Srpska avijacija ove godine slavi stogodišnjicu postojanja, ali u nacionalnoj aviokompaniji do sada nije bilo nijedne žene pilota.
Udruženje žena letača Srbije ima oko 10 profesionalnih pilota - žena koje su dobile profesionalnu pilotsku dozvolu, ali od toga je aktivno tek njih pet, koje lete u inostranim kompanijama, rekla je Tanjugu predstavnica Udruženja žena-letača Srbije Marija Milatović
"Nažalost, nijedna od tih devojaka ne radi u 'Jat ervejzu' i zato ove godine, kada slavimo 100 godina srpske avijacije, želimo da se takvo stanje promeni i uđemo u drugi vek obeležavanja bar sa nekom koleginicom koja bi bila u pilotskoj kabini", naglasila je Milatovićeva.
Prema njenim rečima, glavni razlog takvog stanja proizilazi iz činjenice da su na Pilotsku akademiju u Vršcu, na kojoj je "Jat" školovao kadrove, mogli da se upišu i dobiju dozvolu samo mladići koji su posle toga automatski prelazili da rade u pilotskim kabinama aviona te kompanije.
"Udruženje žena letača razgovaralo je sa sadašnjim generalnim direktorom kod koga postoji dobra volja da se takvo stanje promeni, ali 'Jat ervejz' je trenutno u teškoj finansijskoj situaciji i prioritet je da se spasi nacionalna aviokompanija", rekla je ona.
Milatovićeva je dodala da zato apeluje na nadležne da nađu rešenje, jer ako nacionalni avioprevoznik opstane, biće posla i za žene i za muškarce.
Ona je podsetila da prema Zakonu o ravnopravnosti, koji je usvojen u decembru, firme koje imaju više od 50 zaposlenih, među kojima nema osoba drugog pola, moraju da dostave Upravi za rodnu ravnopravnost svojevrstan plan i strategiju kako će da uključe i drugi pol.
"U svetu je drugačija praksa, što pokazuje i činjenica da kompanija 'Lufthanza' ima oko 300 žena u kokpitu, dok gotovo sve aviokompanije u Americi imaju ženske pilote", navela je Milatovićeva.
Ona kaže da je imala želju da leti "otkad zna za sebe", a na to ju je podstaklo posmatranje sokolova i njihova sloboda u vazduhu.
"Imala sam i mogućnost da me roditelji šalju kod rodbine avionom i onda bi mi stjuardese pokazivale avion i kabine, tako da je, možda, i to doprinelo da mi se dopadne letenje", dodala je Milatovićeva.
Ona kaže da dozvolu za pilotiranje nije teško dobiti, nisu potrebne neke posebne sposobnosti, osim finansijskih sredstava, ali i upornosti, dok zdravstvene kriterijume utvđuju Vojnomedicinska akademija i Vazduhoplovni medicinski centar.
"Najteži deo je finansijska strana jer su časovi letenja skupi", rekla je ona i dodala da svaki let košta od 150 do 170 evra, a da je za dozvolu potrebno imati 200 sati da bi se savladale sve tehnike letenja.
Retko koja mlada osoba koja je zainteresovana za pilotiranje ima mogućnosti da zaradi novac i plati časove, tako da se sve svodi na decu roditelja koji mogu da im to omoguće.
"Pre nego što sam krenula na obuku koju sam imala u Americi, radila sam kao stjuardesa u 'Jatu' i na taj način obezbedila neophodna sredstva, ali to su bila druga vremena i moglo se lakše zaraditi", istakla je ona.
Udruženje žena letača pokrenuo je projekat "Srbija poleće" sa ciljem da se javnosti predstavi istorijat srpskog vazduhoplovstva i prikupe sredstva za sto informativnih letova koji će biti podeljeni građanima Srbije.
"Nastojaćemo da zajedno sa Ministarstvom omladine i sporta, Olimpijskim komitetom i drugim institucijama nađemo rešenje kako da, prvenstveno mlade ljude studente, uključimo u vazduhoplovne sekcije u okviru fakulteta", kazala je ona.
Prva žena pilot bila je Danica Tomić, koja je na konkursu lista "Politika" 1931, zajedno sa još dve devojke, krenula na obuku i dobila dozvolu.
