Najopasnije stvari u hodniku su saksije sa cvećem, nameštaj i bicikli, profesor Mašinskog objasnio zašto!
Od početka godine, u Srbiji je čak desetoro ljudi stradalo u požarima, a vatrogasci su spasli njih četrdeset četvoro. Ivan Aranđelović, profesor Mašinskog fakulteta kaže za RTS da je najvažnije da se u zgradama na putevima za evakuaciju nikad ne drži otpadni materijal i objasnio koje su najopasnije stvari u hodniku zgrade.
Ivan Aranđelović je gostujući u Beogradskoj hronici RTS-a izjavio je da su protivpožarni alarmi u Beogradu regulisani dosta davno, odlukom Grada iz 1983. godine za objekte od četiri sprata, pa naviše.
"Dosta je starih objekata i obaveza je stambene zajednice, a upravnik zgrade je odgovoran je za sprovođenje redovnih pregleda tih sistema", navodi Aranđelović i dodaje da je prva obaveza za objekte posedovanje protivpožarnih aparata, jedan po spratu.
"Za objekte koji su viši od 30 metara, odnosno čija je visina najvišeg sprata viša od 30 metara, da ne postoji pozicija u objektu koja je udaljena od vatrogasnog aparata više od 20 metara", napominje Aranđelović.
Najvažnije je, kaže, u zgradama je da se na putevima za evakuaciju nikad ne drži otpadni materijal, bicikli, delovi nameštaja, saksije sa cvećem.
"Neko može da strada od tih naših delova nameštaja, saksija sa cvećem", ističe Aranđelović.
Novi objekti, dodaje, imaju protivpaničnu rasvetu koja bi trebalo da se kontroliše najmanje dva puta godišnje, a organizacija toga pripada upravniku zgrade. Na pitanje ako moramo da bežimo iz zgrade, kako da izbegnemo opasnu situaciju, Aranđelović ističe da se uvek beži naniže i ako možemo da pobegnemo.
"Ako je hodnik pun dima, onda je bolje da se vratimo u stan i izvršimo zaptivanje nekim mokrim peškirima ili kaputima da bi dim, od kog se najčešće strada, u što manjoj meri ušao u stan. Ako dim ide preko fasade, onda se radi suprotno, zaptivaju se prozori i povlačimo se u najudaljeniju prostoriju", navodi Aranđelović i ukazuje da ni stare zgrade nisu nebezbedne, kada se održavaju, ali da je najvažnije da ne držimo otpadni materijal po hodnicima.
"Zakonska je obaveza da sisteme koje imamo u zgradi, rasvetu, hidrantske instalacije i sisteme održavamo i proveravamo redovno. To vam je u principu dva puta godišnje", ističe Aranđelović. Na pitanje šta kao pojedinci ne smemo da radimo da do požara ne bi došlo, ukazuje da moramo da vodimo računa o instalacijama, koristiti ispravne uređaje, ne koristiti oštećene kablove ili uređaje.
"Sve ono što je staro ili vidljivo oštećeno ne uključivati u električnu mrežu. Stavljati osigurače, ali ne licne", zaključuje Aranđelović.
(MONDO/RTS)
