo kod njega. Ja sam došao. Tamo je bio general Krga, admiral Stajić koji je, po naređenju Koštunice, počeo da čita ukaz o mom penzionisanju. Znači, pošto nije prošla moja smena na sednici, on je odlučio da me penzioniše. Stajić je počeo to da čita, tresle mu se ruke i ja sam rekao: `Što ti se tresu ruke, hoćeš li da ti pocepam taj ukaz?` Rekao sam Koštunici da nije korektno što me smenjuje na taj način, da on uostalom i nije pobedio predsedničkim izborima, okrenuo sam se i otišao. Bilo je to malo nevojnički sa moje strane, ali to ništa nije promenilo situaciju i bio sam penzionisan pre vremena.“

Osuđen u Hagu na 22 godine zatvora

Pavković kaže da se kasnije žalio sudu na odluku tadašnjeg predsednika, ali da je na kraju odustao.

„Kasnije sam se žalio sudu i dobio sam prvu presudu u moju korist, ali odustao sam kasnije od toga. Nije bilo fer zbog načina na koji je on to uradio. Osnovni problem je bio što on nije dozvolio da ja predam dužnost kako je to predviđalo Pravilo službe Vojske Jugoslavije u to vreme. On je tražio da ja momentalno predam dužnost. To je ružno ispalo i to je suština“, objasnio je Pavković, koji se osvrnuo i na ulogu tadašnjeg premijera Đinđića.

"Predsednik vlade, u ono vreme, Đinđić, shvatio je kakav je značaj i uloga vojske u petooktobarskim promenama – da smo se mi ponašali u duhu zakona i ustavnih ovlašćenja, i nismo ni na kakav način ometali demokratske promene u zemlji, počeo je da ceni vojsku, da uvažava. To što se desilo sa njim je tragedija, jer da je on ostao, odnos prema vojsci bi se promenio, ovako oni su proganjali mene i vojsku u celini, a sada su na đubrištu istorije", kazao je Pavković.

Nekoliko godina nakon smenjivanja, Pavković je dobrovoljno otiša u Hag, gde je, nakon sudskog procesa, osuđen na 22 godine godine zbog "zločina na Kosovu".

(MONDO)