Prof. dr Hatidža Beriša danas predaje na Vojnoj akademiji u Beogradu, a kada je pitaju čije je Kosovo ona spremno odgovara - srpsko.
Ona je profesorka na Vojnoj akademiji u Beogradu. Rodom je iz Kline, sada živi u Beogradu. Uprkos svemu teškom što joj se dogodilo u životu nikada nije dovodila u pitanje opredeljenje da pripada državi Srbiji. Njeno ime je Hatidža Beriša.
Najmlađi brat Izet, pripadnik specijalne policijske jedinice, poginuo je poslednjeg dana borbi u Vukovaru, 18. novembra 1991.
“Moj pokojni brat jako je voleo devojku Jelenu iz Pančeva koja je tada bila u osmom mesecu trudnoće, a koja je posle njegove pogibije rodila sina i dala mu ime Izet. Moj otac je sina, koji je poginuo kao oficir JNA, odlučio da sahrani uz vojne počasti, a sahrani nije prisustvovao nijedan Albanac. Iako su ocu dali besu, odnosno reč da mu neće skrnaviti grob, puštali su glasnu muziku dok je povorka sa njegovim sandukom prolazila ka groblju. Samo dve godine posle pogibije najmlađeg brata, na zadatku, poginuo je moj momak, koji je bio pilot i ljubav mog života. Iste godine umro mi je i otac Halil, a Adem, moj srednji brat, poginuo je 7. aprila 1999, tokom NATO bombardovanja zgrade pošte u Prištini”, rekla je ona svojevremeno u intervjuu za Novosti.
Tokom ratnih dešavanja na na KiM, a budući da je opredeljenje porodice bilo usmereno ka Srbiji, bio je to težak period za Berišu i njene najbliže.
“Roditelji su nas vaspitavali da postoje samo dobri i loši ljudi, ali nažalost u mešovitim sredinama nas niko nije u potpunosti prihvatao. Bilo je puno primera kada smo se našli na meti i jednih i drugih. Sećam se napada na kuću moje porodice od strane Albanaca tokom 1998, ali i 1999. godine od strane Srba. Ipak, na kraju je kuća stradala od Albanaca”, rekla je ona tada.
Na pitanje kome pripada Kosovo, odgovara da je Kosovo srpsko.
“Srbiji sam dala sve što sam imala, ali je izgleda moja sudbina da se dokazujem, što i sada činim svojim naučnim radovima i predavanjima koja držim studentima. Učim ih da budu pošteni ljudi, da gledaju svoj put ali i da vole svoju domovinu. A što se tiče izbeglištva, kada sam u koloni sa Srbima bežala sa Kosova i Metohije jedan policajac me, kada je u mojoj ličnoj karti pročitao ime i prezime, udario kundakom po leđima, zbog čega sam završila u bolnici. Međutim, donekle sam ga i razumela i oprostila mu jer je kasnije došao da mi se izvini i uprkos svemu postali smo dobri prijatelji”, rekla je ona.
(MONDO)
