ZAMERAM RUSIJI ŠTO NIJE RANIJE NAPALA UKRAJINU: Otac Nenad Ilić za MONDO - Ima poruku za one što ga zovu Tata Prase!

Sveštenik Nenad Ilić, trenutno starešina crkve u Amsterdamu, napisao je naučno-fantastični roman "I-SKY", koji neki porede sa filmom "Matriks". U intervjuu za naš portal, otac čuvenog jutjubera Bogdana Ilića, poznatijeg kao Baka Prase, Ilić otkriva odakle je pronašao inspiraciju za svoju knjigu, šta misli o radu i skandalima svog sina, kao i o pitanju vere u digitalnom društvu.

Iako opisan kao SF, čini mi se da mi pomalo već živimo u svetu kojeg opisuje vaša knjiga - imamo I-cloudove, post mortem Fejsbuk, Gugl algoritmi pamte naše podatke i kad odemo pod zemlju?

"Radnja romana se dešava u budućnosti za nekih recimo pedesetak godina. Neke od stvari koje danas vidimo kao klice tada su sazrele. Neke su sličnije onome kako sad živimo nego što to zamišljamo da će biti u budućnosti. Uvek mi je bilo zabavno da gledam koliko se razlikuje viđenje našeg vremena u filmovima i romanima iz pedesetih, šezdesetih godina prošlog veka od onoga kako mi zapravo živimo. Niti se oblačimo toliko drugačije, čak ni automobili nisu senzacionalno drugačiji. Najveća promena je nastala u komunikacijiama i napredovanju virtuelnosti. Tehnika se razvija ubrzano, ali i dalje mislim da će u budućnosti biti mnogo više onoga što imamo i danas, umesto nečeg sasvim novog. Moram priznati da ja I-SKY i ne doživljavam kao SF roman. To određenje došlo je kasnije. Negde se knjiga mora svrstati da bi bilo jasnije čitaocima u šta ulaze. Pre bih ga nazvao realistički-futuristički-ljubavni-roman-sa elementima-trilera-i-erotike-i-sa-duhovnim-temama."

Vera nema problem s naukom

Mnogi će biti iznenađeni činjenicom da je jedan sveštenik napisao roman koji se reklamira kao pandan Matriksu. Kako je religija spojiva s žanrom koji već u samom nazivu sadrži pridev "naučni", da li ste možda na tragu novog žanra - duhovne fantastike?

"Možda religija ima neke probleme sa naukom, vera nema. Vera i nauka se niti isključuju niti ugrožavaju jedna drugu. Vera se bavi smislom, nauka uzročno-posledičnim. Baviti se smislom i te kako je moguće i gledajući u budućnost, prateći razvoj nauke. A što se termina tiče – inspirativniji mi je 'duhovni realizam'."

Vi se ovde bavite određenom vrste teskobe i besmisla koju stvaraju moderne tehnologije, neki će reći da je to pomalo cinično s obzirom na to da je jedan od vaših sinova, Bogdan, poznatiji kao Baka Prase, praktično zaradio slavu i popriličan imetak upravo zahvaljujući novim tehnologijama i novim vidovima komunikacije?

"Šta znam. Ne volim taj ultimativno depresivni ton u distopijama koje sad pišu i snimaju. Ne mislim da će sve potonuti tako u talasu. Uvek ima tu uz poraz i neke utehe, uz tugu i radosti, uz patnju i makar malo preostalog uživanja. Besmisao nas je napadao i pre ovog neviđenog tehnološkog skoka. Sećate se svih onih priča o otuđenju od pre skoro jednog veka? Pa i od ranije. A, to što je Bogdan kao dete ovog veka našao svoj posao kao zabavljač u medijima koje ume bolje da koristi nego drugi nema nikakve veze sa pomalo zabrinjavajućim razvojem koju sama struktura novih medija unosi u naš život."

Moj sin ima talenat za komunikaciju

Da li je teško biti roditelj momka koji karijeru gradi pod nadimkom Prase i sa svetom deli svoju intimu u koju spadaju i obnažene fotografije njegove devojke koja je, ovo je isto zanimljivo, postala zvezda zahvaljujući vezi s Bogdanom i sada uz pomoć fotošop-golotinje pravi karijeru na društvenim mrežama koja je zasnovana na... Hm, pa, ničemu? 

