Porodica iz Srbije je rezervisala preko interneta smeštaj na hrvatskom primorju, ali kada su stigli na lice mesta, doživeli su šok!
Aleksandar Seničić iz JUTA (Nacionalna asocijacija turističkih agencija) navodi da se trenutno u Grčkoj i Crnoj Gori nalazi na desetine prevarenih građana. Najčešće prevare su da ljudi otputuju na destinaciju koju su ugovorili, a onda na licu mesta shvate da smeštaja zapravo nema.
"Naši turisti u poslednje vreme masovno rezervišu aranžmane za putovanja preko društvenih mreža i neproverenih sajtova, a kad uplate novac na račune onih koji stoje iza tih oglasa i odu na destinaciju, shvate da su prevareni, da nemaju smeštaj i moraju da spavaju na plaži", rekao je Seničić.
Jedna čitateljka Kurira koja je želela da ostane anonimna ostavivši samo svoje inicijale I.M, požalila se da je prevarena kad je preko sajta "Kupujem-prodajem" bukirala kuću za odmor u Hrvatskoj.
"Na pomenutoj platformi sam našla oglas u kom je pisalo da se izdaje kuća za odmor na Hrvatskom primorju. Kontaktirala sam s tim čovekom, koji se predstavio kao Petar Vidojković iz Beograda, i pitala ga da pošalje fotografije kuće", započinje priču žena koja je ostala anonimna.
Opisala je proces upoznavanja kao i informisanje o smeštaju.
"Dala sam mu broj telefona i poslao je fotografije kuće, za koju je tvrdio da je njegova i da se izdaje za 50 evra na dan. Iako sam bila skeptična, uspeo je da me ubedi da je kuća njegova. Imali smo u planu da letujemo sedam dana i rekao je da će to da košta 350 evra i da mora sve unapred da se plati", priča žena.
Posumnjala je da je prevara.
"Pošto sam se uplašila da je u pitanju prevara, nisam htela da uplatim ceo iznos, te sam mu na tekući račun uplatila 17.700 dinara, odnosno 150 evra. Na Vajber mi je poslao lokaciju rizorta kako bismo mogli da ga nađemo kad stignemo u Pakoštane", dodaje ona.
Opisuje dalji razvoj situacije.
"Zakup je bio dogovoren od 1. avgusta, tako da smo 31. jula suprug, brat, dvoje dece i ja krenuli put Pakoštana. Kad smo stigli, otišli smo na recepciju rizorta da se raspitamo kada je ulaz u smeštaj. Tada se umalo nisam šlogirala od stresa jer mi je devojka koja radi na recepciji saopštila da tamo nema kuću niko ni iz Srbije niti iz Hrvatske, da su vlasnici sve stranci, da mi nemamo rezervisan smeštaj i da nikada nisu čuli za Petra", ističe ona.
Ona dodaje i da ih je devojka odvela do te kuće gde su zapravo bili smešteni neki turisti da bi im pokazala da su prevareni.
"Vraćamo se do recepcije da devojka pogleda u sistemu ko je vlasnik te kuće za koju je meni Petar slao fotografije i saznajemo da je građanin Češke. Šaljem Petru poruku, pa zovem ga beskonačno puta, ali on mi se ne javlja na telefon, da bi mi tek uveče napisao da je u pitanju nesporazum i da će mi vratiti novac, koji, naravno, nije vratio i nije se više javio", navodi I.M.
Povodom sve većeg broja ovakvih prevara, Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Juta, kaže da su ljudi skloni tome da uplaćuju aranžmane preko raznih veb-sajtova i profila na društvenim mrežama upravo zbog toga jer se predstave kao daleko jeftiniji u odnosu na realne cene.
"Najveći problem su pojedinci koji se lažno predstavljaju na mrežama i svojim ponudama privlače ljude kad su najveće gužve da nasedaju na njihove prevare. Trenutno imamo desetine prevarenih turista u Grčkoj i Crnoj Gori koji su otputovali na destinacije i shvatili da smeštaja zapravo nema. Onda dođe do problema da se s decom nalaze u stranoj zemlji gde su mislili da su nešto uplatili, a u stvari su upropastili odmor, moraju da spavaju na plaži umesto u smeštaju i nemaju kome da se žale", kaže Seničić.
Seničić navodi primere prevara.
"S druge strane imamo i primere gde osoba koja se lažno predstavlja napravi lažni nalog nekog hotela koji je vrlo popularan i u odnosu na prave hotelske cene daje popuste i do 70, 80 odsto, što je objektivno nemoguće", tvrdi Seničić.
Aleksandar Seničić kaže da je vrlo teško ući u trag osobama koje vrše prevaru jer koriste pripejd brojeve telefona i kad “obave svoj posao”, bacaju SIM kartice i postaju nedostupne za onoga ko je prevaren.
"Takođe koriste nekoliko tekućih računa na koje traže uplatu novca, kao i nekoliko profila. Slučaj treba prijaviti policiji, ali im se generalno teško ulazi u trag, a i mogu samo da dobiju prekršajnu prijavu ukoliko iznos prelazi 20.000 dinara. Takvih prevara smo imali u Austriji i Švajcarskoj, i to u iznosu od nekoliko miliona evra. To se dešava jer platforme na kojima se objavljuju takve ponude ne mogu da postignu da provere autentičnost smeštajnih kapaciteta, a oni ne mogu garantovati ništa", zaključuje Seničić.
(MONDO/Kurir)