"Iako su njih tri zajedno dobile dozvolu 1933, prva dozvola za žene pilote vezuje se ipak za Danicu Tomić koja je bila supruga jednog pilota iz tadašnje Komande vazduhoplovstva pa je preko muža upoznala ovu veštinu", rekla je Milatovićeva i dodala da je Tomićeva nakon dobijanja dozvole bila turistički pilot.
(Tanjug)
"Nažalost, nijedna od tih devojaka ne radi u 'Jat ervejzu' i zato ove godine, kada slavimo 100 godina srpske avijacije, želimo da se takvo stanje promeni i uđemo u drugi vek obeležavanja bar sa nekom koleginicom koja bi bila u pilotskoj kabini", naglasila je Milatovićeva.
Prema njenim rečima, glavni razlog takvog stanja proizilazi iz činjenice da su na Pilotsku akademiju u Vršcu, na kojoj je "Jat" školovao kadrove, mogli da se upišu i dobiju dozvolu samo mladići koji su posle toga automatski prelazili da rade u pilotskim kabinama aviona te kompanije.
"Udruženje žena letača razgovaralo je sa sadašnjim generalnim direktorom kod koga postoji dobra volja da se takvo stanje promeni, ali 'Jat ervejz' je trenutno u teškoj finansijskoj situaciji i prioritet je da se spasi nacionalna aviokompanija", rekla je ona.
Milatovićeva je dodala da zato apeluje na nadležne da nađu rešenje, jer ako nacionalni avioprevoznik opstane, biće posla i za žene i za muškarce.
Ona je podsetila da prema Zakonu o ravnopravnosti, koji je usvojen u decembru, firme koje imaju više od 50 zaposlenih, među kojima nema osoba drugog pola, moraju da dostave Upravi za rodnu ravnopravnost svojevrstan plan i strategiju kako će da uključe i drugi pol.
"U svetu je drugačija praksa, što pokazuje i činjenica da kompanija 'Lufthanza' ima oko 300 žena u kokpitu, dok gotovo sve aviokompanije u Americi imaju ženske pilote", navela je Milatovićeva.
Ona kaže da je imala želju da leti "otkad zna za sebe", a na to ju je podstaklo posmatranje sokolova i njihova sloboda u vazduhu.
"Imala sam i mogućnost da me roditelji šalju kod rodbine avionom i onda bi mi stjuardese pokazivale avion i kabine, tako da je, možda, i to doprinelo da mi se dopadne letenje", dodala je Milatovićeva.
Ona kaže da dozvolu za pilotiranje nije teško dobiti, nisu potrebne neke posebne sposobnosti, osim finansijskih sredstava, ali i upornosti, dok zdravstvene kriterijume utvđuju Vojnomedicinska akademija i Vazduhoplovni medicinski centar.
"Najteži deo je finansijska strana jer su časovi letenja skupi", rekla je ona i dodala da svaki let košta od 150 do 170 evra, a da je za dozvolu potrebno imati 200 sati da bi se savladale sve tehnike letenja.
Retko koja mlada osoba koja je zainteresovana za pilotiranje ima mogućnosti da zaradi novac i plati časove, tako da se sve svodi na decu roditelja koji mogu da im to omoguće.
"Pre nego što sam krenula na obuku koju sam imala u Americi, radila sam kao stjuardesa u 'Jatu' i na taj način obezbedila neophodna sredstva, ali to su bila druga vremena i moglo se lakše zaraditi", istakla je ona.
Udruženje žena letača pokrenuo je projekat "Srbija poleće" sa ciljem da se javnosti predstavi istorijat srpskog vazduhoplovstva i prikupe sredstva za sto informativnih letova koji će biti podeljeni građanima Srbije.
"Nastojaćemo da zajedno sa Ministarstvom omladine i sporta, Olimpijskim komitetom i drugim institucijama nađemo rešenje kako da, prvenstveno mlade ljude studente, uključimo u vazduhoplovne sekcije u okviru fakulteta", kazala je ona.
Prva žena pilot bila je Danica Tomić, koja je na konkursu lista "Politika" 1931, zajedno sa još dve devojke, krenula na obuku i dobila dozvolu.
"Iako su njih tri zajedno dobile dozvolu 1933, prva dozvola za žene pilote vezuje se ipak za Danicu Tomić koja je bila supruga jednog pilota iz tadašnje Komande vazduhoplovstva pa je preko muža upoznala ovu veštinu", rekla je Milatovićeva i dodala da je Tomićeva nakon dobijanja dozvole bila turistički pilot.
(Tanjug)