"Ma, to je svetski fenomen. Ništa posebno ni originalno. Kao što je muzika sve pojednostavljenija, slike bez figura i priče, filmovi bez velikih zvezda kakve su bile nekad, tako su i medijski sadržaji sve jednostavniji. Danas se sve svelo samo na talenat za komunikaciju, a sadržaj komunikacije više i nije toliko bitan. Očigledno postoji obavezni program, lepota, privlačnost, pare i tako dalje. Uostalom pogledajte bilo koju naslovnu stranu bilo kojih novina, portala. Ne diktiraju Bogdan i Anja pravila uspešnosti u medijskom biznisu. Diktirate vi koji radite u medijima, a posebno oni koji ih uređuju. A, s druge strane ne treba zaboraviti - ne mogu svi na toj sceni površnosti imati uspeha. I za to je potreban poseban talenat. Ja prvi i kad bih hteo - ne bih mogao. A lepo je biti komercijalno uspešan, zar ne?"

Zameraju mi što sma lik iz crtanog filma

U istom stilu, moram i da vas pitam još jedno banalno pitanje: da li vam kao teologu, reditelju i piscu smeta kad vas mediji i društvene mreže oslovljavaju sa "Tata prase"?

"Ti, što me kažete tako oslovljavaju, i ja – ne spadamo u isti kulturni krug. Inače bi možda pronašli i nešto drugo za mene osim da sam lik iz dečijeg crtanog filma. Šta ćemo, svako ima svoja interesovanja i svoje limite."

Što bi Pajtonovci rekli, a sad nešto potpuno drugačije - kao svešteno lice, kako gledate na svet koji propagira čipovanje ljudi da bi u prstu imali platne kartice, nadzor informacija, skladištenje podataka, veštačku inteligenciju za koju kažu da će uskoro biti pametnija od čoveka i možda postati autonomni entitet?

"Imam blagu zabrinutost, ali i ne plašim se previše. Bez Boga ni preko praga, a s Bogom – bilo gde. Naravno da čovek razmišlja o tim stvarima i uočava sve opasnosti koje se kriju iza prebrzog razvoja tehnike. Ali teško je tu doći do jasnih zaključaka. Uostalom zbog toga sam i napisao roman, a ne esej. Bez emocija i intuicija teško je samo razumom doći do slike onoga šta nas čeka."

Možete li da zamislite da jednog dana, neki robot preuzme ulogu sveštenika jer je isprogramiran da u svom veštačkom mozgu sadrži iste informacije koje ima svešteno lice, jer je očigledno da se ide u pravcu da algoritmi zamene ljude, a njih možeš da isprogramiraš, dok čovek uvek može da se mentalno odmetne od zacrtane uloge u društvu i poslu?

"Pokušaj da se algoritmima zameni čovek, možda i može uspeti, mada sumnjam. Kad bi uspeo - ne bi bilo više čoveka. Šta će onda i sveštenik? A čovek je mnogo više od informacija, pa i od emocija. Stvoreno biće u kome se stiče materijalna i duhovna tvorevina, anđeoski svetovi i ponori tame, prolazno i večno... Čovek kao biće stvoreno da sa Bogom, ljubavlju može ući u Božansku večnost ne može biti ograničen nikakvim informacijama. Ni informacijama o samom sebi ni informacijama o svetu oko sebe. Postoji i ono nesmestivo u informacije. Bolje rečeno On."

Voli, brate, pa ćeš verovati

Šta znači biti vernik i verujući u današnjem svetu u kojem se na Boga i na crkvu često pozivaju i raznorazni ekstremisti i folkloristi?

"Vernik može da se pokoleba i da padne u sumnje, da ima slabosti. Pokolebao se i apostol Petar, stena vere, a kamoli neće neki savremeni vernik. Ali vernik koji je svestan sopstvene ljudske ograničenosti, koji odlazi na liturgije, moli se u zajednici sa drugima, pričešćuje se Bogom, dobija mnogo više od svoje vere od onoga koji traži savršenstvo u ljudima oko sebe ili u sebi samima. I onda sve što mu donosi život doživljava bez preterane brige, očaja i sumornosti."

