Grumen zemlje sa korenom ruže bio je ubedljivo najzanimljiviji paket koji su službenici Pošte Srbije ikada videli, pišu "Novosti".
Kada su stupili u kontakt sa pošiljaocem iz okoline Šapca doznali su da je reč o rođaku koji u dijaspori pati za rodnom grudom i majčinom ružom.
Nažalost, "žive stvari“ ne mogu da se šalju poštom, pa je ruža ostala u Srbiji. I ostali paketi iz Srbije imaju sadržaj sa emotivnom težinom.
U isto vreme, iz inostranstva u Srbiju stižu "materijalni paketi". Najzanimljiviji je svakako bio onaj sa ženskim rubljem u raznim bojama i - jednom veličinom.
"Prosečan paket koji stiže u Srbiju ima osam kilograma, a u njemu se nalaze garderoba, knjiga, igračke i čokolade", kaže Miloš Bogovac, pomoćnik direktora za međunarodni saobraćaj u GPC Beograd.
Kriza u svetu odrazila se i na novčanik naše dijaspore, pa sada šalju manje poklona. U Srbiju dnevno stigne po 200 paketa iz inostranstva. Reč je, uglavnom, o poklonima rodbine.
"Često ljudi odbiju da uzmu paket kada je carina veća od vrednosti njegove sadržine. U Srbiji, kao i svuda u svetu, svaki paket mora da se otvori. Ali, problem je što se u Srbiji carine svi paketi koji imaju vrednost veću od 20 evra uključujući i poštarinu. Propisi su takvi i jedini savet koji mogu da dam je da pošiljaoci zapakuju i originalni račun", kaže Bogovac.
Zbog ovako strogih carinskih propisa, internet i kataloška trgovina u Srbiji još su u povoju. Recimo, kada je aprila 2005. godine "Nekerman" počeo katalošku prodaju, pošta je imala 117.000 paketa!
Pod hitno je donet "Nekermanov zakon" i postali smo jedina zemlja u svetu u kojoj se naplaćuje carina na pošiljke vrednosti manje od 100 evra, a na carinu se dodatno plaća i porez.
Tako se dolazi do paradoksa da lično svako može da unese aparat vredan 5.000 evra, ali za bateriju poslatu poštom vrednu 10 evra mora da plati još toliko za carinu.
Pošta ulaže napore da se izmeni procedura u postupku carinjenja kako bi paketa bilo više, a postupak carinjenja jednostavniji i brže. Uostalom, zarada od poštarine daleko prevazilazili dobit koju država ima od naplate carine. Jedini bi na gubitku bili trgovci.
Da je kriza zahvatila ceo svet najbolje pokazuje broj prispelih paketa. Februara 2009. godine u Srbiju je stiglo 4.107, a ovog februara tek 3.608 paketa.
Zanimljivo je da broj paketa koji se šalje unutar Srbije (mesečno 80.000) ne pada, ali su sada tri četvrtine svih ekspres, a ne obični paketi. U pošti to tumače kao najbolji pokazatelj koliko je život postao brz.
Najviše paketa stiže iz Nemačke, Amerike i Kanade, a njih 70 odsto imaju krajnje odredište u Beogradu. Na jug i istok Srbije stigne 10 odsto, a u čitavu Vojvodinu samo 20 odsto paketa, pišu "Novosti".
(MONDO)
Nažalost, "žive stvari“ ne mogu da se šalju poštom, pa je ruža ostala u Srbiji. I ostali paketi iz Srbije imaju sadržaj sa emotivnom težinom.
U isto vreme, iz inostranstva u Srbiju stižu "materijalni paketi". Najzanimljiviji je svakako bio onaj sa ženskim rubljem u raznim bojama i - jednom veličinom.
"Prosečan paket koji stiže u Srbiju ima osam kilograma, a u njemu se nalaze garderoba, knjiga, igračke i čokolade", kaže Miloš Bogovac, pomoćnik direktora za međunarodni saobraćaj u GPC Beograd.
Kriza u svetu odrazila se i na novčanik naše dijaspore, pa sada šalju manje poklona. U Srbiju dnevno stigne po 200 paketa iz inostranstva. Reč je, uglavnom, o poklonima rodbine.
"Često ljudi odbiju da uzmu paket kada je carina veća od vrednosti njegove sadržine. U Srbiji, kao i svuda u svetu, svaki paket mora da se otvori. Ali, problem je što se u Srbiji carine svi paketi koji imaju vrednost veću od 20 evra uključujući i poštarinu. Propisi su takvi i jedini savet koji mogu da dam je da pošiljaoci zapakuju i originalni račun", kaže Bogovac.
Zbog ovako strogih carinskih propisa, internet i kataloška trgovina u Srbiji još su u povoju. Recimo, kada je aprila 2005. godine "Nekerman" počeo katalošku prodaju, pošta je imala 117.000 paketa!
Pod hitno je donet "Nekermanov zakon" i postali smo jedina zemlja u svetu u kojoj se naplaćuje carina na pošiljke vrednosti manje od 100 evra, a na carinu se dodatno plaća i porez.
Tako se dolazi do paradoksa da lično svako može da unese aparat vredan 5.000 evra, ali za bateriju poslatu poštom vrednu 10 evra mora da plati još toliko za carinu.
Pošta ulaže napore da se izmeni procedura u postupku carinjenja kako bi paketa bilo više, a postupak carinjenja jednostavniji i brže. Uostalom, zarada od poštarine daleko prevazilazili dobit koju država ima od naplate carine. Jedini bi na gubitku bili trgovci.
Da je kriza zahvatila ceo svet najbolje pokazuje broj prispelih paketa. Februara 2009. godine u Srbiju je stiglo 4.107, a ovog februara tek 3.608 paketa.
Zanimljivo je da broj paketa koji se šalje unutar Srbije (mesečno 80.000) ne pada, ali su sada tri četvrtine svih ekspres, a ne obični paketi. U pošti to tumače kao najbolji pokazatelj koliko je život postao brz.
Najviše paketa stiže iz Nemačke, Amerike i Kanade, a njih 70 odsto imaju krajnje odredište u Beogradu. Na jug i istok Srbije stigne 10 odsto, a u čitavu Vojvodinu samo 20 odsto paketa, pišu "Novosti".
(MONDO)