Možda ovo nije umesno, ali kad bi vam prišao čovek koji je po ubeđenju agnostik ili tvrdi da je ateista i kazao da bi voleo da veruje, ali mu treba konkretniji dokaz za to jer ga u sebi nije našao - šta biste mu kazali?

"Kao prvo - on i ne želi da veruje nego da bude siguran na osnovu proverenih dokaza. A to je nešto sasvim drugo. Vera je povezana sa slobodom, a dokazi sa nužnošću. Ali, hajde, recimo da dođe tako neki i pita... Mada, moje iskustvo je drugačije - obično takvi ljudi odsustvo dokaza hoće da iskoriste da mene uvere da je besmisleno što verujem. Šta bih mu rekao? Voli brate, pa ćeš i verovati. Pod ljubavlju često strpamo samoljublje, a otvaranje ljubavlju prema drugom uvek traži poverenje.

Rat u Ukrajini traje već 8 godina

Rat u Ukrajini je tema koja je zasenila koronu, koja još uvek uzima živote. Čomski kaže da se nalazimo u prelomnoj tački kada ćemo ili početi da koristimo zdrav razum i izaći na ulice da se kao 60-ih borimo za mir u svetu i prestanak ratova, ili će doći do sukoba koji planeta neće preživeti; a, po njemu, sve ide u pravcu totalnog uništenja - kako vi gledate na to?

"Šta znam. Kriza, velika kriza, očigledno jeste. Podržavam svaki protest protiv nosilaca vlasti ovako ustrojene. Ali prioritet ipak ima rušenje sistema zapadne dominacije koja je dovela svet do ove tačke. Ne bih voleo naravno ni nekakvu novu istočnu dominaciju. Multipolarni svet i takmičenje unutar njega, bez iluzije o mogućnosti potpune svetske dominacije samo jedne strane - deluje kao nešto ipak moguće."

Šta je jači argument - tvrdnja da ubijaš ljude jer želiš da denacifikuješ suprotstavljenu državu i vratiš teritoriju za koju veruješ da ti istorijski pripada ili činjenica da žrtvuješ na hiljade svojih sunarodnika da bi dokazao da se ne predaješ i da ćeš radije pristati da ti zemlja postane ruševina nego da nađeš kompromis, delom i na svoju teritorijalnu štetu, koji bi poštedeo stotine hiljada života?

"Nema dobrog rata. Ali mislim i da pitanje nije dobro postavljeno. Osam godina ubijanja ljudi koji se bore za očuvanje svog nacionalnog identiteta i korišćenje zemlje za tihi prilazak i pritisak na Rusiju su tu od velike važnosti. Rat traje već osam godina. Vreme je da se završi. Ako nešto zameram i ruskoj strani onda je to što nisu reagovali na vreme te 2014. godine. Tada je trebalo sve ovo da urade, pa bi bilo manje žrtava. Moguće je da tada još nisu bili spremni. Očigledno je bilo potrebno dobro se pripremiti za ovako žustru akciju Zapada predvođenog Amerikom. Uostalom, mi smo videli kako prolaze oni slabiji na koje se usmere Amerikanci i NATO. Mora se imati veća snaga da bi im se neko suprotstavio."

Da li je ovo što se sada dešava u celom svetu neko upozorenje da se primakla apokalipsa ili je, kao što veruju šamani iz Amazonije, u toku veliko čišćenje i detoksikacija planete?

"Velika je kriza. A kriza znači sud. Sudimo sada sami sebi, pa kako izađe. A što se tiče kraja sveta – uvek se treba setiti da je kraj sveta blizu svakome od nas. Kad umremo onda je to za nas kraj sveta. A oni koji imaju poverenja u Božije obećanje kažu da je to i početak drugog nivoa. Novog sveta u višim dimenzijama. Njegove klice prisutne su i u sadašnjosti. Oko nas i u svakome od nas. Koliko ih čuvamo, hranimo i zalivamo – toliko je i svet oko nas udaljeniji od opšte patnje i sumornosti, a bliži tim višim dimenzijama Božije ljubavi. Bog nam je ostavio slobodu da biramo kojim ćemo putem. Bez te slobode nema ni ljubavi. Tu unutrašnju slobodu ne može nam ukinuti nijedan totalitarizam. I onda i nemamo previše razloga za brigu."

(MONDO)